https://lat.sputnikportal.rs/20231228/sta-bi-se-dogodilo-da-zemlja-odjednom-stane-1165731502.html
Šta bi se dogodilo da Zemlja odjednom stane
Šta bi se dogodilo da Zemlja odjednom stane
Sputnik Srbija
U scenariju naglog zaustavljanja Zemljine rotacije, obična šetnja postala bi kobna, zgrade bi se pretvorile u krhotine, a čitav svet bi se suočio s opštim haosom. 28.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-28T23:00+0100
2023-12-28T23:00+0100
2023-12-28T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
zemlja
gravitacija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1e/1163080895_0:256:2731:1792_1920x0_80_0_0_9ca8c2ad81609453e530dd97801fcc38.jpg
U scenariju u kojem bi naša planeta zaustavila svoju rotaciju, posledice bi ličile na apokaliptični horor film, piše Biznis insajder.Šta ako bi se Zemlja iznenada zaustavilaZamislite sebe kako ležerno šetate suncem obasjanom plažom na ekvatoru, dok se Zemlja okreće brzinom od 1674 kilometara na sat. Sve oko vas, uključujući pesak, skladno se kreće istom brzinom.Sada zamislite nagli prestanak tog "rotacijskog plesa". Zahvaljujući prvom Njutnovom zakonu inercije, trenutno biste poleteli prema istoku pomenutom brzinom od 1674 kilometara na sat, a sila koju bi vaše telo pretrpelo od tog trenutnog ubrzanja, od vrlo male brzine hodanja do brzine prilično veće od brzine zvuka, merila bi se u ekstremnim vrednostima, što bi bilo itekako fatalno. S obzirom na navedenu brzinu, vaše telo bi isto tako probilo i zvučni zid. Ukoliko biste nekim čudom i preživeli sve navedeno, zamislite kakav bi bio vaš udar, nakon takvog naglog poletanja, ili još gore, zamislite da se umesto na plaži nalazite u zatvorenoj prostoriji. Jednom rečju, udar bi bio fatalan.“Voda bi takođe osetila ovo naglo ubrzanje”, primećuje Džozef Livaj, profesor na Univerzitetu Kolgejt. Okean, koji doživljava ovu brzu promenu, praktično bi se pretvorio u globalni cunami apsolutno neviđenih razmera.Strukture ukorenjene u Zemlji, poput drveća i zgrada, takođe bi bile ugrožene jer bi ih naglo zaustavljanje Zemljine rotacije izložilo ekstremnom naprezanju, potencijalno uzrokujući da se potpuno raspadnu.Šta ako bi se Zemlja postepeno zaustavilaU jednako malo verovatnom slučaju postepenog zaustavljanja naše planete, naglašava Livaj, ništa u prirodi se ne bi odmah zaustavilo. Ako bi Zemlja usporila više dana ili nedelja javio bi se čitav niz problema.Na višim geografskim širinama moglo bi biti malo bolje, ali stalno prilagođavanje promeni dnevnog svetla zahtevalo bi nomadski način života.Osim toga, promenjena distribucije sunčeve svetlosti zakomplikovala bi vremenske obrasce. S obzirom na to da samo polovina planete prima intenzivnu sunčevu svetlost, pojavljuje se sekundarni temperaturni gradijent, čineći vremenska predviđanja dvostruko zamršenima.Što se tiče usporavanja Zemljine rotacije, Mesečeva gravitaciona sila, poznata kao plimno kočenje, vrši minijaturno kočenje, produžujući Zemljin dan za 2,3 milisekunde na svakih sto godina. Međutim, potpuno zaustavljanje je malo verovatno zbog veličine i momenta impulsa Zemlje.Ljudima bi trebalo milion godina da zaustave ZemljuČak i kad bi ljudi iskoristili Zemljinu rotacionu energiju, trebalo bi oko milion godina da se planeta zaustavi. Prirodne pojave ili objekti u svemiru nemaju snagu da naglo zaustave Zemljinu rotaciju.S obzirom na sve navedeno, čini se da će zaustavljanje Zemlje ipak ostati samo u stihovima, što je na kraju krajeva i najbolje za sve nas.
zemlja
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, zemlja, gravitacija
nauka i tehnologija, zemlja, gravitacija
Šta bi se dogodilo da Zemlja odjednom stane
U scenariju naglog zaustavljanja Zemljine rotacije, obična šetnja postala bi kobna, zgrade bi se pretvorile u krhotine, a čitav svet bi se suočio s opštim haosom.
U scenariju u kojem bi naša planeta zaustavila svoju rotaciju, posledice bi ličile na apokaliptični horor film,
piše Biznis insajder.
Šta ako bi se Zemlja iznenada zaustavila
Zamislite sebe kako ležerno šetate suncem obasjanom plažom na ekvatoru, dok se Zemlja okreće brzinom od 1674 kilometara na sat. Sve oko vas, uključujući pesak, skladno se kreće istom brzinom.
Sada zamislite nagli prestanak tog "rotacijskog plesa". Zahvaljujući prvom Njutnovom zakonu inercije, trenutno biste poleteli prema istoku pomenutom brzinom od 1674 kilometara na sat, a sila koju bi vaše telo pretrpelo od tog trenutnog ubrzanja, od vrlo male brzine hodanja do brzine prilično veće od brzine zvuka, merila bi se u ekstremnim vrednostima, što bi bilo itekako fatalno. S obzirom na navedenu brzinu, vaše telo bi isto tako probilo i zvučni zid. Ukoliko biste nekim čudom i preživeli sve navedeno, zamislite kakav bi bio vaš udar, nakon takvog naglog poletanja, ili još gore, zamislite da se umesto na plaži nalazite u zatvorenoj prostoriji. Jednom rečju, udar bi bio fatalan.
“Voda bi takođe osetila ovo naglo ubrzanje”, primećuje Džozef Livaj, profesor na Univerzitetu Kolgejt. Okean, koji doživljava ovu brzu promenu, praktično bi se pretvorio u globalni cunami apsolutno neviđenih razmera.
Strukture ukorenjene u Zemlji, poput drveća i zgrada, takođe bi bile ugrožene jer bi ih naglo zaustavljanje Zemljine rotacije izložilo ekstremnom naprezanju, potencijalno uzrokujući da se potpuno raspadnu.
Šta ako bi se Zemlja postepeno zaustavila
U jednako malo verovatnom slučaju postepenog zaustavljanja naše planete, naglašava Livaj, ništa u prirodi se ne bi odmah zaustavilo. Ako bi Zemlja usporila više dana ili nedelja javio bi se čitav niz problema.
“Tokom godine dok bi Zemlja kružila oko Sunca, pola planete bilo bi u mraku, a polovina u punom svetlu", upozorava Livaj. Dani bi se mogli produžiti na šest meseci, izlažući jednu polovinu nemilosrdnom Suncu, uz sušenje useva i isparavanje vode. Sledeća šestomesečna noć donela bi tamu, potencijalno zamrzavajući vodu u ledene ploče.
Na višim geografskim širinama moglo bi biti malo bolje, ali stalno prilagođavanje promeni dnevnog svetla zahtevalo bi nomadski način života.
Osim toga, promenjena distribucije sunčeve svetlosti zakomplikovala bi vremenske obrasce. S obzirom na to da samo polovina planete prima intenzivnu sunčevu svetlost, pojavljuje se sekundarni temperaturni gradijent, čineći vremenska predviđanja dvostruko zamršenima.
Što se tiče usporavanja Zemljine rotacije, Mesečeva gravitaciona sila, poznata kao plimno kočenje, vrši minijaturno kočenje, produžujući Zemljin dan za 2,3 milisekunde na svakih sto godina. Međutim, potpuno zaustavljanje je malo verovatno zbog veličine i momenta impulsa Zemlje.
Ljudima bi trebalo milion godina da zaustave Zemlju
Čak i kad bi ljudi iskoristili Zemljinu rotacionu energiju, trebalo bi oko milion godina da se planeta zaustavi. Prirodne pojave ili objekti u svemiru nemaju snagu da naglo zaustave Zemljinu rotaciju.
S obzirom na sve navedeno, čini se da će zaustavljanje Zemlje ipak ostati samo u stihovima, što je na kraju krajeva i najbolje za sve nas.
