https://lat.sputnikportal.rs/20231230/progonjeni-kod-utamnicenog-taker-karlson-kod-dzulijana-asanza-kako-je-sloboda-nestala-na-zapadu-1165777680.html
Progonjeni kod utamničenog, Taker Karlson kod Džulijana Asanža: Kako je sloboda nestala na Zapadu
Progonjeni kod utamničenog, Taker Karlson kod Džulijana Asanža: Kako je sloboda nestala na Zapadu
Sputnik Srbija
Najprogonjeniji novinar Amerike, Taker Karlson, posetio je najčuvenijeg zatočenika Amerike, Džulijana Asanža, u najstrože čuvanom zatvoru u Velikoj Britaniji... 30.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-30T21:05+0100
2023-12-30T21:05+0100
2023-12-31T12:28+0100
svet
svet
sad
taker karlson
džulijan asanž
rusija
cia
analize i mišljenja
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/1d/1165777205_0:0:2981:1677_1920x0_80_0_0_b25f01a3e8e1df0c5497ad86d3228342.jpg
I to, napomenuće, iako se s njim ”ne slaže često”, ali, ”u ovoj epizodi on pokazuje da je najbolji u SAD, kakvog nema na Si-En-Enu i ostalim američkim mejnstrim medijima”.Korporativni mediji su mrtviUostalom, ”korporativni mediji su mrtvi”, samouvereno poručuje sam Taker Karlson sa medijske platforme koju je pokrenuo nakon što su ga proterali s ”Foksa” iako im je bio i najgledaniji i najprofitabilniji i najuticajniji komentator.Ili su ga možda baš zbog toga što je najgledaniji i najuticajniji i proterali uprkos profitu, nakon što je prethodno otkrio da ga je američka obaveštajna služba NSA nezakonito špijunirala pod opravdanjem da je hteo da intervjuiše ruskog predsednika Vladimira Putina. Što je, izgleda, u svetu tamošnje slobode govora i misli ravno orvelovskoj zlomisli koja se kažnjava špijuniranjem i progonom iz sveta mejnstrim korporativnih medija.”Demokratija umire u mraku”, priznaje vodeći među takvim medijima, ”Vašington post”, kao da ne uviđa da ga i samog sve više smatraju (sedmom) silom mraka a ne demokratije.Šta o tome misle Amerikanci, naime, pokazalo je poslednje ”Galupovo” istraživanje: udeo onih koji u medije imaju neku količinu poverenja opao je na ”najniži nivo u istoriji”, preneo je portal ”Aksios”. Sa 55 odsto iz 2000. godine na svega 32 odsto, uz tendenciju daljeg opadanja. Dok istovremeno rekordni procenat Amerikanaca – 39 odsto – kaže da medijima ne veruje uopšte, a ta brojka ”konstantno raste od 2018.” Pri čemu je poverenje među republikancima mizernih 11 odsto, a sve nepoverljiviji postaju i neopredeljeni, pa čak i demokrate.Ućutkivanje NemacaI nije to sa demokratijom, medijima i slobodom izražavanja isključivo američki problem. Nedavno istraživanje u Nemačkoj, koje prenosi nedeljnik ”Cajt”, pokazalo je da ”svega 40 odsto Nemaca veruje da svoje mišljenje smeju da izraze slobodno. Nikada ranije”, navodi se, ”u zemlji nije bilo tolike zabrinutosti oko iskazivanja političkih stavova. Samo su pristalice Zelenih i dalje uverene u slobodu izražavanja.”Ovo istraživanje u Nemačkoj, inače, sprovodi se još od 1950-ih godina i pokazuje da u Nemačkoj, koja je padom Berlinskog zida sva postala zapadna, sve više vlada atmosfera kakva priliči nekadašnjoj ozloglašenoj Istočnoj Nemačkoj: udeo Nemaca koji se smatraju slobodnim da kažu šta (god) misle opao je sa 78 odsto iz 1990. za manje od četvrt veka na svega pomenutih 40 odsto. Dok nasuprot tome čak 44 odsto Nemaca osećaju da nisu slobodni, a bilo ih je svega 16 odsto. Štaviše, od ove godine je prvi put više onih koji znaju da su neslobodni od onih koji su još pod utiskom da to nisu…S tim vezi, zanimljiv iskaz stiže iz jednog od korporativnih medija na srpskom jeziku. Piše ”Danas”: ”Nemačka vlast se zabrinula posle prošlogodišnjeg istraživanja koje je pokazalo da se proruska propaganda širi zemljom, te da sve više Nemaca veruje da se Putin bori sa globalnim zakulisnim radnjama. Gotovo 40 odsto Nemaca je u tom trenutku verovalo da je uzrok rata nejasan i da NATO deli odgovornost za njega. Takođe, sve više Nemaca je bilo uverenja da je Rusija morala da napadne Ukrajinu kao odgovor na NATO provokaciju.”Pa je u to ime usledilo gašenje ruskih medija, RT-a i ”Sputnjika”, da bi antiruski mediji onda Nemcima objasnili kako treba da misle. Rezultat takvog preumljivanja sadržan je u citiranoj anketi ”Cajta” koja kaže da na Zapadu više nema slobode kakvu su nekad mislili da imaju.Neshvatljiva okrutnostU takvoj atmosferi neslobode, Taker Karlson nalazi utočište najpre na Iksu Ilona Maska gde odmah obara sve rekorde gledanosti, a onda formira i svoju platformu kojoj može da se pristupi po ceni od 9 dolara mesečno.I odlazi u posetu podrške i ohrabrenja osnivaču ”Vikiliksa” Džulijanu Asanžu koga opisuje kao ”jednog od najvećih novinara našeg doba” koji je najveći deo svog odraslog života proveo zatvoren jer je otkrio šta rade vlasti. Ali zbog toga, opominje Karlson, Asanža po američkim redakcijama ne smatraju herojem nego zločincem, pa ih zato i naziva ”slugama moćnih”, što nije uvreda nego vrlo precizan opis njihove delatnosti.Na putu ka zatvoru Belmarš Karlson podseća na planove američke vlade da Asanža kidnapuju iz ambasade Ekvadora gde je imao azil dok ga nisu izbacili u britanski zatvor, ili da ga otruju. Zbog zavere da ubije Asanža, međutim, opominje Taker Karlson, tadašnji direktor CIA Majk Pompeo nije u zatvoru, nego je u zatvoru sa najgorim londonskim ubicama Asanž iako nije prekršio nikakav zakon u Velikoj Britaniji. Već četiri godine sedi u samici, čekajući da bude izručen Americi gde mu preti 175 godina robije po arhaičnom Zakonu o špijunaži.Sve je to, ističe, groteskno i nemoralno. ”Ne razumem toliku okrutnost”, dodaje Stela Moris, Asanžova verenica i majka njihove dece, i opisuje proceduru kroz koju prolaze svaki put kad mu dolaze u posetu, na sat-dva nedeljno: posetiocima se u četiri navrata uzimaju otisci prstiju, prolaze kroz razne skenere, o temeljnim pretresima do gole kože da se i ne govori. A onda i pretres uz pomoć pasa.Odvratno, tretiraju ih kao životinje, komentariše Karlson nakon izlaska iz zatvora u kome je video Asanža ali intervju nije dozvoljen. Opisuje ga: ostario, bled, ima bradu i dužu kosu, odeven u sivo zatvorsko odelo. Nije bio napolju slobodan 13 godina, ali fokusiraniji je nego što bi se pomislilo, s obzirom na okolnosti. Svako ko to podržava je neprijatelj onoga što je ova zemlja – Amerika – nekad bila, kaže Taker Karlson.Zbog čega nije kao što je bila? Šta čeka Džulijana Asanža? I zašto na Zapadu sve manje veruju svojim medijima?O ovim su pitanjima razgovarali istoričar Saša Adamović, autor knjige ”Efekat Tramp”, i filozof politike Nikola Tanasić:
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, sad, taker karlson, džulijan asanž, rusija, cia, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
svet, sad, taker karlson, džulijan asanž, rusija, cia, analize i mišljenja, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
Progonjeni kod utamničenog, Taker Karlson kod Džulijana Asanža: Kako je sloboda nestala na Zapadu
21:05 30.12.2023 (Osveženo: 12:28 31.12.2023) Najprogonjeniji novinar Amerike, Taker Karlson, posetio je najčuvenijeg zatočenika Amerike, Džulijana Asanža, u najstrože čuvanom zatvoru u Velikoj Britaniji, Belmarš u Londonu. ”Ovo morate da pogledate”, preporučuje najpoznatiji kineski novinar na Zapadu Čen Vejhua. Remek-delo, dodaje, a Takera Karlsona opisuje kao najhrabrijeg novinara u SAD.
I to, napomenuće, iako se s njim ”ne slaže često”, ali, ”u ovoj epizodi on pokazuje da je najbolji u SAD, kakvog nema na Si-En-Enu i ostalim američkim mejnstrim medijima”.
Korporativni mediji su mrtvi
Uostalom, ”korporativni mediji su mrtvi”, samouvereno poručuje sam
Taker Karlson sa medijske platforme koju je pokrenuo nakon što su ga proterali s ”Foksa” iako im je bio i najgledaniji i najprofitabilniji i najuticajniji komentator.
Ili su ga možda baš zbog toga što je najgledaniji i najuticajniji i proterali uprkos profitu, nakon što je prethodno otkrio da ga je američka obaveštajna služba NSA
nezakonito špijunirala pod opravdanjem da je hteo da intervjuiše ruskog predsednika Vladimira Putina. Što je, izgleda, u svetu tamošnje slobode govora i misli ravno orvelovskoj
zlomisli koja se kažnjava špijuniranjem i progonom iz sveta mejnstrim korporativnih medija.
”Demokratija umire u mraku”, priznaje vodeći među takvim medijima, ”Vašington post”, kao da ne uviđa da ga i samog sve više smatraju (sedmom) silom mraka a ne demokratije.
Šta o tome misle Amerikanci, naime, pokazalo je poslednje ”Galupovo” istraživanje: udeo onih koji u medije imaju neku količinu poverenja opao je na ”najniži nivo u istoriji”, preneo je portal ”Aksios”. Sa 55 odsto iz 2000. godine na svega 32 odsto, uz tendenciju daljeg opadanja. Dok istovremeno rekordni procenat Amerikanaca – 39 odsto – kaže da medijima ne veruje uopšte, a ta brojka ”konstantno raste od 2018.” Pri čemu je poverenje među republikancima mizernih 11 odsto, a sve nepoverljiviji postaju i neopredeljeni, pa čak i demokrate.
I nije to sa demokratijom, medijima i slobodom izražavanja isključivo američki problem. Nedavno istraživanje u Nemačkoj, koje prenosi nedeljnik ”Cajt”, pokazalo je da ”svega 40 odsto Nemaca veruje da svoje mišljenje smeju da izraze slobodno. Nikada ranije”, navodi se, ”u zemlji nije bilo tolike zabrinutosti oko iskazivanja političkih stavova. Samo su pristalice Zelenih i dalje uverene u slobodu izražavanja.”
Ovo istraživanje u Nemačkoj, inače, sprovodi se još od 1950-ih godina i pokazuje da u Nemačkoj, koja je padom Berlinskog zida sva postala zapadna, sve više vlada atmosfera kakva priliči nekadašnjoj ozloglašenoj Istočnoj Nemačkoj: udeo Nemaca koji se smatraju slobodnim da kažu šta (god) misle opao je sa 78 odsto iz 1990. za manje od četvrt veka na svega pomenutih 40 odsto. Dok nasuprot tome čak 44 odsto Nemaca osećaju da nisu slobodni, a bilo ih je svega 16 odsto. Štaviše, od ove godine je prvi put više onih koji znaju da su neslobodni od onih koji su još pod utiskom da to nisu…
S tim vezi, zanimljiv iskaz stiže iz jednog od korporativnih medija na srpskom jeziku. Piše ”Danas”: ”Nemačka vlast se zabrinula posle prošlogodišnjeg istraživanja koje je pokazalo da se proruska propaganda širi zemljom, te da sve više Nemaca veruje da se Putin bori sa globalnim zakulisnim radnjama. Gotovo 40 odsto Nemaca je u tom trenutku verovalo da je uzrok rata nejasan i da NATO deli odgovornost za njega. Takođe, sve više Nemaca je bilo uverenja da je Rusija morala da napadne Ukrajinu kao odgovor na NATO provokaciju.”
Pa je u to ime usledilo gašenje ruskih medija, RT-a i ”Sputnjika”, da bi antiruski mediji onda Nemcima objasnili kako treba da misle. Rezultat takvog preumljivanja sadržan je u citiranoj anketi ”Cajta” koja kaže da na Zapadu više nema slobode kakvu su nekad mislili da imaju.
U takvoj atmosferi neslobode,
Taker Karlson nalazi utočište najpre na Iksu Ilona Maska gde odmah obara sve rekorde gledanosti, a onda formira i svoju platformu kojoj može da se pristupi po ceni od 9 dolara mesečno.
I odlazi u posetu podrške i ohrabrenja osnivaču ”Vikiliksa” Džulijanu Asanžu koga opisuje kao ”jednog od najvećih novinara našeg doba” koji je najveći deo svog odraslog života proveo zatvoren jer je otkrio šta rade vlasti. Ali zbog toga, opominje Karlson, Asanža po američkim redakcijama ne smatraju herojem nego zločincem, pa ih zato i naziva ”slugama moćnih”, što nije uvreda nego vrlo precizan opis njihove delatnosti.
Na putu ka zatvoru Belmarš Karlson podseća na planove američke vlade da Asanža kidnapuju iz ambasade Ekvadora gde je imao azil dok ga nisu izbacili u britanski zatvor, ili da ga otruju. Zbog zavere da ubije Asanža, međutim, opominje Taker Karlson, tadašnji direktor CIA Majk Pompeo nije u zatvoru, nego je u zatvoru sa najgorim londonskim ubicama Asanž iako nije prekršio nikakav zakon u Velikoj Britaniji. Već četiri godine sedi u samici, čekajući da bude izručen Americi gde mu preti 175 godina robije po arhaičnom Zakonu o špijunaži.
Sve je to, ističe, groteskno i nemoralno. ”Ne razumem toliku okrutnost”, dodaje Stela Moris, Asanžova verenica i majka njihove dece, i opisuje proceduru kroz koju prolaze svaki put kad mu dolaze u posetu, na sat-dva nedeljno: posetiocima se u četiri navrata uzimaju otisci prstiju, prolaze kroz razne skenere, o temeljnim pretresima do gole kože da se i ne govori. A onda i pretres uz pomoć pasa.
Odvratno, tretiraju ih kao životinje, komentariše Karlson nakon izlaska iz zatvora u kome je video Asanža ali intervju nije dozvoljen. Opisuje ga: ostario, bled, ima bradu i dužu kosu, odeven u sivo zatvorsko odelo. Nije bio napolju slobodan 13 godina, ali fokusiraniji je nego što bi se pomislilo, s obzirom na okolnosti. Svako ko to podržava je neprijatelj onoga što je ova zemlja – Amerika – nekad bila, kaže Taker Karlson.
Zbog čega nije kao što je bila? Šta čeka Džulijana Asanža? I zašto na Zapadu sve manje veruju svojim medijima?
O ovim su pitanjima razgovarali istoričar Saša Adamović, autor knjige ”Efekat Tramp”, i filozof politike Nikola Tanasić:
