https://lat.sputnikportal.rs/20240108/izgledao-je-cudno-poseban-gost-stigao-u-srbiju-da-pomogne---prva-ovakva-poseta-zabelezena-do-sada--1166061482.html
Izgledao je čudno: Poseban gost stigao u Srbiju da pomogne - prva ovakva poseta zabeležena do sada
Izgledao je čudno: Poseban gost stigao u Srbiju da pomogne - prva ovakva poseta zabeležena do sada
Sputnik Srbija
Veliki morski gnjurac, tako se zove poseban gost Srbije. Došao je sa krajnjeg severa Evrope na odmor u Sokobanju. Jedan, ali izuzetno vredan, jer je ovo prva... 08.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-08T21:33+0100
2024-01-08T21:33+0100
2024-01-08T21:33+0100
srbija
srbija
srbija – društvo
društvo za zaštitu i proučavanje ptica
sokobanja
veliki morski gnjurac
slobodan marković
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/04/1166010633_0:0:2048:1152_1920x0_80_0_0_6c3b012eda2c5cddc900ea4357513821.jpg
Tokom redovnih terenskih aktivnosti ornitolozi Slobodan Marković i Danilo Penić su na Bovanskom jezeru ovih dana imali sreću da prvi put u Srbiji fotografišu i sa sigurnošću potvrde prisustvo velikog morskog gnjurca.„Na sredini jezera videli smo ptice kako plutaju. Obično su to neke, za nas, obične ptice, crnogrli morski gnjurci. Ipak, jedan je izgledao čudno. Čekali smo. Ptica je prišla malo bliže. Iznenadili smo se, pa to je veliki morski gnjurac“, priča nam Marković o neobičnom susretu.Veliki morski gnjurac, koji je zabeležen u svom zimskom ruhu, dugačak je do 88 centimetara, a raspon krila mu doseže do 148 centimetara. U Evropi se gnezdi na krajnjem severu uz velika jezera i u tundri, dok tokom zime boravi na obalama mora i velikih jezera Zapadne i Severne Evrope.Sve su ptice seliceKaže da je poznato da tokom zime u Srbiju dolaze ptice sa krajnjeg severa Evrope, ali da grešimo kada ptice delimo na selice i one koje ostaju, sve su ptice selice. Neke se presele svega 50 ili 100 kilometara na jug, ali sve idu na mesta gde ima više hrane. Ovaj gost prevalio je veliki put da bi do nje došao.„Dolaze ptice sa krajnjeg severa, sa Severnog mora, severa Švedske, Islanda, mora i okeana oko Velike Britanije, sve one dolaze u kontinentalni deo Evrope. U suštini dolaze kod nas zato što ovde u tom trenutku ima više hrane. Kod nas su i blaže zime, nego u severnoj Evropi ili u Rusiji i Ukrajini“.Upitan kako je prepoznao velikog morskog gnjurca među ostalim pticama, Marković kaže da je reč o znanju, iskustvu, ali pre svega predanosti tokom samog posmatranja ptica.„Naučili smo se tokom godina posmatranja da na nekih 500 metara već možemo da prepoznamo najsitnije detalje koji mogu pticu da razlikuju. Kod četiri morska gnjurca koji postoje, odnosno koji su kod nas viđeni, razlike su izuzetno male. Obično oko čoveka koji nije stručan, apsolutno nikada neće moći da prepozna razliku. Za njih će to, kao i za ljude koje sam čuo oko jezera, uvek biti kormorani“, kaže uz osmeh.Gnjurac došao da pomogneDodaje da su, nakon što su kolega i on posmatrali pticu, brojni fotografi, ljubitelji prirode i ptica, odmah obišli tu lokaciju. Na njihovim fotografijama je dokaz da veliki morski gnjurac jede cverglane.„To je invanzivna vrsta ribe zahvaljujući kojoj se brojnost nekih drugih riba u jezeru smanjuje, tako da možemo da kažemo da je veliki morski gnjurac došao da pomogne. Uvek kada pričamo sa lokalcima, ribolovcima koji su zapravo u krivolovu, oni ističu da su te ptice štetočine. Ali, priroda u suštini uvek ima rešenje“.Novi stanovnik Srbije je ptica koja se potpuno prilagodila životu na vodenim površinama, ribu vešto lovi roneći, a noge koje su smeštene iza polovine tela savršena su vesla u vodi, dok se na kopnu kreće tromo, gotovo u skokovima. Izbegava hodanje, osim kada gradi gnezdo.Bio u društvu rođakaVeliki morski gnjurac bio je u društvu rođaka. Tog dana na jezeru su bili i crnogrli i riđogrli gnjurci. Markovića smo pitali da li je došao s njima ili sam, koje su navike te vrste. Kaže da je samo jedno sigurno, u pitanju je mlada ptica.„Postoji opcija da je zalutala tokom seobe, da je letela ko zna gde, videla veću vodenu površinu i tu stala da odmori. Kako je shvatila da ima hrane,ostala je, može da se desi da se zadrži duži vremenski period. Vidim da su je ljudi pre neki dan ponovo slikali, tako da će verovatno ostati još neko vreme. U Srbiji joj je dobro“.Promena klime dovodi još gostijuMarković dodaje da postoji i mogućnost da su pticu koja je prvi put u Srbiji na Balkan pogurale vremenske prilike. Klima se primetno menja, a osnova svih promena u njenom svetu je, kaže, promena klime.„Zbog promena klime ptice menjaju ponašanje, na osnovu nje i gube stanište, pa traže novo. Ovo nije jedina ptica ove godine viđena prvi put u našoj zemlji, a biće ih još. Njihovo ponašanje ćemo moći da pratimo, jer sve je više ljubitelja ptica u Srbiji i ljubitelja fotografije, pa će biti sve više novih otkrića“.Dodaje da je to i cilj Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, da radi sa tim ljudima, da ih upozna sa što više ptica. Neko će uslikati one koje treba. Jedan mladi kolega ovih dana je slikao crnog lešinara - iznad Beograda.„Pozivamo sve ljude koji su zainteresovani da učestvuju u našem terenskom radu i da se upoznaju sa pticama sa severa Evrope koje su trenutno u Srbiji ili su se spustile iz Vojvodine, da nam se pridruže. Ima i iznenađenja, poneka ptica dođe i iz Afrike“.Marković podseća da Društvo održava i radionice širom Srbije, za bolje upoznavanje sa pticama i bolje upoznavanje terenskog rada.„Ja sam sad došao u situaciju da bih mogao da prepoznam par hiljada vrsta ptica, ali zato je trebalo strpljenje i rad, terenski rad pre svega. Dolaze mladi ljudi koji već sad znaju i mnogo više od mene, koji su pasionirani time. I posmatranjem ptica i fotografijom, to je dobro, jer vidim da ćemo za nekoliko godina zbog promene klime i zbog promena ponašanja i ptica i ljudi, svake godine imati po nekoliko novih vrsta ptica u Srbiji“.
srbija
sokobanja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – društvo, društvo za zaštitu i proučavanje ptica, sokobanja, veliki morski gnjurac, slobodan marković, društvo
srbija, srbija – društvo, društvo za zaštitu i proučavanje ptica, sokobanja, veliki morski gnjurac, slobodan marković, društvo
Izgledao je čudno: Poseban gost stigao u Srbiju da pomogne - prva ovakva poseta zabeležena do sada
Veliki morski gnjurac, tako se zove poseban gost Srbije. Došao je sa krajnjeg severa Evrope na odmor u Sokobanju. Jedan, ali izuzetno vredan, jer je ovo prva poseta ove ptice našoj zemlji. Ne znamo da li je zalutao, ali zbog promene klime, u budućnosti će biti sve više ovakvih gostiju. Jedno je sigurno, došao je da pomogne, kažu stručnjaci.
Tokom redovnih terenskih aktivnosti ornitolozi Slobodan Marković i Danilo Penić su na Bovanskom jezeru ovih dana imali sreću da prvi put u Srbiji fotografišu i sa sigurnošću potvrde prisustvo velikog morskog gnjurca.
„Na sredini jezera videli smo ptice kako plutaju. Obično su to neke, za nas, obične ptice, crnogrli morski gnjurci. Ipak, jedan je izgledao čudno. Čekali smo. Ptica je prišla malo bliže. Iznenadili smo se, pa to je veliki morski gnjurac“, priča nam Marković o neobičnom susretu.
Veliki morski gnjurac, koji je zabeležen u svom zimskom ruhu, dugačak je do 88 centimetara, a raspon krila mu doseže do 148 centimetara. U Evropi se gnezdi na krajnjem severu uz velika jezera i u tundri, dok tokom zime boravi na obalama mora i velikih jezera Zapadne i Severne Evrope.
Kaže da je poznato da tokom zime u Srbiju dolaze ptice sa krajnjeg severa Evrope, ali da grešimo kada ptice delimo na selice i one koje ostaju, sve su ptice selice. Neke se presele svega 50 ili 100 kilometara na jug, ali sve idu na mesta gde ima više hrane. Ovaj gost prevalio je veliki put da bi do nje došao.
„Dolaze ptice sa krajnjeg severa, sa Severnog mora, severa Švedske, Islanda, mora i okeana oko Velike Britanije, sve one dolaze u kontinentalni deo Evrope. U suštini dolaze kod nas zato što ovde u tom trenutku ima više hrane. Kod nas su i blaže zime, nego u severnoj Evropi ili u Rusiji i Ukrajini“.
Upitan kako je prepoznao velikog morskog gnjurca među ostalim pticama, Marković kaže da je reč o znanju, iskustvu, ali pre svega predanosti tokom samog posmatranja ptica.
„Naučili smo se tokom godina posmatranja da na nekih 500 metara već možemo da prepoznamo najsitnije detalje koji mogu pticu da razlikuju. Kod četiri morska gnjurca koji postoje, odnosno koji su kod nas viđeni, razlike su izuzetno male. Obično oko čoveka koji nije stručan, apsolutno nikada neće moći da prepozna razliku. Za njih će to, kao i za ljude koje sam čuo oko jezera, uvek biti kormorani“, kaže uz osmeh.
Dodaje da su, nakon što su kolega i on posmatrali pticu, brojni fotografi, ljubitelji prirode i ptica, odmah obišli tu lokaciju. Na njihovim fotografijama je dokaz da veliki morski gnjurac jede cverglane.
„To je invanzivna vrsta ribe zahvaljujući kojoj se brojnost nekih drugih riba u jezeru smanjuje, tako da možemo da kažemo da je veliki morski gnjurac došao da pomogne. Uvek kada pričamo sa lokalcima, ribolovcima koji su zapravo u krivolovu, oni ističu da su te ptice štetočine. Ali, priroda u suštini uvek ima rešenje“.
Novi stanovnik Srbije je ptica koja se potpuno prilagodila životu na vodenim površinama, ribu vešto lovi roneći, a noge koje su smeštene iza polovine tela savršena su vesla u vodi, dok se na kopnu kreće tromo, gotovo u skokovima. Izbegava hodanje, osim kada gradi gnezdo.
Veliki morski gnjurac bio je u društvu rođaka. Tog dana na jezeru su bili i crnogrli i riđogrli gnjurci. Markovića smo pitali da li je došao s njima ili sam, koje su navike te vrste. Kaže da je samo jedno sigurno, u pitanju je mlada ptica.
„Postoji opcija da je zalutala tokom seobe, da je letela ko zna gde, videla veću vodenu površinu i tu stala da odmori. Kako je shvatila da ima hrane,ostala je, može da se desi da se zadrži duži vremenski period. Vidim da su je ljudi pre neki dan ponovo slikali, tako da će verovatno ostati još neko vreme. U Srbiji joj je dobro“.
Promena klime dovodi još gostiju
Marković dodaje da postoji i mogućnost da su pticu koja je prvi put u Srbiji na Balkan pogurale vremenske prilike. Klima se primetno menja, a osnova svih promena u njenom svetu je, kaže, promena klime.
„Zbog promena klime ptice menjaju ponašanje, na osnovu nje i gube stanište, pa traže novo. Ovo nije jedina ptica ove godine viđena prvi put u našoj zemlji, a biće ih još. Njihovo ponašanje ćemo moći da pratimo, jer sve je više ljubitelja ptica u Srbiji i ljubitelja fotografije, pa će biti sve više novih otkrića“.
Dodaje da je to i cilj
Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, da radi sa tim ljudima, da ih upozna sa što više ptica. Neko će uslikati one koje treba. Jedan mladi kolega ovih dana je slikao
crnog lešinara -
iznad Beograda.
„Pozivamo sve ljude koji su zainteresovani da učestvuju u našem terenskom radu i da se upoznaju sa pticama sa severa Evrope koje su trenutno u Srbiji ili su se spustile iz Vojvodine, da nam se pridruže. Ima i iznenađenja, poneka ptica dođe i iz Afrike“.
Marković podseća da Društvo održava i radionice širom Srbije, za bolje upoznavanje sa pticama i bolje upoznavanje terenskog rada.
„Ja sam sad došao u situaciju da bih mogao da prepoznam par hiljada vrsta ptica, ali zato je trebalo strpljenje i rad, terenski rad pre svega. Dolaze mladi ljudi koji već sad znaju i mnogo više od mene, koji su pasionirani time. I posmatranjem ptica i fotografijom, to je dobro, jer vidim da ćemo za nekoliko godina zbog promene klime i zbog promena ponašanja i ptica i ljudi, svake godine imati po nekoliko novih vrsta ptica u Srbiji“.
