https://lat.sputnikportal.rs/20240108/kljuc-zapada-je-da-rat-u-ukrajini-traje-sto-duze--a-sta-ce-onda-od-nje-ostati-video-1166081371.html
Ključ Zapada je da rat u Ukrajini traje što duže – a šta će onda od nje ostati! /video/
Ključ Zapada je da rat u Ukrajini traje što duže – a šta će onda od nje ostati! /video/
Sputnik Srbija
Trenutna ekipa u Vašingtonu nema želju da dođe do prekida rata u Ukrajini i zbog toga će sve svoje resurse i mogućnosti usmeriti na to da izgine što više ljudi s... 08.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-08T22:24+0100
2024-01-08T22:24+0100
2024-04-29T16:04+0200
rusija
svet
svet – politika
sad
rusija
srbija
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111720/59/1117205993_0:0:2936:1653_1920x0_80_0_0_a0264f83813e6250ef79ecdcf3e43b20.jpg
Dvadesetčetvrtog februara, kaže naš sagovornik, navršiće se dve godine od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, odnosno direktne, nove faze sukoba koji je, inače, počeo 2014. i zbog toga sada ulazimo u deset godina vanrednog ratnog stanja u nekim područjima te zemlje.Trajna podela Ukrajine na dva dela?Potpuno je bilo jasno da će Amerikanci, jer se sve brutalnije vidi da je Evropa okupiran prostor, ratovati do poslednjeg Ukrajinca. To je već tragedija u kojoj je poginulo strahovito mnogo ljudi, zvanično je vojna tajna koliko danas ljudi živi u Ukrajini, a procene jednog vašingtonskog instituta su da tamo nema više od 20 miliona ljudi - govorimo o zemlji koja je 1991. imala 50 miliona stanovnika.„Profesor Hajnc Gertner (sa Univerziteta u Beču) je rekao da se već naslućuje neka trajna podela Ukrajine na dva dela i pitanje je gde će se i kako ovo završiti u smislu procena da Rusija poprilično cilja Odesu i da se zaista zatvori deo do Pridnestrovlja, čime će Ukrajina, ako taj scenario bude na snazi, prestati da bude crnomorska zemlja. Prema njegovoj proceni, to bi mogle da budu dve zone sa nekom nestabilnom ali relativno definisanom granicom tipa korejskog slučaja,“ rekao je Đurković.SAD ne mogu da pokriju sve frontoveNovost je što su se u međuvremenu pootvarali i frontovi u drugim delovima sveta , diversifikovali su se sukobi i na druge kontinente. Iako je Izrael u Pojasu Gaze planirao relativno kratkoročnu akciju, ipak će se ona nastaviti što zahteva masovnu pomoć SAD koje realno ne mogu da pokriju sve frontove. Vašington ne može istovremeno Izraelu i Ukrajini da šalje oružje i da pruža finansijsku pomoć, pogotovo ako uzmemo u obzir da se nalazimo u godini u kojoj se očekuju izbori u najbitnijim zemljama sveta.Američkim demokratama je, dodaje on, važna makar neka pobeda, iako stvari za njih poprilično loše stoje i na Bliskom istoku i u Ukrajini. Pitanje je kakvu će strategiju imati, zanimljivo je da li bi, u pogledu Ukrajine, mogli da potraže u ovom trenutku neku vrstu zaustavljanja sukoba, jer je evidentno da će ta opcija biti jaka karta u rukama Donalda Trampa. Đurković kaže da postoje tumačenja koja kažu da ovo jeste priprema terena da se izvrši pritisak kako bi pacifikacija mogla da se sprovede bar delimično ako ne i potpuno.Gde je tu SrbijaKada govorimo o Srbiji i njenoj budućnosti, kaže Đurković, više niko pa čak ni u nedavnoj izbornoj kampanji nije pominjao Evropu i evropske integracije pa čak ni vodeće opozicione stranke. Defakto evropske integracije su mrtve, dodaje naš sagovornik, koji se prisetio jednog njegovog razgovora sa turskim kolegom u kojem su se njih dvojica šalili da će Srbija ući u EU odmah posle Turske. „Svi se igraju simulacije iako vide da od prijema nema ništa. Evroskepticizam u Srbiji je na vrhuncu, ne verujem da se za prijem u EU zalaže više od 30 odsto građana, od čega je 20 procenata glas manjina. Suštinski, kada se govori o realnim oblicima povezivanja vidimo da je ovde na delu sukobljavanje velikih sila – nemački Berlinski proces koji niko više ne pominje i američka ideja Otvorenog Balkana koja je zaživela,“ rekao je naš sagovornik.Iako je svima jasno da od evropskih integracija nema ništa, Đurković ipak upozorava na opasnost od nastavka implementacije onoga što Brisel gura kao sistem vrednosti što je, smatra on, dugoročno pogubno za Srbiju po nizu osnova, a pre svega na demografiju. Zbog toga je, po njegovom mišljenju, važno između ostalog i ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, jer to utiče i na etničku svest, ali i na solidarnost mladih ljudi.Pogledajte i:
sad
srbija
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
svet, svet – politika, sad, rusija, srbija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina
svet, svet – politika, sad, rusija, srbija, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina
Ključ Zapada je da rat u Ukrajini traje što duže – a šta će onda od nje ostati! /video/
22:24 08.01.2024 (Osveženo: 16:04 29.04.2024) Trenutna ekipa u Vašingtonu nema želju da dođe do prekida rata u Ukrajini i zbog toga će sve svoje resurse i mogućnosti usmeriti na to da izgine što više ljudi s obe strane fronta. Ključ Zapada je, dakle, da taj rat traje i da iscrpe Rusiju što više, a od nesrećne Ukrajine ne znamo šta će ostati, kaže Miša Đurković iz Instituta za evropske studije.
Dvadesetčetvrtog februara, kaže naš sagovornik, navršiće se dve godine od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, odnosno direktne, nove faze sukoba koji je, inače, počeo 2014. i zbog toga sada ulazimo u deset godina vanrednog ratnog stanja u nekim područjima te zemlje.
Trajna podela Ukrajine na dva dela?
Potpuno je bilo jasno da će Amerikanci, jer se sve brutalnije vidi da je Evropa okupiran prostor,
ratovati do poslednjeg Ukrajinca. To je već tragedija u kojoj je poginulo strahovito mnogo ljudi, zvanično je vojna tajna koliko danas ljudi živi u Ukrajini, a procene jednog vašingtonskog instituta su da tamo nema više od 20 miliona ljudi - govorimo o zemlji koja je 1991. imala 50 miliona stanovnika.
„Profesor Hajnc Gertner (sa Univerziteta u Beču) je rekao da se već naslućuje neka trajna podela Ukrajine na dva dela i pitanje je gde će se i kako ovo završiti u smislu procena da Rusija poprilično cilja Odesu i da se zaista zatvori deo do Pridnestrovlja, čime će Ukrajina, ako taj scenario bude na snazi, prestati da bude crnomorska zemlja. Prema njegovoj proceni, to bi mogle da budu dve zone sa nekom nestabilnom ali relativno definisanom granicom tipa korejskog slučaja,“ rekao je Đurković.
SAD ne mogu da pokriju sve frontove
Novost je što su se u međuvremenu pootvarali i frontovi u drugim delovima sveta , diversifikovali su se sukobi i na druge kontinente. Iako je
Izrael u Pojasu Gaze planirao relativno kratkoročnu akciju, ipak će se ona nastaviti što zahteva masovnu pomoć SAD koje realno ne mogu da pokriju sve frontove. Vašington ne može istovremeno Izraelu i Ukrajini da šalje oružje i da pruža finansijsku pomoć, pogotovo ako uzmemo u obzir da se nalazimo u godini u kojoj se očekuju izbori u najbitnijim zemljama sveta.
„Presudni su predsednički u Sjedinjenim Državama, koji već imaju svoju predistoriju s prilično paničnim pokušajima nekih država da zabrane kandidaturu Donaldu Trampu. To je, međutim za njega najpozitivnija kampanja, jer sva istraživanja pokazuju da njegov rejting raste nakon svakog napada. U Evropi nas čekaju značajni izbori za Evropski parlament koji će biti zanimljivi, pre svega, zbog rasta radikalne desnice i značajnog unutrašnjeg sukoba između Evrope konzervativaca i reformista koje podržavaju SAD i Velika Britanija i, s druge strane, bloka koji ne odustaje i koji se zalaže za neutralnost,“ objašnjava naš sagovornik.
Američkim demokratama je, dodaje on, važna makar neka pobeda, iako stvari za njih poprilično loše stoje i na Bliskom istoku i u Ukrajini. Pitanje je kakvu će strategiju imati, zanimljivo je da li bi, u pogledu Ukrajine, mogli da potraže u ovom trenutku neku vrstu zaustavljanja sukoba, jer je evidentno da će ta opcija biti jaka karta u rukama Donalda Trampa. Đurković kaže da postoje tumačenja koja kažu da ovo jeste priprema terena da se izvrši pritisak kako bi pacifikacija mogla da se sprovede bar delimično ako ne i potpuno.
Kada govorimo o Srbiji i njenoj budućnosti, kaže Đurković, više niko pa čak ni u nedavnoj izbornoj kampanji nije pominjao Evropu i evropske integracije pa čak ni vodeće opozicione stranke. Defakto evropske integracije su mrtve, dodaje naš sagovornik, koji se prisetio jednog njegovog razgovora sa turskim kolegom u kojem su se njih dvojica šalili da će Srbija ući u EU odmah posle Turske. „Svi se igraju simulacije iako vide da od prijema nema ništa. Evroskepticizam u Srbiji je na vrhuncu, ne verujem da se za prijem u EU zalaže više od 30 odsto građana, od čega je 20 procenata glas manjina. Suštinski, kada se govori o realnim oblicima povezivanja vidimo da je ovde na delu sukobljavanje velikih sila – nemački Berlinski proces koji niko više ne pominje i američka ideja Otvorenog Balkana koja je zaživela,“ rekao je naš sagovornik.
Iako je svima jasno da od evropskih integracija nema ništa, Đurković ipak upozorava na opasnost od nastavka implementacije onoga što Brisel gura kao sistem vrednosti što je, smatra on, dugoročno pogubno za Srbiju po nizu osnova, a pre svega na demografiju. Zbog toga je, po njegovom mišljenju, važno između ostalog i ponovno uvođenje obaveze služenja vojnog roka, jer to utiče i na etničku svest, ali i na solidarnost mladih ljudi.
