Zašto se Japanci ne plaše zemljotresa: Za dan je nastradao najlepši deo obale
17:40 03.01.2024 (Osveženo: 18:09 03.01.2024)
© AP Photo
Pratite nas
Noto-hanto je pasivan kraj pretežno nastanjen ribarima koji žive u starim kućama od drveta koje će teško moći da se obnove. Zemljotres jačine 7,6 stepeni pogodio je japansko poluostrvo Noto i uništio najlepši kutak japanske obale. Pored ljudskih žrtava, opasnost su i tamošnja dva nuklearna reaktora. Ipak, Japanci se ne boje zemljotresa.
Profesorka japanologije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pesnikinja i književni prevodilac Kajoko Jamasaki, govori za Sputnjik o razornim posledicama zemljotresa koji je uveo Japan u novu 2024. godinu.
Kajoko Jamasaki
© Sputnik
Japan predstavlja jedno od seizmički najaktivnijih područja na našoj planeti i leži na pacifičkom Vatrenom prstenu gde se sudaraju tektonske ploče. Stalna opasnost od zemljotresa i pratećih katastrofa primorala je Japan da razvije jedan od najnaprednijih sistema upozorenja na cunami u svetu. Na svu sreću, iako je izdato upozorenje, cunami je ovog puta izostao.
Japanska Nova godina je počela sa jednim zaista tužnim događajem. Kao što su svi videli, veliki zemljotres je pogodio poluostrvo Noto. Na njemu se nalazi jedan prelep grad gde sam i sama provela detinjstvo kod tetke. To je vrlo mali i veoma miran grad predstavlja jedan od najlepših obalskih, ribarskih krajeva u Japanu, govori za Sputnjik Kajoko Jamasaki.
Noto je poznat po tome što ima mnoštvo ribarskih kuća, mahom pravljenih na tradicionalni japanski način, a svi ti vrlo bitni i lepi arhitektonski spomenici srušeni su u na ulasku u novu 2024. godinu. Pitanje je, kaže Jamasaki, da li će uopšte i moći da se obnovi ovaj prelepi gradić.
Više od 70.000 vojnika, policajaca i vatrogasaca pokušavaju da pronađu nestale
© REUTERS / ISSEI KATO
Za razliku od dosadašnjih zemljotresa, uključujući i onaj iz 2011. godine koji svi pamte po razaranju Fukošime, ovo je zemljotres koji je pogodio jedan dosta pasivan kraj sa malim brojem stanovnika. Baš iz tog razloga, broj nastradalih može zvučati kao dosta mali, ali srazmerno gledano broju stanovnika u najlepšem mestu na japanskoj obali, popriličan je.
Jamasaki nam priča da pored drvenih pecaroških kućeraka ovaj kraj ima i dva nuklearna reaktora koji, na svu sreću, u trenutku katastrofe nisu radili zbog neispravnosti. Ipak, napominje ona, svaki zemljotres u blizini „nuklearke“ može izazvati vrlo opasnu havariju, prvenstveno zato što u svakom mestu gde se nalaze takvi reaktori postoji i nuklearni otpad.
Zemljotres kao deo kolektivnog sećanja
Japanski narod se ponovo nalazi u ogromnoj krizi, a kao što balkanski narodi grade svoje kolektivno sećanje na ratovima, objašnjava Jamasaki, tako isto i Japanci svoje grade na zemljotresima i vremenskim nepogodama.
Svaki narod ima u skladu sa svojim istorijskim i prirodnim okolnostima neki svoj mentalitet. Japanci su naviknuti da se pripremaju za ovakve vrlo teške trenutke zemljotresa, požara i sličnih nepogoda, tako da znaju dobro da organizuju način evakuisanja. Nažalost, kao što ste videli, uprkos tome je ipak nastradao veliki broj stanovnika.
Kako se Japanci nose sa tim
Japanci se veoma dobro organizuju i u školama vežbaju kako i kojim redosledom da se evakuišu, tako da su sa te strane vrlo organizovani, govori Jamasaki. Oni takođe imaju posebnu aplikaciju na svojim telefonima preko koje nesmetano i odmah dobijaju sve potrebne informacije.
Kod Japanaca uvek možete naći u prodavnici, robnoj kući, jedan kutak u kojem se prodaju vrećice i vreće sa svim neophodnim stvarima. Tu se uglavnom nalaze baterijske lampe i neke minimalne količine hrane i vode kako bi svi u svojim kućama imali te najosnovnije stvari potrebne za evakucaiju. U svakoj opštini postoji vrlo jasna mapa na kojoj se nalazi put kojim građani treba da se evakuišu, kao i lokacije i gde se tačno nalaze skloništa. To najčešće budu školska dvorišta ili obdaništa.
Kada govori o psihološkoj pripremljenosti Japanaca na ovako razornu katastrofu, Kajoko Jamasaki nam daje svoj lični primer toga kako njeni prijatelji reaguju na vest o zemljotresu. Naime, dok je bila u poseti Japanu, nalazila se unutar jedne višespratnice u Kjotu i tamo je zadesio zemljotres jačine 4 Rihtera.
Boravila sam tada u jednoj zgradi i vrlo sam se uplašila. Odmah sam zvala moju prijateljicu, ali ona se nasmejala rekavši mi se da se to tamo često dešava. Japanci su se na neki način navikli na sve to i ne plaše se toliko, za razliku od mene koja sam već odavno iz Japana otišla. Kod njih nema tolike panike što se toga tiče. Veoma su česti zemljotresi tamo i ni jedan boravak ne može da prođe bar bez nekih malih potresa, kaže Jamasaki.
Ona napominje da se u poslednje vreme sama tehnika izgradnje kod Japanaca unapredila i da je arhitektura toliko savremena da se u velikim gradovima građevine neće tek tako srušiti, međutim, ovaj put je pogođeno malo mesto gde se ne prate najnoviji standardi gradnje, pa je šteta, i ljudska i materijalna, ogromna.
Srušene kuće u zemljotresu
© AP Photo / Kyodo News
.jpg){kind=link}