Apsolutna vrlina protiv apsolutnog zla: Primeri čojstva kod Srba – od Karađorđa do ustaškog pokolja
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Namera je da je pokažem deci da čojstvo kao vrlina živi u našem narodu, čak i u ovo vreme kad nas optužuju da smo genocidni narod, kaže Milena Kovačević, autorka knjige za decu „Budi čovek – primeri čojstva kod Srba“ u kojoj su prikazani primeri odbrane drugih od sebe, od Karađorđa do naših dana.
„Očigledno je da je čojstvo potrebno u današnjem vremenu, naročito posle zločina u 'Ribnikaru'. Knjiga je bila u lekturi kad se desio 'Ribnikar', zvala me je lektorka i rekla je ovo knjiga koja je bila neophodna u ovom trenutku, jer ona je apsolutna suprotnost vrline u odnosu na apsolutno zlo koje se desilo“, kaže za „Orbitu kulture“ Aleksandar Miljević, glavni urednik i vlasnik izdavačke kuće „Dobro dete“.
Karađorđe: Nije dete krivo za postupke oca
Prva priča prikazuje čojstvo Karađorđa, osnivača savremene srpske države, koji je sačuvao glavu sinu takozvanog Rudničkog Bika, Turčina koji je veliko zlo napravio po rudničkom kraju, otkriva Milena Kovačević.
Kad su ustanici krenuli u oslobađanje, Rudnički bik je pobegao prerušen u ženu, a u opštoj gunguli ostalo je njegovo malo dete. Ustanici su hteli da se osvete za sav teror koji su trpeli, ali nisu našli nikog do tog dečaka kog su hteli da ubiju na licu mesta.
„Međutim, Karađorđe nije dozvolio da ga ubiju i rekao je: Nije dete krivo za postupke oca. Dao je dečaku zlatnik i našao je u tom kraju pouzdanog Turčina i po njemu poslao dečaka roditeljima. Kad je dečak odrastao, kroz izmaglicu se sećao tog događaja. Jednom je majci pokazao novčić i rekao: Pogledaj šta mi je Karađorđe poklonio. Ona mu je rekla poklonio ti je nešto mnogo više i onda je shvatio da mu je Karađorđe poklonio život“.
Kako je kralj Milan nahranio Bugare
U priči koja je ilustrovana na naslovnoj strani knjige slikom srpskog vojnika koji drži dvoje dece u turskoj nošnji, opisana je situacija kad su Srbi osvajali Staru Srbiju i usput nailazili na izgladnelu tursku decu. Jedan srpski vojnik se sažalio na dva dečkića i podelio je s njima svoj vojnički hleb.
Tu je priča i o Kralju Milanu Obrenoviću koji je omogućio da Crveni krst isporuči pomoć Bugarima. U tom trenutku Srbija je u važećem, objavljenom ratu sa Bugarskom, pri čemu situacija na frontu nije dobra. Reč je o jednom od retkih ratova kog je Srbija izgubila.
Milena Kovačević i Aleksandar Miljević.
© Sputnik / Gavro Dešić
„Kralj Milan je u vrlo lošoj poziciji u unutrašnjoj politici, svi ga napadaju i osporavaju i on uprkos tome, na molbu Crvenog krsta, pruža Bugarima pomoć. Pošto Bugari u tom trenutku nisu imali železnicu, kralj Milan dozvoljava da se železnicom do Niša transportuje pomoć iz Evrope u hrani i sanitetskom materijalu, a onda organizuje da se volovskim zapregama preveze u Bugarsku“.
Paketi za porodicu ubice
U knjizi se našla priča za koju su mnogi rekli da joj tu nije mesto, kaže Miljević. Priča je iz Drugog svetskog rata o čoveku kome su ustaše pobile celu porodicu – ženu, četvoro dece, majku i oca. Ubica je bio komšija iz drugog sela. Kad su se preživeli muškarci vratili iz šume, taj čovek je otišao da se sveti.
„Otišao je u kuću tog Hrvata koji mu je pobio porodicu i naišao na njegovu ženu i decu. Žena mu je rekla: Znam zašto si došao, ali ubij prvo mene da ne gledam decu. On je u trenutku stao, setio se svoje majke koja ga je učila da se ne sveti jer je osveta božija i vratio se kući. Ne samo da se nije osvetio, nego je posle rata završio u SAD i ceo život je toj ženi i deci slao pakete iz Amerike“.
Prema Miljeviću, ova priča pokazuje da čojstvo kao vrlina potiče iz hrišćanskog učenja i to od najteže zapovesti u Svetom pismu a to je: Molite se za neprijatelje svoje, činite dobro onima koji vas gone. Tu zapovest je jako teško doseći ali naš narod ima konstantu od 200 godina da ljudi staju iza te, najteže zapovesti i postižu je.
„Srpski narod nije crkven narod, nikad nije išao mnogo u crkvu ali očigledno je da se kroz istoriju u našem nacionalnom duhu i karakteru zapatio jedan broj osobina od kojih je to da se sažalimo na čoveka, pa čak i ako je neprijatelj, jedna od konstanti. Naša ideja sa ovom knjigom bila je da pokažemo tu konstantu“.
Knjiga za decu „Praznik belog sveta“ o ruskoj carskoj porodici Romanov
© Sputnik / Oleg Ivanov
„Praznik belog sveta“: Knjiga o ruskoj carskoj porodici
Nedavno je „Dobro dete“ objavilo i knjigu „Praznik belog sveta“ o ruskoj carskoj prodoici Romanov. Prema Miljeviću, carska porodica Romanovih je za srpski narod jako važna i nije džaba postavljen spomenik caru Nikolaju u samom centru Beograda. Jer on je nespreman ušao u rat sa silama zapadnim želeći da pomogne Srbima u ratu protiv Austrougara.
Naši zapadni saveznici u Velikom ratu slali su nam pogrešnu municiju, naplaćivali pertle, vršili pritisak da ne uradimo preventivni napad na Bugare za koje se znalo da će preći na stranu Nemaca, a onda se to „slomilo preko naše grbače“, da bi nam posle okrenuli leđa tako da je ono što je prešlo Albaniju ostavljeno da umre na obali mora. Tek kad je ruski car zapretio da će izaći iz rata, oni su poslali te brodove.
„Tako da je carska porodica Romanovih kvintesencija rusko-srpskih odnosa kroz istoriju. Ruska država je pomagala Srbe u Crnoj Gori dok se još nisu oslobodili, a od Karađorđevog ustanka je stalno pomagala našu državu, slala je čak i vojsku. Ruska država pomagala je srpski narod u dugom periodu, a sa carem Nikolajem je ta priča skoncentrisana na jednom mestu. U kratkom periodu je uradio mnogo za nas i mi smo imali želju da tom ruskom caru, koji je inače proglašen za svetitelja, napišemo knjigu. A onda smo naišli na knjigu koju je objavio manastir Svete Jelisavete u Minsku i objavili je na srpskom jeziku“, zaključio je Miljević.
