https://lat.sputnikportal.rs/20240103/za-ostvarenje-paklenog-plana-zelenskom-potrebno-350000-vojnika-500-borbenih-aviona-i-2000-tenkova-1165970948.html
Za ostvarenje paklenog plana Zelenskom potrebno 350.000 vojnika, 500 borbenih aviona i 2.000 tenkova
Za ostvarenje paklenog plana Zelenskom potrebno 350.000 vojnika, 500 borbenih aviona i 2.000 tenkova
Sputnik Srbija
Kijevski režim i njegovi zapadni saveznici nisu u stanju da sprovedu "pakleni plan" - zauzmu ili izoluju Krim, a sve pretnje ukrajinske vlasti upućuju iz nemoći i... 03.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-03T22:27+0100
2024-01-03T22:27+0100
2024-01-03T22:27+0100
rusija
analize i mišljenja
rusija
rusija – politika
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1a/1154803107_0:108:3073:1836_1920x0_80_0_0_87381df05a1b9252208890b17b043c35.jpg
Ruski stručnjaci dodaju da ukrajinski masovni napadi na ruski grad Belgorod i pretnje Vladimira Zelenskog da će Krim i bitka na Crnom moru biti u fokusu Ukrajine i postati centar sukoba sa Rusijom tokom ove godine, zapravo govore o naporima Kijeva da skrene pažnju sa neuspeha na bojnom polju i izvuku novu partiju pomoći od zapadnih saveznika.Potvrda za to su i novi zahtevi Zelenskog da mu se isporuči još zapadnog oružja i projektila kako bi „uništio Krimski most“. Konkretno, on je od svojih zapadnih gospodara zatražio nemačke rakete "Taurus" za uništenje tog ruskog mosta, koji spaja krimsko poluostrvo sa ostatkom Rusije. Zelenski živi u ubeđenju da „brzina uspeha“ ukrajinskih snaga zavisi od vojne pomoći Zapada.Sada je glavno pitanje hoće li Ukrajina premestiti centar vojnih operacija na Crno more i Krim, kako to Zelenski planira? Ruski eksperti su sigurni da neće.Komentarišući izjavu Zelenskog da će se ukrajinske Oružane snage 2024. godine fokusirati na operacije protiv Krima, na izolaciju tog poluostrva i podrivanje vojnih sposobnosti Rusije na Krimu i da će preći na odbranu na istoku, ruski ekspert Vladimir Bruter takođe ocenjuje da je izolacija Krima nemoguća. On skreće pažnju i na deo izjave ukrajinskog predsednika, koji je rekao da je zaštita istočnih regiona Ukrajine i „spasavanje“ važnih gradova - Harkova, Dnjepra, Zaporožja, Hersona i Nikolajeva „neposredan zadatak“ ukrajinskih kopnenih snaga.Na pitanje šta znači "spasavati" te gradove s obzirom da su gotovo svi oni, osim Zaporožja, daleko od linije fronta Bruter kaže da je to "ozbiljno pitanje".Prema njegovim rečima, Rusija može pojačati pritisak na ove gradove.„I šta će onda Ukrajina, ukrajinsko rukovodstvo i zapadne vojne strukture koje stoje iza ovoga? Da li će oni braniti te gradove, kako je to rekao Zelenski u intervjuu "Ekonomistu", da li će ih predati ili će pokušati pod pritiskom da pregovaraju - sva ova pitanja su u ovom trenutku neizvesna“, kaže ekspert.Bruter naglašava da su ova pitanja važna ne samo za Zelenskog, već pre svega za njegove zapadne gospodare.Zelenski štiti interese Zapada, a ne UkrajineEksperti ocenjuju da Zelenski, kako bi se zadržao na vlasti, mora da ispunjava zadatke Zapada koji se od njega traže. Drugim rečima, on ne štiti interese Ukrajine, već svojih gospodara iz SAD, Velike Britanije i Evropske unije, uprkos činjenici što i sam više nije siguran da će Zapad nastaviti da ga podržava.Ruski eksperti napominju da Zelenski i njegovi saborci u Kijevu menjaju retoriku - ako su ranije govorili o „zauzimanju” Krima i davali razna obećanja u vezi sa tim, sada govore samo o „izolaciji” poluostrva. Međutim, stručnjaci su sigurni, da koalicija Ukrajina-NATO neće moći da zauzme Krim ili da ga izoluje, a u njihovim pretnjama, kako kažu, odzvanja beznađe.Stručnjaci objašnjavaju da kijevski režim ne može javno da odustane od planova o „vraćanju“ izgubljenih teritorija i ne može da pregovara sa Rusijom zbog ranije usvojenih zvaničnih zabrana. Zbog toga takve pretnje dolaze od strane ukrajinskih vlasti.Rusija ne demilitarizuje samo Ukrajinu, nego i EvropuKomentarišući masovne napade ukrajinskih snaga na ruski pogranični grad Belgorod, koji su počeli 30. decembra ruski eksperti kažu da se „Kijev potrudio da umesto praznika priredi tragediju“.Kako ističu, granatiranje Belgoroda je teroristički akt i osveta za poraz na bojnom polju. Iza svega stoji Zapad, koji teroriste snabdeva savremenim vojnim tehnologijama i operativnim informacijama.Izjave ukrajinske strane o napadima na vojne ciljeve eksperti nazivaju "propagandom", ističući da je ceo taj grad zapravo kulturni prostor. Belgorod nije čak ni industrijski grad, tamo nema vojne ili vojne infrastrukture.Eksperti ističu da se događaji iz Belgoroda ne uklapaju u „razmenu udara između zaraćenih strana“. To je bio napad na civilne ciljeve, na ljude koji ne učestvuju u ovom sukobu i ne snose nikakvu odgovornost, dok Zapad na to nije valjano reagovao.Eksperti ističu da nijedan teroristički napad na teritoriji Rusije nije prošao bez učešća zapadnih obaveštajnih službi, a Moskva, kako smatraju, treba da odgovori napadima na centre za donošenje odluka i vojne objekte, što Rusija već i čini. Drugim rečima, Oružane snage Rusije napadaju samo vojne ciljeve i infrastrukturu koja je direktno povezana sa njima, a ne civilne objekte.Takođe, ima mišljenja i da rusko državno tužilaštvo i Istražni komitet Ruske Federacije moraju da klasifikuju napad kao zločin protiv civilnog stanovništva, a da oni koji su dali naređenje i oni koji su ga izvršili moraju da snose krivičnu odgovornost.Pojedini eksperti za bezbednost podsećaju da je u ovom trenutku cilj ruske specijalne vojne operacije demilitarizacija Ukrajine, koju Rusija ostvaruje "više nego uspešno". Ocene su da se danas odvija demilitarizacija ne samo Ukrajine, već i Evrope, jer Evropa svoje oružje prebacuje u Ukrajinu, a Rusija ga uništava.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
analize i mišljenja, rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
analize i mišljenja, rusija, rusija – politika, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
Za ostvarenje paklenog plana Zelenskom potrebno 350.000 vojnika, 500 borbenih aviona i 2.000 tenkova
Kijevski režim i njegovi zapadni saveznici nisu u stanju da sprovedu "pakleni plan" - zauzmu ili izoluju Krim, a sve pretnje ukrajinske vlasti upućuju iz nemoći i očaja. Procene ruskih eksperata su da je za takvu avanturu Kijevu potrebno najmanje 350.000 vojnika, 400-500 borbenih aviona i do dve hiljade tenkova, a Ukrajina nema snage i resursa za to.
Ruski stručnjaci dodaju da ukrajinski masovni napadi na ruski grad Belgorod i pretnje Vladimira Zelenskog da će Krim i bitka na Crnom moru biti u fokusu Ukrajine i postati centar sukoba sa Rusijom tokom ove godine, zapravo govore o naporima Kijeva da skrene pažnju sa neuspeha na bojnom polju i izvuku novu partiju pomoći od zapadnih saveznika.
Potvrda za to su i novi zahtevi Zelenskog da mu se isporuči još zapadnog oružja i projektila kako bi „uništio Krimski most“. Konkretno, on je od svojih zapadnih gospodara zatražio nemačke rakete "Taurus" za uništenje tog ruskog mosta, koji spaja krimsko poluostrvo sa ostatkom Rusije. Zelenski živi u ubeđenju da „brzina uspeha“ ukrajinskih snaga zavisi od vojne pomoći Zapada.
Sada je glavno pitanje hoće li Ukrajina premestiti centar vojnih operacija na Crno more i Krim, kako to Zelenski planira? Ruski eksperti su sigurni da neće.
Komentarišući izjavu Zelenskog da će se ukrajinske Oružane snage 2024. godine fokusirati na operacije protiv Krima, na izolaciju tog poluostrva i podrivanje vojnih sposobnosti Rusije na Krimu i da će preći na odbranu na istoku, ruski ekspert Vladimir Bruter takođe ocenjuje da je izolacija Krima nemoguća. On skreće pažnju i na deo izjave ukrajinskog predsednika, koji je rekao da je zaštita istočnih regiona Ukrajine i „spasavanje“ važnih gradova - Harkova, Dnjepra, Zaporožja, Hersona i Nikolajeva „neposredan zadatak“ ukrajinskih kopnenih snaga.
Na pitanje šta znači "spasavati" te gradove s obzirom da su gotovo svi oni, osim Zaporožja, daleko od linije fronta Bruter kaže da je to "ozbiljno pitanje".
„Koliko mi je poznato američki analitičari koji rukovode tim procesom veoma se plaše onoga šta će se dogoditi ako front negde uruši, a pitanje predaje gradova postane aktuelno. U principu, Vašington je na to spreman - spreman je da se nešto mora predati, ali pitanje je kako će se tačno situacija razvijati. Ako se ona bude razvijala kontrolisano to je jedno pitanje, a ako bude nekontrolisano - to je već druga stvar. Opasnost realno postoji, uprkos tome što se front još nije približio tim gradovima, osim Hersonu i sledeće pitanje je kako će se ponašati Rusija u ovoj situaciji“, kaže Bruter.
Prema njegovim rečima, Rusija može pojačati pritisak na ove gradove.
„I šta će onda Ukrajina, ukrajinsko rukovodstvo i zapadne vojne strukture koje stoje iza ovoga? Da li će oni braniti te gradove, kako je to rekao Zelenski u intervjuu "Ekonomistu", da li će ih predati ili će pokušati pod pritiskom da pregovaraju - sva ova pitanja su u ovom trenutku neizvesna“, kaže ekspert.
Bruter naglašava da su ova pitanja važna ne samo za Zelenskog, već pre svega za njegove zapadne gospodare.
Zelenski štiti interese Zapada, a ne Ukrajine
Eksperti ocenjuju da Zelenski, kako bi se zadržao na vlasti, mora da ispunjava zadatke Zapada koji se od njega traže. Drugim rečima, on ne štiti interese Ukrajine, već svojih gospodara iz SAD, Velike Britanije i Evropske unije, uprkos činjenici što i sam više nije siguran da će Zapad nastaviti da ga podržava.
Ruski eksperti napominju da Zelenski i njegovi saborci u Kijevu menjaju retoriku - ako su ranije govorili o „zauzimanju” Krima i davali razna obećanja u vezi sa tim, sada govore samo o „izolaciji” poluostrva. Međutim, stručnjaci su sigurni, da koalicija Ukrajina-NATO neće moći da zauzme Krim ili da ga izoluje, a u njihovim pretnjama, kako kažu, odzvanja beznađe.
Stručnjaci objašnjavaju da kijevski režim ne može javno da odustane od planova o „vraćanju“ izgubljenih teritorija i ne može da pregovara sa Rusijom zbog ranije usvojenih zvaničnih zabrana. Zbog toga takve pretnje dolaze od strane ukrajinskih vlasti.
Rusija ne demilitarizuje samo Ukrajinu, nego i Evropu
Komentarišući masovne napade ukrajinskih snaga na ruski pogranični grad Belgorod, koji su počeli 30. decembra ruski eksperti kažu da se „Kijev potrudio da umesto praznika priredi tragediju“.
Kako ističu, granatiranje Belgoroda je teroristički akt i osveta za poraz na bojnom polju. Iza svega stoji Zapad, koji teroriste snabdeva savremenim vojnim tehnologijama i operativnim informacijama.
Izjave ukrajinske strane o napadima na vojne ciljeve eksperti nazivaju "propagandom", ističući da je ceo taj grad zapravo kulturni prostor. Belgorod nije čak ni industrijski grad, tamo nema vojne ili vojne infrastrukture.
Eksperti ističu da se događaji iz Belgoroda ne uklapaju u „razmenu udara između zaraćenih strana“. To je bio napad na civilne ciljeve, na ljude koji ne učestvuju u ovom sukobu i ne snose nikakvu odgovornost, dok Zapad na to nije valjano reagovao.
„Kako ne reaguju?! Oni na to gledaju blagonaklono i odobravaju - Ruse je dozvoljeno ubijati. Predstavnici Češke - a pretpostavlja se da su tamo korišćene češke rakete "oljha", ispaljene iz višecevnih bacača raketa, koje su slične našem „gradu“ - rekli su da imaju pravo da pomognu Ukrajini kako im odgovara i smatraju to potpuno legitimnim. Česi, dakle, smatraju da je uoči novogodišnje noći potpuno legitimno da se granatira centar grada, gde se održavaju novogodišnji vašari, gde deca šetaju sa roditeljima, gde su ljudi došli u kupovinu. To je za njih normalno, za njih je to dozvoljeno“, kaže šef „Rossotrudničestva“ Jevgenij Primakov.
Eksperti ističu da nijedan teroristički napad na teritoriji Rusije nije prošao bez učešća zapadnih obaveštajnih službi, a Moskva, kako smatraju, treba da odgovori napadima na centre za donošenje odluka i vojne objekte, što Rusija već i čini. Drugim rečima, Oružane snage Rusije napadaju samo vojne ciljeve i infrastrukturu koja je direktno povezana sa njima, a ne civilne objekte.
Takođe, ima mišljenja i da rusko državno tužilaštvo i Istražni komitet Ruske Federacije moraju da klasifikuju napad kao zločin protiv civilnog stanovništva, a da oni koji su dali naređenje i oni koji su ga izvršili moraju da snose krivičnu odgovornost.
Pojedini eksperti za bezbednost podsećaju da je u ovom trenutku cilj ruske specijalne vojne operacije demilitarizacija Ukrajine, koju Rusija ostvaruje "više nego uspešno". Ocene su da se danas odvija demilitarizacija ne samo Ukrajine, već i Evrope, jer Evropa svoje oružje prebacuje u Ukrajinu, a Rusija ga uništava.
