https://lat.sputnikportal.rs/20231231/americka-demokratija-eliminises-trampa-i-onda-nema-nikakvih-problema-video-1165759737.html
Američka „demokratija“: Eliminišeš Trampa i onda nema nikakvih problema /video/
Američka „demokratija“: Eliminišeš Trampa i onda nema nikakvih problema /video/
Sputnik Srbija
O tome da će Donald Tramp biti eliminisan iz predsedničke trke zahvaljujući odlukama američkih sudova, srpskoj javnosti je prvi govorio Džim Džatras na predavanju... 31.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-31T22:55+0100
2023-12-31T22:55+0100
2023-12-31T22:55+0100
svet
emisija „prorok“
analize i mišljenja
svet
svet – politika
donald tramp
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/19/1160376149_0:236:1080:844_1920x0_80_0_0_bed8716254fb62a874940fb609119ca9.jpg
Načelno, izborni sistem u SAD najpre bi se mogao opisati kao posrednička demokratija. Nesporno, birači glasaju za jednog od, uobičajilo se – dva kandidata. Republikanca ili demokratu.Međutim, u krajnjoj instanci o izboru predsednika ne odlučuju birači nego elektori koji se zapravo i biraju na predsedničkim izborima. Svaka federalna država, proporcionalno veličini i naseljenosti bira određeni broj elektora. U većini tih federalnih jedinica elektorat tradicionalno podržava ili republikance ili demokrate. Za poslednjih dvadeset godina u čak njih 35 nije se menjalo opredeljenje elektorata, svejedno ko su kandidati za predsednika.Zna se ko gde glasaNa Aljasci, u Ajdahu ili Kanzasu republikanski kandidati pobeđuju još od vremena Niksona. Na Havajima, u Delaveru i Njujorku kandidati demokrata pobeđuju još od vremena Klintona.Američkog predsednika, faktički, biraju elektori iz preostalih 15 država koje teoretičari nazivaju swing states. Kao i pred predsedničke izbore 2016. godine i danas se pretpostavlja da su među tim „kolebljivim državama“ najvažnije Florida (donosi 30 elektora), Pensilvanija (19), Ohajo (17), Severna Karolina (16), Virdžinija (13)...Među „kolebljivim državama“ je i Kolorado koji donosi 10 elektora. Baš u Koloradu je prvostepenom presudom zabranjeno kandidovanje Trampa. Ako mu se onemogući kandidovanje u nekoliko „kolebljivih država“ Tramp neće nikako moći da nadoknadi taj manjak u broju elektoru koji će onda automatski otići njegovom protivkandidatu iz redova demokrata.U takvim okolnostima postavlja se i pitanje koliko je u interesu Republikanske stranke da kandiduje Trampa? Trčati unapred izgubljene bitke često jeste moralno, ali u ovoj konkretnoj stvari i politički glupo. Jer, tako se predaje u ruke još jedan četvorogodišnji mandat Džozefu Bajdenu i pre nego što je predizborna kampanja započela.Zanimljiv fenomen predstavlja i činjenica da je ovo tek jedan u nizu primera sa američkog kontinenta kako se sudovi direktno mešaju u izborni proces eliminacijom jednog kandidata. Prethodnih godina to se već ustalilo kao praksa.Brazilski modelNajradikalnije je primenjivano u Brazilu, gde je Lula da Silva uhapšen pod sumnjivim okolnostima i ekspresno osuđen kako bi se raščistio put Žairu Bolsonaru da pobedi na predsedničkim izborima 2018. godine. Batina ima dva kraja, Lula da Silva je oslobođen nakon tri godine provedene u zatvoru, zatim se kandidovao i pobedio na narednim izborima i sada je sudskim putem Žairu Bolsonaru zabranjeno kandidovanje na bilo kakvim izborima u narednih osam godina zbog „potkopavanja demokratije lažnim tvrdnjama“.Vrhovni sud Bolivije je zabranio bivšem predsedniku države Evu Moralesu da se kandiduje na izborima za Senat zbog toga što ne živi u toj zemlji, te bi sam čin njegovog kandidovanja, prema datom obrazloženju predstavljao „udar na demokratiju“. Pre toga Moralesu je novouspostavljena parlamentarna većina zakonski zabranila da se kandiduje na predsedničkim izborima, a nakon demonstracija morao je da pobegne u Argentinu spašavajući glavu na ramenima. Zato više ne živi u Boliviji pa ne može da bude kandidat na bilo kojim izborima.Nešto slično, mada dosta „elegantnije“ zabeleženo je i u Ekvadoru, gde je bivši predsednik Rafael Korea osuđen na kaznu zatvora zbog krivičnog dela pasivnog podmićivanja, što mu suštinski onemogućava da se ponovo kandiduje, ali i u Venecueli gde je Vrhovni sud u jednom trenutku suspendovao nadležnost Nacionalne skupštine i preuzeo deo njenih ovlašćenja. Slučaj iz Ekvadora podseća na sudbinu Nikole Grueskog koji je morao da pobegne iz Skoplja jer je osuđen najpre na sedam, a zatim i na dodatnih devet godina zatvora za krivična dela koja se povezuju sa korupcijom.Paradoksalno, ali danas kada bi se vratio u svoj rodni grad Grueski uopšte ne bi rđavo prošao na izborima. Kao uostalom ni Korea u Ekvadoru. Za Moralesa se sa velikom pouzdanošću može tvrditi da bi na izborima pobedio.Sve za „demokratiju“Sudske presude postale su sredstvo u političkoj borbi, sudovi se zloupotrebljavaju za eliminisanje političke konkurencije. Ono što su osmislili u Brazilu kako bi izbacili iz trke Lulu da Silvu, sada se koristi kao obrazac u SAD. Sve pod obrazloženjima borbe za demokratiju, borbe protiv korupcije, osiguravanja zakonitosti i poštovanja ljudskih prava. Otuda i konstatacija kako aktuelna dešavanja u SAD mogu imati daleko šire implikacije. Nije to samo bitka za ili protiv kandidature Donalda Trampa. Nego i pokušaj legitimizacije koncepta sudokratije koji se već neko vreme uspešno razvija.Sudovi su, tobože – nezavisni, nisu „uprljani politikom“, oni su tu da štite red i zakon. Sa takvom pozicijom vlasni su i da „disciplinuju političare“, što je priča koja se relativno lako plasira širokoj publici. Političari ionako nisu preterano popularni.Ipak, tu postoji samo jedan „mali problem“: u najvećem broju država, bilo direktno ili indirektno, i izbor samih sudija zavisi od volje ili glasanja političara. Koncept sudokratije je potpuno politička stvar. To ima malo veze sa borbom za demokratiju, borbom protiv korpupcije, osiguravanjem zakonitosti ili poštovanjem ljudskih prava. Čak i kada su obrazloženja presuda utemeljena na činjenicama, procesi se podstiču i vode ne zbog „isterivanja pravde“, već zbog političkih motiva. Ostaje samo da se vidi dokle će ovo sa sudokratijom ići daleko.Ako se taj koncept pokaže uspešnim u SAD, nije nemoguće da sa njegovom primenom počnu i pojedine evropske zemlje.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
emisija „prorok“, analize i mišljenja, svet, svet – politika, donald tramp
emisija „prorok“, analize i mišljenja, svet, svet – politika, donald tramp
Američka „demokratija“: Eliminišeš Trampa i onda nema nikakvih problema /video/
O tome da će Donald Tramp biti eliminisan iz predsedničke trke zahvaljujući odlukama američkih sudova, srpskoj javnosti je prvi govorio Džim Džatras na predavanju u beogradskom Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
Načelno, izborni sistem u SAD najpre bi se mogao opisati kao posrednička demokratija. Nesporno, birači glasaju za jednog od, uobičajilo se – dva kandidata. Republikanca ili demokratu.
Međutim, u krajnjoj instanci o izboru predsednika ne odlučuju birači nego elektori koji se zapravo i biraju na predsedničkim izborima. Svaka federalna država, proporcionalno veličini i naseljenosti bira određeni broj elektora. U većini tih federalnih jedinica elektorat tradicionalno podržava ili republikance ili demokrate. Za poslednjih dvadeset godina u čak njih 35 nije se menjalo opredeljenje elektorata, svejedno ko su kandidati za predsednika.
Na Aljasci, u Ajdahu ili Kanzasu republikanski kandidati pobeđuju još od vremena Niksona. Na Havajima, u Delaveru i Njujorku kandidati demokrata pobeđuju još od vremena Klintona.
Američkog predsednika, faktički, biraju elektori iz preostalih 15 država koje teoretičari nazivaju swing states. Kao i pred predsedničke izbore 2016. godine i danas se pretpostavlja da su među tim „kolebljivim državama“ najvažnije Florida (donosi 30 elektora), Pensilvanija (19), Ohajo (17), Severna Karolina (16), Virdžinija (13)...
Među „kolebljivim državama“ je i Kolorado koji donosi 10 elektora. Baš u Koloradu je prvostepenom presudom zabranjeno kandidovanje Trampa. Ako mu se onemogući kandidovanje u nekoliko „kolebljivih država“ Tramp neće nikako moći da nadoknadi taj manjak u broju elektoru koji će onda automatski otići njegovom protivkandidatu iz redova demokrata.
U takvim okolnostima postavlja se i pitanje koliko je u interesu Republikanske stranke da kandiduje Trampa? Trčati unapred izgubljene bitke često jeste moralno, ali u ovoj konkretnoj stvari i politički glupo. Jer, tako se predaje u ruke još jedan četvorogodišnji mandat Džozefu Bajdenu i pre nego što je predizborna kampanja započela.
Zanimljiv fenomen predstavlja i činjenica da je ovo tek jedan u nizu primera sa američkog kontinenta kako se sudovi direktno mešaju u izborni proces eliminacijom jednog kandidata. Prethodnih godina to se već ustalilo kao praksa.
Najradikalnije je primenjivano u Brazilu, gde je Lula da Silva uhapšen pod sumnjivim okolnostima i ekspresno osuđen kako bi se raščistio put Žairu Bolsonaru da pobedi na predsedničkim izborima 2018. godine. Batina ima dva kraja, Lula da Silva je oslobođen nakon tri godine provedene u zatvoru, zatim se kandidovao i pobedio na narednim izborima i sada je sudskim putem Žairu Bolsonaru zabranjeno kandidovanje na bilo kakvim izborima u narednih osam godina zbog „potkopavanja demokratije lažnim tvrdnjama“.
Vrhovni sud Bolivije je zabranio bivšem predsedniku države Evu Moralesu da se kandiduje na izborima za Senat zbog toga što ne živi u toj zemlji, te bi sam čin njegovog kandidovanja, prema datom obrazloženju predstavljao „udar na demokratiju“. Pre toga Moralesu je novouspostavljena parlamentarna većina zakonski zabranila da se kandiduje na predsedničkim izborima, a nakon demonstracija morao je da pobegne u Argentinu spašavajući glavu na ramenima. Zato više ne živi u Boliviji pa ne može da bude kandidat na bilo kojim izborima.
Nešto slično, mada dosta „elegantnije“ zabeleženo je i u Ekvadoru, gde je bivši predsednik Rafael Korea osuđen na kaznu zatvora zbog krivičnog dela pasivnog podmićivanja, što mu suštinski onemogućava da se ponovo kandiduje, ali i u Venecueli gde je Vrhovni sud u jednom trenutku suspendovao nadležnost Nacionalne skupštine i preuzeo deo njenih ovlašćenja. Slučaj iz Ekvadora podseća na sudbinu Nikole Grueskog koji je morao da pobegne iz Skoplja jer je osuđen najpre na sedam, a zatim i na dodatnih devet godina zatvora za krivična dela koja se povezuju sa korupcijom.
Paradoksalno, ali danas kada bi se vratio u svoj rodni grad Grueski uopšte ne bi rđavo prošao na izborima. Kao uostalom ni Korea u Ekvadoru. Za Moralesa se sa velikom pouzdanošću može tvrditi da bi na izborima pobedio.
Sudske presude postale su sredstvo u političkoj borbi, sudovi se zloupotrebljavaju za eliminisanje političke konkurencije. Ono što su osmislili u Brazilu kako bi izbacili iz trke Lulu da Silvu, sada se koristi kao obrazac u SAD. Sve pod obrazloženjima borbe za demokratiju, borbe protiv korupcije, osiguravanja zakonitosti i poštovanja ljudskih prava. Otuda i konstatacija kako aktuelna dešavanja u SAD mogu imati daleko šire implikacije. Nije to samo bitka za ili protiv kandidature Donalda Trampa. Nego i pokušaj legitimizacije koncepta sudokratije koji se već neko vreme uspešno razvija.
Sudovi su, tobože – nezavisni, nisu „uprljani politikom“, oni su tu da štite red i zakon. Sa takvom pozicijom vlasni su i da „disciplinuju političare“, što je priča koja se relativno lako plasira širokoj publici. Političari ionako nisu preterano popularni.
Ipak, tu postoji samo jedan „mali problem“: u najvećem broju država, bilo direktno ili indirektno, i izbor samih sudija zavisi od volje ili glasanja političara. Koncept sudokratije je potpuno politička stvar. To ima malo veze sa borbom za demokratiju, borbom protiv korpupcije, osiguravanjem zakonitosti ili poštovanjem ljudskih prava. Čak i kada su obrazloženja presuda utemeljena na činjenicama, procesi se podstiču i vode ne zbog „isterivanja pravde“, već zbog političkih motiva. Ostaje samo da se vidi dokle će ovo sa sudokratijom ići daleko.
Ako se taj koncept pokaže uspešnim u SAD, nije nemoguće da sa njegovom primenom počnu i pojedine evropske zemlje.
