https://lat.sputnikportal.rs/20231231/veliki-dogadjaji-koji-su-nepovratno-promenili-svet-tokom-2023-1165768308.html
Veliki događaji koji su nepovratno promenili svet tokom 2023.
Veliki događaji koji su nepovratno promenili svet tokom 2023.
Sputnik Srbija
Malo je onih koji bi za 2023. mogli da kažu da nije bila iscrpljujuća godina. Oružani sukobi su se ili nastavljali ili su počinjali novi, bez perspektive da se... 31.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-31T14:45+0100
2023-12-31T14:45+0100
2023-12-31T14:45+0100
svet
svet
svet – politika
svet – ekonomija
događaji
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/1f/1165826707_0:257:3000:1945_1920x0_80_0_0_3b51e26438fcb1ef6823dfc2bc2905d6.jpg
Geopolitička rivalstva dostigla su takve razmere da su sastanci lidera država u konfliktu (toplog ili hladnog) punili naslovne strane bez obzira što je njihov rezultat bio nikakav ili neznatan. Ipak, pomaci na bolje su ponegde vidljivi, iako jedva primetni. Tako su pojedine afričke zemlje odlučile da se oslobode neokolonijalne dominacije velikih sila, a Zapad je konačno počeo da shvata da se svet menja i da većina nacija ne želi da živi po „pravilima“ koja se menjaju po nahođenju Vašingtona, Pariza ili Londona.1. Krah ukrajinske „kontraofanzive“Dugo najavljivana, kao akcija koja će ruske trupe odbaciti do Moskve, kontraofanziva kijevskog režima, koja je počela u junu, krajem godine doživela je potpuni krah. Na Zapadu bi rekli da je doživela zastoj, međutim, radi se o potpunoj propasti uprkos milijardama dolara i evra uloženih u oružje, opremu i obuku ukrajinske vojske. Sve je rezultiralo medijskom prezasićenošću i umorom od Ukrajine, tako da američki Senat na kraju nije želeo da odobri novi paket pomoći za režim Vladimira Zelenskog…2. Rat Izraela i HamasaSve je počelo 7. oktobra, kada su militanti Hamasa, pešadijom i raketama napali jug Izraela, a nastavljeno je brutalnom vojnom intervencijom izraelske vojske u Pojasu Gaze. Epilog (za sada) je potpuno razorena Gaza, milioni raseljenih, a najveći broj ubijenih na palestinskoj strani su deca.3. Egzodus iz Nagorno KarabahaNakon tri decenije Nagorno Karabah prestao je da postoji pošto je Azerbejdžan izveo još jednu munjevitu ofanzivu. Preko 120 000 Jermena iselilo se iz oblasti u Jermeniju.4. Afrika se budiNakon Malija i Burkine Faso, vojska je preuzela vlast i u Nigeru. Za Zapad, to je bio državni udar u kome je svrgnut na demokratskim izborima legitimno izabrani predsednik; za stanovnike Nigera, puč je značio oslobađanje od neokolinijalne dominacije Francuske, koja je morala da iz te zemlje povuče, ne samo ambasadora, već i trupe. Naročito iritantna za Zapad bila je vest da Francuska nigerski uranijum kupuje po bagatelnim cenama. Vojni režim opstao je uprkos pretnji vojnom intervencijom, zahvaljujući podršci Malija i Burkine Faso. Na kraju, Niger, Mali i Burkina Faso, najavili su stvaranje konfederacije.5. Prirodne katastrofe – zemljotresi, cikloni, požariZemljotres koji je u februaru pogodio Tursku i Siriju odneo je skoro 70 000 života i sravnio sa zemljom nekoliko gradova. Požar koji je pogodio ostrvo Maui na Havajima odneo je 115 života, a letnja sezona u Grčkoj ostala je upamćena po velikim požarima na Krfu i Rodosu. Požarima najteže pogođena zemlja u 2023. bila je Kanada u kojoj je požar zahvatio čak 18 miliona hektara šume. Ciklon Fredi koji je pogodio jugozapadnu Afriku bio je najdugotrajniji ciklon u istoriji i odneo je preko 1400 života.6. Širenje BRIKS-aMožda najvažnija vest za formiranje multipolarnog sveta je da su članice BRIKS-a, na samitu održanom u avgustu u Južnoj Africi odlučile da prošire organizaciju za još šest država. Argentina, Saudijska Arabija, Etiopija, Egipat, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati pozvani su da se priključe Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi.7. Samit G20Za razliku od samita BRIKS-a, samit G20, koji je održan u Indiji u septembru pokazao je da se bez Kine i Rusije ne može. Uprkos tome što su samitu prisustvovali 43 šefova država i vlada, uključujući Džoa Bajdena, Rišija Sunaka ili Džastina Trudoa, to što se na njemu nisu pojavili Si Đinping i Vladimir Putin dovoljno je da se samit oceni kao neuspešan.8. Argentina dobila neobičnog predsednikaDok se u Brazilu na vlast vratio Lula da Silva, Argentinci su izabrali novog i, u najmanju ruku možemo reći, ekstravagantnog predsednika, Havijera Mileja. Zbog neobične frizure poređen sa superherojem Vulverinom, od političkih protivnika prozvan ludakom, Milej je upoređivan i sa Donaldom Trampom i bivšim brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom. Njegove ekonomske reforme i ukidanje većeg broja ministarstava koja su se bavila socijalnom politikom i prosvetom, već su izvele njegove protivnike na ulice.9. Kinesko – američki sukob nastavlja da tinjaGodina je počela obećavajuće nakon što su se Si Đinping i Džozef Bajden sastali na marginama samita G20 na Baliju u novembru 2022. Međutim, „afera balon“ nanovo je poremetila odnose Kine i SAD, a američki državni sekretar otkazao je posetu Pekingu. Kineski meteorološki balon jezdio je nedelju dana američkim nebom pre nego što je oboren. U međuvremenu Bajden je dva puta Sija nazvao diktatorom, drugi put nakon što su dvojica lidera imala sastanak u San Francisku. Takođe je uveo nova ograničenja na trgovinu sa Kinom. Tako da se geopolitičko rivalstvo nastavlja i u 2024. bez izgleda da se dve sile dogovore.10. Masovne pucnjave širom svetaPodaci kažu da se u Americi u 2023. dogodilo 500 masovnih pucnjava. U Evropi je počelo u Nemačkoj u martu, kada je čovek ubio šestoro i ranio osmoro ljudi, a nastavilo se sa masovnim ubistvom đaka i čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Godina je, nažalost, završena masakrom na Karlovom univerzitetu u Pragu.11. Krunisanje Čarlsa IIISudbina je htela da, s obzirom da mu je majka bila najdugovečniji britanski vladar, kralj Čarls Treći bude najdugovečniji princ od Velsa. Ipak, doživeo je da bude krunisan za kralja, iako se nekih ranijih godina spekulisalo da će presto prepustiti najstarijem sinu, Vilijamu.12. Smrt Henrija KisindžeraZa nekoga najveći diplomata 20. veka, kako praktičar, tako i teoretičar, za druge Makijaveli modernih vremena, koji je odgovoran za smrt miliona stanovnika Indokine, Henri Kisindžer je, svakako obeležio politički život sveta u godinama između 1968. i 1975. „Otvorio“ je Kinu, što je omogućilo razvoj najmnogoljudnije zemlje sveta i američku pobedu u Hladnom ratu, ali i geopolitičko rivalstvo između dve zemlje, sa kojim se suočava svet današnjice. To što se davno pre smrti povukao iz aktivnog političkog života nije značilo da mu je uticaj opao; naprotiv, čini se da je, kako su godine prolazile, bio sve uticajniji.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, svet – ekonomija, događaji
svet, svet – politika, svet – ekonomija, događaji
Veliki događaji koji su nepovratno promenili svet tokom 2023.
Malo je onih koji bi za 2023. mogli da kažu da nije bila iscrpljujuća godina. Oružani sukobi su se ili nastavljali ili su počinjali novi, bez perspektive da se završe u skorijem periodu. Prirodne katastrofe, kao što su zemljotresi, požari ili oluje bile su katastrofalnije nego ranije.
Geopolitička rivalstva dostigla su takve razmere da su sastanci lidera država u konfliktu (toplog ili hladnog) punili naslovne strane bez obzira što je njihov rezultat bio nikakav ili neznatan. Ipak, pomaci na bolje su ponegde vidljivi, iako jedva primetni. Tako su pojedine afričke zemlje odlučile da se oslobode neokolonijalne dominacije velikih sila, a Zapad je konačno počeo da shvata da se svet menja i da većina nacija ne želi da živi po „pravilima“ koja se menjaju po nahođenju Vašingtona, Pariza ili Londona.
1. Krah ukrajinske „kontraofanzive“
Dugo najavljivana, kao akcija koja će ruske trupe odbaciti do Moskve, kontraofanziva kijevskog režima, koja je počela u junu, krajem godine doživela je potpuni krah. Na Zapadu bi rekli da je doživela zastoj, međutim, radi se o potpunoj propasti uprkos milijardama dolara i evra uloženih u oružje, opremu i obuku ukrajinske vojske. Sve je rezultiralo medijskom prezasićenošću i umorom od Ukrajine, tako da američki Senat na kraju nije želeo da odobri novi paket pomoći za režim Vladimira Zelenskog…
Sve je počelo 7. oktobra, kada su militanti Hamasa, pešadijom i raketama napali jug Izraela, a nastavljeno je brutalnom vojnom intervencijom izraelske vojske u Pojasu Gaze. Epilog (za sada) je potpuno razorena Gaza, milioni raseljenih, a najveći broj ubijenih na palestinskoj strani su deca.
3. Egzodus iz Nagorno Karabaha
Nakon tri decenije Nagorno Karabah prestao je da postoji pošto je Azerbejdžan izveo još jednu munjevitu ofanzivu. Preko 120 000 Jermena iselilo se iz oblasti u Jermeniju.
Nakon Malija i Burkine Faso, vojska je preuzela vlast i u Nigeru. Za Zapad, to je bio državni udar u kome je svrgnut na demokratskim izborima legitimno izabrani predsednik; za stanovnike Nigera, puč je značio oslobađanje od neokolinijalne dominacije Francuske, koja je morala da iz te zemlje povuče, ne samo ambasadora, već i trupe. Naročito iritantna za Zapad bila je vest da Francuska nigerski uranijum kupuje po bagatelnim cenama. Vojni režim opstao je uprkos pretnji vojnom intervencijom, zahvaljujući podršci Malija i Burkine Faso. Na kraju, Niger, Mali i Burkina Faso, najavili su stvaranje konfederacije.
5. Prirodne katastrofe – zemljotresi, cikloni, požari
Zemljotres koji je u februaru pogodio Tursku i Siriju odneo je skoro 70 000 života i sravnio sa zemljom nekoliko gradova. Požar koji je pogodio ostrvo Maui na Havajima odneo je 115 života, a letnja sezona u Grčkoj ostala je upamćena po velikim požarima na Krfu i Rodosu. Požarima najteže pogođena zemlja u 2023. bila je Kanada u kojoj je požar zahvatio čak 18 miliona hektara šume. Ciklon Fredi koji je pogodio jugozapadnu Afriku bio je najdugotrajniji ciklon u istoriji i odneo je preko 1400 života.
Možda najvažnija vest za formiranje multipolarnog sveta je da su članice BRIKS-a, na samitu održanom u avgustu u Južnoj Africi odlučile da prošire organizaciju za još šest država. Argentina, Saudijska Arabija, Etiopija, Egipat, Iran i Ujedinjeni Arapski Emirati pozvani su da se priključe Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoj Africi.
Za razliku od samita BRIKS-a, samit G20, koji je održan u Indiji u septembru pokazao je da se bez Kine i Rusije ne može. Uprkos tome što su samitu prisustvovali 43 šefova država i vlada, uključujući Džoa Bajdena, Rišija Sunaka ili Džastina Trudoa, to što se na njemu nisu pojavili Si Đinping i Vladimir Putin dovoljno je da se samit oceni kao neuspešan.
8. Argentina dobila neobičnog predsednika
Dok se u Brazilu na vlast vratio Lula da Silva, Argentinci su izabrali novog i, u najmanju ruku možemo reći, ekstravagantnog predsednika, Havijera Mileja. Zbog neobične frizure poređen sa superherojem Vulverinom, od političkih protivnika prozvan ludakom, Milej je upoređivan i sa Donaldom Trampom i bivšim brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom. Njegove ekonomske reforme i ukidanje većeg broja ministarstava koja su se bavila socijalnom politikom i prosvetom, već su izvele njegove protivnike na ulice.
9. Kinesko – američki sukob nastavlja da tinja
Godina je počela obećavajuće nakon što su se Si Đinping i Džozef Bajden sastali na marginama samita G20 na Baliju u novembru 2022. Međutim, „afera balon“ nanovo je poremetila odnose Kine i SAD, a američki državni sekretar otkazao je posetu Pekingu. Kineski meteorološki balon jezdio je nedelju dana američkim nebom pre nego što je oboren. U međuvremenu Bajden je dva puta Sija nazvao diktatorom, drugi put nakon što su dvojica lidera imala sastanak u San Francisku. Takođe je uveo nova ograničenja na trgovinu sa Kinom. Tako da se geopolitičko rivalstvo nastavlja i u 2024. bez izgleda da se dve sile dogovore.
10. Masovne pucnjave širom sveta
Podaci kažu da se u Americi u 2023. dogodilo 500 masovnih pucnjava. U Evropi je počelo u Nemačkoj u martu, kada je čovek ubio šestoro i ranio osmoro ljudi, a nastavilo se sa masovnim ubistvom đaka i čuvara u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Godina je, nažalost, završena masakrom na Karlovom univerzitetu u Pragu.
11. Krunisanje Čarlsa III
Sudbina je htela da, s obzirom da mu je majka bila najdugovečniji britanski vladar, kralj Čarls Treći bude najdugovečniji princ od Velsa. Ipak, doživeo je da bude krunisan za kralja, iako se nekih ranijih godina spekulisalo da će presto prepustiti najstarijem sinu, Vilijamu.
12. Smrt Henrija Kisindžera
Za nekoga najveći diplomata 20. veka, kako praktičar, tako i teoretičar, za druge Makijaveli modernih vremena, koji je odgovoran za smrt miliona stanovnika Indokine, Henri Kisindžer je, svakako obeležio politički život sveta u godinama između 1968. i 1975. „Otvorio“ je Kinu, što je omogućilo razvoj najmnogoljudnije zemlje sveta i američku pobedu u Hladnom ratu, ali i geopolitičko rivalstvo između dve zemlje, sa kojim se suočava svet današnjice. To što se davno pre smrti povukao iz aktivnog političkog života nije značilo da mu je uticaj opao; naprotiv, čini se da je, kako su godine prolazile, bio sve uticajniji.
