https://lat.sputnikportal.rs/20240101/sta-ceka-svet-moze-li-se-razresiti-sukob-u-ukrajini-i-okoncati-rat-na-bliskom-istoku-video-1165844891.html
Šta čeka svet? Može li se razrešiti sukob u Ukrajini i okončati rat na Bliskom istoku /video/
Šta čeka svet? Može li se razrešiti sukob u Ukrajini i okončati rat na Bliskom istoku /video/
Sputnik Srbija
Sukob u Ukrajini, ako je suditi po trenutnim dešavanjima na bojištu, proizvodnim kapacitetima i brojnom stanju trupa dve strane na terenu i onih u rezervi, ove... 01.01.2024, Sputnik Srbija
2024-01-01T22:15+0100
2024-01-01T22:15+0100
2024-04-29T16:04+0200
svet
svet – politika
rusija – politika
sad
izrael
palestina
nato
svet sa sputnjikom
analize i mišljenja
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0b/1163636471_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_63bade9e0a6fe77bd06fa8ce964a8dc1.jpg
Perspektive razvoja situacije u ukrajinskom sukobu ovako u novogodišnjoj emisiji Svet sa Sputnjikom ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka, dr Dragana Mitrović.Ona je uverena da će Rusija svakako insistirati da se ostvare i ostala dva njena cilja – denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine jer, kako kaže, sve drugo ne čini se ni logičnim, ni dovoljnim.Primećujući da živimo u doba velike globalne nestabilnosti jer se uspostavlja novi poredak pošto je stari neodrživ, Mitrovićeva konstatuje da se to odražava na svakoj tački na planeti ali da su dva sukoba, ovaj u Ukrajini i na Bliskom istoku najozbiljniji. Pritom je, napominje, ovaj prvi direktan sudar političkog Zapada i NATO sa Rusijom u nastojanju da se ona slomi – ekonomski, onda da se izazove unutrašnja pobuna, a zatim i da se ta zemlja slomi na bojnom polju, a Zapad je, ma kako to zvučalo paradoksalno svakom iole upućenom, krenuo upravo sa takvom idejom.Šta zapravo radi RusijaNekadašnji vicepremijer Nebojša Čović podseća da je još 2017. bivši američki general Ben Hodžis upozoravao na pad američke privilegije u svetu i da su tada krenuli sa planovima kako da to spreče, naročito u regionima koji su interesantni za Kinu koja je SAD naučno-tehnološki preskočila, i za Rusiju koja ih je vojno-tehnološki preskočila.„Tako smo dobili razne Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Tajvane, Bliski istok ali i naš region. A da li će se otrezniti – što se tiče Amerikanaca oni će gurati svoju politiku“, kaže za Sputnjik Čović i dodaje da ostaje pitanje kako će se ponašati evropski lideri, ako se uopšte mogu nazvati liderima, jer su postali marionete u rukama američke politike.Mnogo zavisi od američkih izboraČović ukazuje da će mnogo zavisiti i od američkih izbora gde smo, kako kaže, već svedoci da se primenjuju razne tehnologije koje opovrgavaju celokupnu priču o demokratiji, ljudskim pravima, slobodi medija, a pritom drže predavanja o tome svima u svetu - a sama Amerika je podeljenija nego ikad:„I ta podela se iz dana u dan povećava na blok koji je vezan za Trampa i blok koji je vezan za Bajdena. Mada i u Demokratskoj stranci ima onih koji smatraju da je dosta klintonovsko-obaminih kadrova. Mislim da je ta podela jako opasna i da može da izazove kod njih velike probleme. A naravno, kad god se događalo da velika sila ne drži više primat, i promene u svetu nisu bile toliko naivne“.Ipak, čak i da američki izbori, zavisno od rezultata, donekle smire strasti u smislu da njihove agencije prave manje žarišta po svetu, u toku su procesi koji se, prognozira Čović, neće završiti pre 2030. godine – ako budu i dotle završeni jer su turbulencije velike.Bliskoistočna kriza i SADU osvrtu na bliskoistočnu krizu, Dragana Mitrović konstatuje da su šaljući tri nosača aviona u Sredozemlje SAD dale odrešene ruke Izraelu da čini ono što čini, ali i pokazale geostratešku važnost Izraela i njegov politički uticaj na Ameriku u predizbornoj godini.Pritom, bez obzira na razlike po ostalim pitanjima, niko od mejnstrim američkih političara ne sme da kaže ni reč kritike na ponašanje Izraela, a SAD su, podseća ona, više puta blokirale vetom rezolucije Saveta bezbednosti UN koje su samo pozivale na prekid vatre iz humanitarnih razloga.U ovoj poslednjoj koja je na kraju usvojena kada su SAD i Rusija bili uzdržani tekst je morao da bude izmenjen tako da se traži samo trenutni prekid vatre, a ne zaista prekid ratnih dejstava.Izraelci su štaviše, dodaje ona, od prvog dana nasiljem sprečavali Palestince da oforme državu kako je predviđeno rezolucijama UN, i to uz blagonaklono gledanje Zapada ali i njihove arapske braće koji su ih više koristili za politička potkusurivanja nego što su ih iskreno pomagali.„Ali došlo je vreme, i čini mi se da sada vidimo ogromnu podršku u svetu, za palestinski narod da preživi i da ima svoju državu,“ veruje Mitrovićeva.Pogledajte i:
sad
izrael
palestina
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet – politika, rusija – politika, sad, izrael, palestina, nato, svet sa sputnjikom, analize i mišljenja, ukrajina
svet – politika, rusija – politika, sad, izrael, palestina, nato, svet sa sputnjikom, analize i mišljenja, ukrajina
Šta čeka svet? Može li se razrešiti sukob u Ukrajini i okončati rat na Bliskom istoku /video/
22:15 01.01.2024 (Osveženo: 16:04 29.04.2024) Sukob u Ukrajini, ako je suditi po trenutnim dešavanjima na bojištu, proizvodnim kapacitetima i brojnom stanju trupa dve strane na terenu i onih u rezervi, ove godine mogao bi da bude rešen i da Rusija dobije bezbednosne garancije do kojih nije mogla da dođe mirnim pregovaranjem kom je bila posvećena do samog početka specijalne vojne operacije.
Perspektive razvoja situacije u
ukrajinskom sukobu ovako u novogodišnjoj emisiji Svet sa Sputnjikom ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka, dr Dragana Mitrović.
Ona je uverena da će Rusija svakako insistirati da se ostvare i ostala dva njena cilja – denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine jer, kako kaže, sve drugo ne čini se ni logičnim, ni dovoljnim.
Primećujući da živimo u doba velike globalne nestabilnosti jer se uspostavlja novi poredak pošto je stari neodrživ, Mitrovićeva konstatuje da se to odražava na svakoj tački na planeti ali da su dva sukoba, ovaj u Ukrajini i na Bliskom istoku najozbiljniji. Pritom je, napominje, ovaj prvi direktan sudar političkog Zapada i NATO sa Rusijom u nastojanju da se ona slomi – ekonomski, onda da se izazove unutrašnja pobuna, a zatim i da se ta zemlja slomi na bojnom polju, a Zapad je, ma kako to zvučalo paradoksalno svakom iole upućenom, krenuo upravo sa takvom idejom.
Nekadašnji vicepremijer Nebojša Čović podseća da je još 2017. bivši američki general Ben Hodžis upozoravao na pad američke privilegije u svetu i da su tada krenuli sa planovima kako da to spreče, naročito u regionima koji su interesantni za Kinu koja je SAD naučno-tehnološki preskočila, i za Rusiju koja ih je vojno-tehnološki preskočila.
„Tako smo dobili razne Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Tajvane, Bliski istok ali i naš region. A da li će se otrezniti – što se tiče Amerikanaca oni će gurati svoju politiku“, kaže za Sputnjik Čović i dodaje da ostaje pitanje kako će se ponašati evropski lideri, ako se uopšte mogu nazvati liderima, jer su postali marionete u rukama američke politike.
„Što se tiče Putina i Rusije, mislim da oni imaju pravi kurs i da to jeste pokušaj da se svet sačuva od nečeg što nije ni demokratija, ni vladavina prava, ni ljudska prava, od nečeg što je otišlo u duboke vode bahatosti, arogancije pa bogami i sa elementima satanizma. I rušenja tradicionalnog, porodičnog, istorijskog. Vidite da se vrše revizije istorije. Doći ćemo izgleda u situaciju da se izvinjavamo fašistima“, upozorava naš sagovornik.
Mnogo zavisi od američkih izbora
Čović ukazuje da će mnogo zavisiti i od
američkih izbora gde smo, kako kaže, već svedoci da se primenjuju razne tehnologije koje opovrgavaju celokupnu priču o demokratiji, ljudskim pravima, slobodi medija, a pritom drže predavanja o tome svima u svetu - a sama Amerika je podeljenija nego ikad:
„I ta podela se iz dana u dan povećava na blok koji je vezan za Trampa i blok koji je vezan za Bajdena. Mada i u Demokratskoj stranci ima onih koji smatraju da je dosta klintonovsko-obaminih kadrova. Mislim da je ta podela jako opasna i da može da izazove kod njih velike probleme. A naravno, kad god se događalo da velika sila ne drži više primat, i promene u svetu nisu bile toliko naivne“.
Ipak, čak i da američki izbori, zavisno od rezultata, donekle smire strasti u smislu da njihove agencije prave manje žarišta po svetu, u toku su procesi koji se, prognozira Čović, neće završiti pre 2030. godine – ako budu i dotle završeni jer su turbulencije velike.
Bliskoistočna kriza i SAD
U osvrtu na bliskoistočnu krizu, Dragana Mitrović konstatuje da su šaljući tri nosača aviona u Sredozemlje SAD dale odrešene ruke
Izraelu da čini ono što čini, ali i pokazale geostratešku važnost Izraela i njegov politički uticaj na Ameriku u predizbornoj godini.
Pritom, bez obzira na razlike po ostalim pitanjima, niko od mejnstrim američkih političara ne sme da kaže ni reč kritike na ponašanje Izraela, a SAD su, podseća ona, više puta blokirale vetom rezolucije Saveta bezbednosti UN koje su samo pozivale na prekid vatre iz humanitarnih razloga.
U ovoj poslednjoj koja je na kraju usvojena kada su SAD i Rusija bili uzdržani tekst je morao da bude izmenjen tako da se traži samo trenutni prekid vatre, a ne zaista prekid ratnih dejstava.
„Zato što je namera Izraela kako čujemo da do kraja izvede ovu operaciju, što znači da uništi potpuno svaku infrastrukturu Gaze. Ovo što vidimo, kako je generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao, jeste da je Gaza postala najveće dečje groblje“, objašnjava Mitrovićeva, koja smatra da se time „Izrael osramotio pred svetom i budućnošću“.
Izraelci su štaviše, dodaje ona, od prvog dana nasiljem sprečavali Palestince da oforme državu kako je predviđeno rezolucijama UN, i to uz blagonaklono gledanje Zapada ali i njihove arapske braće koji su ih više koristili za politička potkusurivanja nego što su ih iskreno pomagali.
„Ali došlo je vreme, i čini mi se da sada vidimo ogromnu podršku u svetu, za palestinski narod da preživi i da ima svoju državu,“ veruje Mitrovićeva.
