https://lat.sputnikportal.rs/20240106/da-li-su-izbori-na-tajvanu-nova-bomba-u-kinesko-americkim-odnosima-1166076468.html
Da li su izbori na Tajvanu nova „bomba“ u kinesko-američkim odnosima
Da li su izbori na Tajvanu nova „bomba“ u kinesko-američkim odnosima
Sputnik Srbija
Da li su izbori na Tajvanu nova „bomba“ u kinesko-američkim odnosima
2024-01-06T19:41+0100
2024-01-06T19:41+0100
2024-01-06T19:41+0100
svet
svet
svet – politika
kina
tajvan
sad
izbori
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/06/1166075972_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_56ab1d9abffaed4cb626c09a764073a6.jpg
Predsednički i parlamentarni izbori na Tajvanu biće održani 13. januara, a po nekim procenama biće to test za pokušaje Bajdenove administracije da stabilizuje veze sa Kinom.Na izborima će se glavna bitka voditi između vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP) i najveće opozicione Kumonintanga (KMT) koja se zalaže za bližu saradnju s Pekingom.Sukob sa Kinom nije u interesu VašingtonaPo mišljenju Zorana Đorđevića, nekadašnjeg dopisnika srpskih medija iz Pekinga i bivšeg ekonomskog savetnika Ambasade Srbije u Kini, bez obzira na izbore na Tajvanu, ali i na to što se bivša predsednica Predstavničkog doma SAD prošle godine „bezobrazno i drsko spustila na Tajvan da bi prkosila Kinezima“ i što na Zapadu postoje krugovi koji žele da isprovociraju sukob Kine i Tajvana, taj sukob više nije u interesu Vašingtona.Amerikanci priznali „jednu Kinu“Đorđević dodaje da Amerikanci nemaju šta da traže u Tajvanskom moreuzu jer su svojevremeno priznali Kinu kao jedinog legitimnog predstavnika svekineske nacije.On podseća da mnogi tajvanski biznismeni imaju poslove u Kini, a u poslednje vreme se otvaraju direktne linije između Tajpeja i kontinentalne Kine tako da poslovni ljudi sa Tajvana više ne moraju da posluju preko Hongkonga kao nekad.Kina danas nastoji da što više „prilepi sebi Tajvan“ - i ekonomski, i na sve druge načine, a sve u nameri da ne dođe do sukoba, zaključio je Đorđević.Izbori na Tajvanu – ko god pobedi Amerika gubiPrema oceni britanske agencije Rojters, pobeda vladajuće DPP sigurno će pogoršati tenzije sa Kinom, dok bi trijumf opozicije mogao da pokrene nezgodna pitanja o „odbrambenoj politici ostrva“.Posle pobede DPP na izborima 2016. i 2020. godine, tenzije sa Kinom su porasle, što je izazvalo bojazan da bi Peking mogao da postupi po svom obećanju da će Tajvan staviti pod svoju kontrolu i silom, ako bude potrebno, smatra britanska agencija Rojters.I DPP i Kuomintang kažu da samo oni mogu da očuvaju mir i da su se obavezali da će ojačati odbranu Tajvana. Obe stranke insistiraju da samo 23 miliona stanovnika Tajvana može da odlučuje o svojoj budućnosti, iako se KMT snažno protivi nezavisnosti ostrva.Vašington strahuje da bi pobeda KMT, stranke koja se tradicionalno zalaže za bliže veze sa Kinom iako poriče da je propekinška, mogla da „potkopa napore SAD da pojačaju sposobnost Tajvana za vojno odvraćanje Kine“.
https://lat.sputnikportal.rs/20231128/kina-nezavisnost-tajvana-predstavljace-objavu-rata-1164338557.html
kina
tajvan
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
izbori, tajvan, bomba, kina, sad, odnosi, izbori, tajvan, bomba, kina, sad, odnosi
izbori, tajvan, bomba, kina, sad, odnosi, izbori, tajvan, bomba, kina, sad, odnosi
Da li su izbori na Tajvanu nova „bomba“ u kinesko-američkim odnosima
Bez obzira na katastrofične prognoze razvoja američko-kineskih odnosa u svetlu predstojećih izbora na Tajvanu, koje iznose pojedini zapadni mediji, nekadašnji dopisnik iz Pekinga Zoran Đorđević smatra da, ma kakav bio rezultat tog glasanja, između dve svetske sile neće doći do eskalacije napetosti.
Predsednički i parlamentarni izbori na Tajvanu biće održani 13. januara, a po nekim procenama biće to test za pokušaje Bajdenove administracije da stabilizuje veze sa Kinom.
Na izborima će se glavna bitka voditi između vladajuće Demokratske progresivne partije (DPP) i najveće opozicione Kumonintanga (KMT) koja se zalaže za bližu saradnju s Pekingom.
Sukob sa Kinom nije u interesu Vašingtona
Po mišljenju Zorana Đorđevića, nekadašnjeg dopisnika srpskih medija iz Pekinga i bivšeg ekonomskog savetnika Ambasade Srbije u Kini, bez obzira na izbore na Tajvanu, ali i na to što se bivša predsednica Predstavničkog doma SAD prošle godine „bezobrazno i drsko spustila na Tajvan da bi prkosila Kinezima“ i što na Zapadu postoje krugovi koji žele da isprovociraju sukob Kine i Tajvana, taj sukob više nije u interesu Vašingtona.
„Mislim da je razgovor Si Đinpinga i Bajdena u San Francisku bio izuzetno značajan jer su tu obe strane izložile svoje stavove i rekle gde im je donja granica, odnosno crvena linija. Tu je, koliko sam shvatio, Si rekao: nemojte mi dirati Tajvan jer posle toga nema više priče. Znamo da je američka flota verovatno najmoćnija na svetu i da u tom azijsko-pacifičkom regionu Amerikanci prave savez sa Australijom, Novim Zelandom i Japanom da okruže Kinu. Ali iako je kineska mornarička flotila slabija od američke, ona se neće tu predavati. Kinezi su poručili: mi ćemo ići do krajnjih granica.“
Amerikanci priznali „jednu Kinu“
Đorđević dodaje da Amerikanci nemaju šta da traže u Tajvanskom moreuzu jer su svojevremeno priznali Kinu kao jedinog legitimnog predstavnika svekineske nacije.
„Znači, priznali su jednu Kinu. Izbacili su Tajvan iz Ujedinjenih nacija i priznali Narodnu Republiku Kinu kao jedinog legitimnog predstavnika kineskog naroda. Za Kinu je Tajvan jedna od njenih provincija, mada je u suštini Tajvan dosta samostalan. Malo se zna da su Kinezi rekli da će dozvoliti Tajvanu da ima i svoju armiju, ali samo ako se izjasni kao deo Kine. Tajvan je jedno moguće izvorište sukoba ali ne verujem da će do njega i doći jer nikome to nije u interesu“, smatra naš sagovornik.
On podseća da mnogi tajvanski biznismeni imaju poslove u Kini, a u poslednje vreme se otvaraju direktne linije između Tajpeja i kontinentalne Kine tako da poslovni ljudi sa Tajvana više ne moraju da posluju preko Hongkonga kao nekad.
Kina danas nastoji da što više „prilepi sebi Tajvan“ - i ekonomski, i na sve druge načine, a sve u nameri da ne dođe do sukoba, zaključio je Đorđević.
Izbori na Tajvanu – ko god pobedi Amerika gubi
Prema oceni britanske agencije Rojters, pobeda vladajuće DPP sigurno će pogoršati tenzije sa Kinom, dok bi trijumf opozicije mogao da pokrene nezgodna pitanja o „odbrambenoj politici ostrva“.
Posle pobede DPP na izborima 2016. i 2020. godine, tenzije sa Kinom su porasle, što je izazvalo bojazan da bi Peking mogao da postupi po svom obećanju da će Tajvan staviti pod svoju kontrolu i silom, ako bude potrebno, smatra britanska agencija Rojters.
I DPP i Kuomintang kažu da samo oni mogu da očuvaju mir i da su se obavezali da će ojačati odbranu Tajvana. Obe stranke insistiraju da samo 23 miliona stanovnika Tajvana može da odlučuje o svojoj budućnosti, iako se KMT snažno protivi nezavisnosti ostrva.
Vašington strahuje da bi pobeda KMT, stranke koja se tradicionalno zalaže za bliže veze sa Kinom iako poriče da je propekinška, mogla da „potkopa napore SAD da pojačaju sposobnost Tajvana za vojno odvraćanje Kine“.
