https://lat.sputnikportal.rs/20240109/dijamantska-kisa-mogla-bi-biti-mnogo-cesca-pojava-u-svemiru-nego-sto-se-ranije-mislilo-1166187588.html
Dijamantska kiša mogla bi biti mnogo češća pojava u svemiru nego što se ranije mislilo
Dijamantska kiša mogla bi biti mnogo češća pojava u svemiru nego što se ranije mislilo
Sputnik Srbija
Nova studija pokazala je da planete mogu imati dijamantsku kišu na nižim temperaturama, što dovodi u pitanje dosadašnje pretpostavke o dinamici kosmičkih... 09.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-09T22:44+0100
2024-01-09T22:44+0100
2024-01-09T22:44+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
planete
neptun
dijamanti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111114/05/1111140520_206:0:1267:597_1920x0_80_0_0_ea2216909ab1a934737d8927312244f2.jpg
Ledene planete bi mogle imati čestu pojavu - dijamantsku kišu. Suprotno ranijim verovanjima, dijamanti se mogu formirati na manje ekstremnim temperaturama nego što se ranije mislilo, što potencijalno čini taloženje dijamanata uobičajenim u ledenim divovima.Raniji eksperimenti su stvorili zabunu oko uslova za formiranje dijamanata na planetama poput Urana i Neptuna. Izvedene su dve vrste eksperimenata - dinamička kompresija koja uključuje iznenadne udare i statička kompresija koja uključuje postepenu kompresiju. Prethodni eksperimenti dinamičke kompresije zahtevali su više temperature i pritiske da bi se formirao dijamant.Mungo Frost i kolege iz američke Nacionalne akceleratorske laboratorije SLAC izveli su inovativne eksperimente statičke kompresije sa dinamičkim zagrevanjem. Stisli su polistiren, sličan stiroporu, između dijamanata i izložili ga impulsima rendgenskih zraka. Dijamanti su se pojavili na približno 2.200°C i pod pritiskom od 19 gigapaskala, odražavajući uslove u plitkim unutrašnjostima planeta poput Urana i Neptuna.Za razliku od rezultata ranije dinamičke kompresije, ovi pritisci su bili znatno niži, što dovodi u pitanje one ranije utvrđene rezultate, prenosi portal Nju sajentist.Otkriće studije, koje je objavljeno u časopisu Nejčr Astronomi, sugeriše mogućnost dijamantskih pljuskova na manjim egzoplanetama. Među više od 5.600 potvrđenih egzoplaneta, više od 1.900 može imati dijamantske kiše, menjajući prethodne pretpostavke o učestalosti takvih planetarnih pojava u univerzumu.Pored toga, u našem solarnom sistemu, dijamanti bi se mogli formirati na manjim dubinama nego što se ranije mislilo, što utiče na naše razumevanje unutrašnjosti džinovskih planeta. Plića formacija mogla bi uticati na prolazak dijamantske kiše kroz sloj leda ka centrima ovih planeta, utičući na slabo poznata magnetna polja. Novo otkriće takođe otvara nove perspektive planetarne dinamike i pojave padavina.Pogledajte i:
neptun
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, planete, neptun, dijamanti
nauka i tehnologija, planete, neptun, dijamanti
Dijamantska kiša mogla bi biti mnogo češća pojava u svemiru nego što se ranije mislilo
Nova studija pokazala je da planete mogu imati dijamantsku kišu na nižim temperaturama, što dovodi u pitanje dosadašnje pretpostavke o dinamici kosmičkih padavina.
Ledene planete bi mogle imati čestu pojavu - dijamantsku kišu. Suprotno ranijim verovanjima, dijamanti se mogu formirati na manje ekstremnim temperaturama nego što se ranije mislilo, što potencijalno čini taloženje dijamanata uobičajenim u ledenim divovima.
Raniji eksperimenti su stvorili zabunu oko uslova za formiranje dijamanata na planetama poput Urana i Neptuna. Izvedene su dve vrste eksperimenata - dinamička kompresija koja uključuje iznenadne udare i statička kompresija koja uključuje postepenu kompresiju. Prethodni eksperimenti dinamičke kompresije zahtevali su više temperature i pritiske da bi se formirao dijamant.
Mungo Frost i kolege iz američke Nacionalne akceleratorske laboratorije SLAC izveli su inovativne eksperimente statičke kompresije sa dinamičkim zagrevanjem. Stisli su polistiren, sličan stiroporu, između dijamanata i izložili ga impulsima rendgenskih zraka. Dijamanti su se pojavili na približno 2.200°C i pod pritiskom od 19 gigapaskala, odražavajući uslove u plitkim unutrašnjostima planeta poput Urana i Neptuna.
Za razliku od rezultata ranije dinamičke kompresije, ovi pritisci su bili znatno niži, što dovodi u pitanje one ranije utvrđene rezultate,
prenosi portal Nju sajentist.
„Naši rezultati se nisu poklapali sa prethodno utvrđenim rezultatima i to nije bilo ono što smo očekivali da vidimo, ali su se lepo uklopili i na neki način povezivali sve zajedno“, objasnio je Frost. Razlika u vremenskim okvirima može objasniti zašto je formiranje dijamanata pod niskim pritiskom izostalo u ranijim eksperimentima dinamičke kompresije.
Otkriće studije, koje je objavljeno u
časopisu Nejčr Astronomi, sugeriše mogućnost dijamantskih pljuskova na manjim egzoplanetama. Među više od 5.600 potvrđenih egzoplaneta, više od 1.900 može imati dijamantske kiše, menjajući prethodne pretpostavke o učestalosti takvih planetarnih pojava u univerzumu.
Pored toga, u našem solarnom sistemu, dijamanti bi se mogli formirati na manjim dubinama nego što se ranije mislilo, što utiče na naše razumevanje unutrašnjosti džinovskih planeta. Plića formacija mogla bi uticati na prolazak dijamantske kiše kroz sloj leda ka centrima ovih planeta, utičući na slabo poznata magnetna polja. Novo otkriće takođe otvara nove perspektive planetarne dinamike i pojave padavina.
