https://lat.sputnikportal.rs/20231226/nova-studija-ljudi-koji-rano-ustaju-nose-gene-druge-vrste-1165561591.html
Nova studija: Ljudi koji rano ustaju nose gene druge vrste
Nova studija: Ljudi koji rano ustaju nose gene druge vrste
Sputnik Srbija
Tim američkih naučnika je prošlog četvrtka objavio studiju prema kojoj su neandertalci (Homo neanderthalensis) krivi za postojanje „jutarnjih ptica” među nama. 26.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-26T09:42+0100
2023-12-26T09:42+0100
2023-12-26T09:42+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
ustajanje
geni
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112188/41/1121884112_0:0:3069:1727_1920x0_80_0_0_bf4f1ed5497c5661380ca14ddf296280.jpg
Genetske varijacije naših rođaka hominina ukazuju na predispoziciju za rano buđenje, a ovi geni su preneti na naše pretke (Homo sapiens) ukrštanjem.Istraživanje takođe otkriva da neki ljudi danas „neguju to genetsko nasleđe“.Naši izumrli rođaciNeandertalci se smatraju našim najbližim izumrlim rođacima. Njihova linija se odvojila od porodičnog stabla, što je na kraju dovelo do formiranja današnjih ljudi pre 70.000 do 300.000 godina. Savremeno čovečanstvo se pojavilo pre otprilike 300.000 godina u oblasti centralne Afrike.Neandertalci su većinu svog postojanja proveli u delovima današnje Evrope i Azije, a izumrli su pre oko 40.000 godina.Nedavna istraživanja pokazuju da neandertalci nisu samo živeli sa ljudima, već su i međusobno komunicirali. Moguće je da je ta interakcija započela pre oko 70.000 godina kada su moderni ljudi napustili Afriku i proširili se po Evropi i Aziji, gde su došli u kontakt sa neandertalcima.Autori studije tvrde da bi neki od ovih genetskih ostataka mogli biti uzrok tendencije ranog ustajanja kod nekih ljudi.Genetske varijacijeNaša sklonost da se probudimo ranije ili kasnije delimično je određena našim cirkadijanskim ritmom, našim unutrašnjim biološkim satom.Istraživanje sugeriše da su neandertalci, koji su obično živeli na višim geografskim širinama, posedovali genetske varijante prilagođene ranom buđenju.Kada su se savremeni ljudi naselili na ovim prostorima i pomešali sa neandertalcima, ti geni su imali veću verovatnoću da opstanu i da se prenesu na današnje ljude.Da bi testirali ovu hipotezu, naučnici su identifikovali stotine mogućih genetskih varijacija koje utiču na cirkadijalne ritmove kod ljudi i neandertalaca. Koristeći veštačku inteligenciju, pronašli su genetske varijante koje rezultuju izrazito različitim biološkim satovima za obe vrste.Analiza podataka iz Britanske biobanke otkrila je varijante koje potiču od neandertalaca povezane sa ranim ustajanjem.Vođa studije, epidemiolog Džon Kapra sa Univerziteta u Kaliforniji (San Francisko, SAD), istakao je da su otkrili značajne genetske razlike u cirkadijalnim sistemima neandertalaca i savremenih ljudi, prenosi EurekAlert.Naučnici stoga planiraju da sprovedu slična istraživanja na različitim ljudskim populacijama kako bi bolje razumeli druge zajedničke osobine koje su oblikovali neandertalci.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, ustajanje, geni
nauka i tehnologija, ustajanje, geni
Nova studija: Ljudi koji rano ustaju nose gene druge vrste
Tim američkih naučnika je prošlog četvrtka objavio studiju prema kojoj su neandertalci (Homo neanderthalensis) krivi za postojanje „jutarnjih ptica” među nama.
Genetske varijacije naših rođaka hominina ukazuju na predispoziciju za rano buđenje, a ovi geni su preneti na naše pretke (Homo sapiens) ukrštanjem.
Istraživanje takođe
otkriva da neki ljudi danas „neguju to genetsko nasleđe“.
Neandertalci se smatraju našim najbližim izumrlim rođacima. Njihova linija se odvojila od porodičnog stabla, što je na kraju dovelo do formiranja današnjih ljudi pre 70.000 do 300.000 godina. Savremeno čovečanstvo se pojavilo pre otprilike 300.000 godina u oblasti centralne Afrike.
Neandertalci su većinu svog postojanja proveli u delovima današnje Evrope i Azije, a izumrli su pre oko 40.000 godina.
Nedavna istraživanja pokazuju da neandertalci nisu samo živeli sa ljudima, već su i međusobno komunicirali. Moguće je da je ta interakcija započela pre oko 70.000 godina kada su moderni ljudi napustili Afriku i proširili se po Evropi i Aziji, gde su došli u kontakt sa neandertalcima.
Autori studije tvrde da bi neki od ovih genetskih ostataka mogli biti uzrok tendencije ranog ustajanja kod nekih ljudi.
Naša sklonost da se probudimo ranije ili kasnije delimično je određena našim cirkadijanskim ritmom, našim unutrašnjim biološkim satom.
Istraživanje sugeriše da su neandertalci, koji su obično živeli na višim geografskim širinama, posedovali genetske varijante prilagođene ranom buđenju.
Kada su se savremeni ljudi naselili na ovim prostorima i pomešali sa neandertalcima, ti geni su imali veću verovatnoću da opstanu i da se prenesu na današnje ljude.
Da bi testirali ovu hipotezu, naučnici su identifikovali stotine mogućih genetskih varijacija koje utiču na cirkadijalne ritmove kod ljudi i neandertalaca. Koristeći veštačku inteligenciju, pronašli su genetske varijante koje rezultuju izrazito različitim biološkim satovima za obe vrste.
Analiza podataka iz Britanske biobanke otkrila je varijante koje potiču od neandertalaca povezane sa ranim ustajanjem.
Vođa studije, epidemiolog Džon Kapra sa Univerziteta u Kaliforniji (San Francisko, SAD), istakao je da su otkrili značajne genetske razlike u cirkadijalnim sistemima neandertalaca i savremenih ljudi,
prenosi EurekAlert.
Naučnici stoga planiraju da sprovedu slična istraživanja na različitim ljudskim populacijama kako bi bolje razumeli druge zajedničke osobine koje su oblikovali neandertalci.
