Proterivanje Rusa - sramota Letonije i Evropske unije
22:25 04.01.2024 (Osveženo: 13:21 05.01.2024)
© Sputnik / Sergeй Melkonov
/ Pratite nas
Nakon što je dat nalog za uništenje knjiga na ruskom jeziku i nakon što su pogašeni ruski TV kanali i srušeni sovjetski spomenici iz Drugog svetskog rata, letonske vlasti su se odlučile na još jedan antiruski korak - deportaciju Rusa.
Ovo je diskriminacija i sraman čin, koja će zadati snažan udarac i reputaciji Evropske unije, koja se večito poziva na poštovanje ljudskih prava.
Odnos letonskih vlasti prema Rusima koji žive u toj zemlji diktiran je rusofobijom, ističu ruski eksperti komentarišući nameru Rige da deportuje više od hiljadu ruskih građana, a ne isključuje se i da je proterivanje Rusa iz Letonije samo "prva lasta" i da bi estonske vlasti mogle da se odluče na istu meru.
Moskva ovaj neprijateljski korak Rige ocenjuje kao "varvarstvo i diskriminaciju", a stručna javnost kao gaženje ljudskih prava.
Deportacija Rusa iz Letonije zadaće "nepopravljiv udarac" imidžu Evropske unije,, ističe Andrejs Starikovs, glavni i odgovorni urednik baltičke novinske agencije "Baltnjuz". Po njegovoj oceni, ovo govori i o dvostrukim standardima EU i kosi se sa međunarodnim pravom, a takvu odluku Letonija je, smatra on, donela pod pritiskom Evropskog parlamenta.
„Ovo je nonsens, ovo je apsolutno antipravni potez i sraman za Evropu. Od toga niko nema praktične koristi, a takva odluka potpuno diskredituje čitav humanistički patos Evropske unije... Kako će nakon što ruski starci budu proterani iz Letonije, na šta šef evropske diplomatije Borelj zatvara oči, Brisel moći da uči o ljudskim pravima i sličnim bajkama bilo koga i bilo gde?!“, naglasio je Starikovs.
Za sada je poznato da deportacija iz Letonije, koja je članica EU, preti za 1.167 ruskih državljana koji nisu podneli zahtev za boravišnu dozvolu za život u zemlji ili nisu položili osnove letonskog jezika "kao dokaz lojalnosti zemlji u kojoj žive već decenijama".
Letonska kancelarija za državljanstvo i migracije navodi da je u decembru 2023. godine saopšteno da bi 1.213 ruskih državljana moglo biti deportovano, ali se kasnije ispostavilo da je 46 ljudi već napustilo zemlju. Prema podacima ove institucije, među onima koji bi mogli biti proterani ima ujednačen broj muškaraca i žena, a 789 Rusa je starije od 60 godina.
Rusi – „opasnost“ za nacionalnu bezbednost Letonije
Ovi rusofobni procesi nisu počeli u februaru 2022. godine i nisu direktno vezani za rusku specijalnu operaciju u Ukrajini, ali su nakon toga intenzivirani.
Letonija je nakon početka vojne operacije u Ukrajini počela da vrši još snažniji pritisak na Ruse i one koji govore ruski. Ta zemlja je usvojila zakon o oduzimanju letonskog pasoša onima koji podržavaju akcije Rusije u Ukrajini. Prinuđivali su ljude da popunjavaju ankete zahtevajući istovremeno da daju odgovore koji će pokazati nelojalnost prema Rusiji.
Parlament zemlje je odobrio izmene i dopune zakona o imigraciji, kojima je Rusima sa važećom dozvolom boravka u Letoniji naloženo da ponovo izvade dokumenta, uz polaganje ispita iz jezika, na kome moraju da pokažu sposobnost čitanja, pisanja, govora i razumevanja letonskog. Ako uslov nije ispunjen, dokumenti se poništavaju i osoba se proteruje iz zemlje. Autori inicijative su objasnili da su izmene navodno potrebne radi zaštite nacionalne bezbednosti, a tamošnjim političarima je smetalo i što je na prošlim ruskim predsedničkim izborima, 2018. godine, skoro 95 odsto ruskih građana koji žive u Letoniji glasalo za Vladimira Putina.
„Vlada u Rigi zahteva test iz poznavanja jezika za 20.000 građana sa ruskim pasošem, među kojima su uglavnom stariji ljudi i žene, jer je lojalnost ruskih državljana potencijalni razlog za brigu“, izjavio je ranije državni sekretar u letonskom ministarstvu unutrašnjih poslova Dmitrijs Trofimovs.
Zbog toga, mnogi letonski etnički Rusi, koji čine oko četvrtine ukupne populacije od 1,9 miliona stanovnika u ovoj bivšoj sovjetskoj republici, trpe razne pritiske i osećaju da bi mogli da izgube mesto u društvu, gde je sporazumevanje na ruskom bilo prihvatljivo decenijama i gde su živeli i radili, dajući doprinos ekonomskom blagostanju te zemlje.
Invalide, stare i bolesne primoravaju na polaganje testa
Izlaženje na polaganje ispita pratili su skandali i scene kada rusku staricu dovode na polaganje ispita u invalidskim kolicima, a pošto u zdanju nema lifta članovi porodice su morali da je iznose na rukama. Još upečatljivija scena je bila kada je ispit morao da polaže penzioner, onkološki bolesnik, koji slabo čuje i teško govori, a takođe teško drži i olovku u rukama. Lekari su odbili da ga oslobode testiranja, proglasivši ga sposobnim za test. Jedan od njegovih pratilaca je ironično prokomentarisao da i "ovakva osoba predstavlja pretnju za Letoniju“.
Starikovs ukazuje na to da većina tih Rusa, starijih ljudi, možda i ne znaju za planove letonskih vlasti.
„To su uglavnom penzioneri, bolesni ljudi koji imaju od 65 do 70 godina i više. To su ljudi koji nisu ni svesni da potpadaju pod deportaciju - to može biti samac penzioner koji živi na nekom udaljenom mestu, koji ne čita letonske zakone, čak možda i ne zna jezik da bi čitao ove zakone. Većina njih nema informacije o tome, nisu u toku šta se dešava“, kaže Starikovs.
Ruski mediji podsećaju da se među Rusima koji imaju boravišne papire u Letoniji izdvajaju dve velike grupe. Prvi su Rusi koji su koristili program „boravišna dozvola u zamenu za investicije“. Najčešće su to ljudi sa visokim primanjima koji su uložili najmanje 250 hiljada evra u nekretnine ili letonske hartije od vrednosti.
Druga velika grupa su stariji Rusi, starosedeoci Letonije, koji nakon raspada Sovjetskog Saveza nisu dobili državljanstvo ove baltičke republike.
Rusija svoj narod ne ostavlja na cedilu
Direktor kancelarije Majra Roze priznala je da će proces deportacije Rusa iz Letonije biti „veoma složen i opterećujući“. Prema njenim rečima, u prvoj fazi od građana Rusije će se tražiti da objasne zašto ne odlaze, a u februaru će ta objašnjenja biti razmotrena i ocenjena. Njima će biti dat rok od 30 dana da spakuju stvari i napuste zemlju, a ako to ne učine počeće prinudna deportacija.
Ruske vlasti su ranije obećale da ove ljude koji prolaze torturu na osnovu njihove nacionalnosti neće ostaviti na cedilu, a rusko Ministarstvo spoljnih poslova je preziralo da je resorima i regionima naloženo da se pripreme za rešavanje pitanja u vezi sa smeštajem, zapošljavanjem, penzijama i drugim.
Eksperti ocenjuju da Letonija namerno zaoštrava odnose sa Moskvom, smatrajući da je Rusija zauzeta u Ukrajini i da neće uslediti odgovor neće uslediti. Istovremeno, sa žaljenjem konstatuju da se Letonija pretvorila u državu koja je ne samo da je antiruska, već i rusofobska - mržnja se širi ne samo prema ruskoj državi, već i prema ljudima, bez obzira na njihove političke stavove i odnose sa istorijskom otadžbinom.
Stručnjaci predviđaju da će se situacija i dalje pogoršavati i ne isključuju da može uslediti kršenje imovinskih prava, oduzimanje nekretnina i još mnogo toga.
Antiruska politika se ogleda i u činjenici da je Ministarstvo spoljnih poslova Letonije označilo "uništenje Rusije kao jedan od prioriteta spoljne politike zemlje", a parlament te zemlje proglasio je Rusiju za „državu koja podržava terorizam“.
Letonija zauzima krajnje rusofoban stav u spoljnoj politici i to ide u toj meri da je poslanik Sejma Aleksandar Kirštejns izjavio da navodno „ne postoji nikakva ruska nacija“, a da je ruski jezik „nastao kao dijalekt kada su Mongoli pokušali da govore ukrajinski“.
Pogledajte i:
