Proročanstva za 2024. godinu: Može li se verovati Vangi i Nostradamusu
© AP Photo / Ng Han Guan
Pratite nas
Numerolog Dejvid Mid predviđa da će se 2024. godine planeta Zemlja sudariti sa kosmičkim telom. Globalnu katastrofu navodno su predvideli i najpoznatiji proroci Baba Vanga i Nostradamus. RIA Novosti istražuje da li je moguće preciznije predvideti budućnost.
Iako se apokaliptična predviđanja proroka u prošlosti očigledno nisu ostvarila ljudi iz nekog razloga veruju u njih.
„Vanga je predvidela veoma intrigantne događaje za 2024. godinu“, piše bugarski list „Standartnjuz“.
Proročica je predvidela da će u ovoj godini planetu pogoditi različite katastrofe: uragani, tornada, poplave. Naime, u pacifičkom regionu dogodiće se snažan zemljotres praćen žrtvama. Rusija će se ujediniti sa Indijom i Kinom. Vanga je predvidela i globalni sukob koji će dovesti do smanjenja broja stanovnika na Zemlji. To će biti „teroristički napadi“ i „biološko oružje“, navodi se u članku.
Istovremeno, britanski tabloid „San“ piše da dolazi i geopolitička kriza, a „ekonomska moć će preći sa Zapada na Istok“.
O Vanginim proročanstvima se priča svake godine – bez navođenja bilo kakvih izvora. Poznato je da proročica nije ostavila dnevnike. Njene reči su zabeležile njene pomoćnice, ali to nikada nije objavljeno u celini. Odakle onda sva ova predviđanja? Da li je gatara zaista tako detaljno videla budućnost? Ili novinari sve to samo izmišljaju?
Greška stručnjaka
U SAD je 2005. godine objavljena knjiga američkog politikologa Filipa Tetloka u kojoj se zaključuje da grupa stručnjaka predviđa budućnost nasumično.
Tetlok se kasnih 1980-ih zainteresovao za predviđanja. U to vreme mnogi su verovali da je svet na ivici nuklearnog rata. Da li predsednik Ronald Regan odlaže ili približava katastrofu? Šta će biti sa rukovodstvom SSSR-a? Da li će mladi član Politbiroa Mihail Gorbačov uspeti da zauzme mesto lidera? Tetlok je postavio stručnjacima ta pitanja. Izneto je mnogo verzija – od nastupanja neostaljinizma do reforme socijalizma. Ali niko nije slutio da će se Sovjetski Savez raspasti.
Tetlok je nekoliko godina uz pomoć novca od obaveštajnih zajednica održavao turnire na kojima su grupe stručnjaka predviđale političke događaje. Vremenom se pokazalo da oko dva odsto ljudi predviđa bolje od drugih. Naučnik ih je nazvao „superprognostičarima“.
„Superprognostičari“ nisu nužno stručnjaci iz oblasti politike, tvrdi Tetlok. To mogu biti nastavnici, biznismeni – bilo ko. Važno je da znaju da prikupljaju i analiziraju informacije i da izbegavaju predrasude. Pored toga, istraživač je otkrio da se prediktivne sposobnosti mogu razviti kroz psihološke treninge.
U knjizi „Superpredviđanje: Umetnost i nauka predviđanja“ iz 2015. godine, Tetlok i koautor knjige, novinar Den Gardner, opisali su jednog od najboljih svetskih stručnjaka, Bila Flaka. Ima 55 godina i penzionisan je. Odgovara na stotine pitanja. Hoće li neka zemlja izaći iz evrozone sledeće godine? Hoće li Indija ili Brazil postati stalne članice Saveta bezbednosti UN u naredne dve godine? Koliko će još zemalja prijaviti slučajeve virusa ebole u narednih osam meseci? Da li će Severna Koreja izvesti nuklearna testiranja do kraja ove godine? Svi Bilovi odgovori su snimljeni i, kako je vreme pokazalo, iznenađujuće tačni.
Mediji svakodnevno objavljuju različita predviđanja. Korporacije i vlasti plaćaju mnogo novca za njih, a političari, investitori i birači oslanjaju se na njih prilikom donošenja odluka.
Filip Tetlok uveren je da je stvorio efikasnu metodologiju koja se može koristiti.
„Predvidljivost nije misteriozni dar koji se dobija na rođenju. To je rezultat posebnog načina razmišljanja, prikupljanja informacija i sposobnosti da se menjaju svoja uverenja“, kaže naučnik.
Pouke iz pandemije
„Zamislite da ste političar. Na početku pandemije virusa korona morate da odlučite šta ćete učiniti, gde se može rizikovati, na koje žrtve će ljudi pristati. Treba da pogodite reakciju stanovništva. Od koga ćete zatražiti prognozu? Od sociologa“, pišu učesnici inicijative „Forkasting kolaborativ“ koji su hteli da provere koliko su efikasne sociološke prognoze.
Tokom studije 120 grupa eksperata odgovaralo je na pitanja o menjanju predrasuda, subjektivnim osećanjima, nasilju, individualizmu i političkoj polarizaciji. Kao test su korišćene prognoze za promene situacije u prvoj godini pandemije — 2020. godini. Rezultati (koji su, kako su priznali autori, nezadovoljavajući) pokazali su da se predviđanja stručnjaka malo razlikuju od predviđanja običnih ljudi. A ponekad su čak i manje tačna.
Međutim, zaključak je da stručnjaci daju tačnije prognoze u svojoj oblasti – onoj koju dobro poznaju. Takođe, grupa stručnjaka iz različitih disciplina bolje izađe na kraj sa zadatkom, dok neke prednosti ima i mašinsko učenje zasnovano na istorijskim podacima.
Pogledajte još:
