Srpstvo će se ujediniti bukvarom: Kako je izgledao životni put viteza srpske nauke
22:03 25.12.2023 (Osveženo: 22:04 25.12.2023)
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Naše nekadašnje verovanje da će se srpstvo ujediniti ne bukvarom, već oružjem, bilo je kobno po našu narodnu misao. Ja verujem da će prosveta biti glavni činilac u rešenju tog bitnog našeg pitanja i da bi ono bilo već rešeno da smo prosvetu bolje negovali, rekao je hemičar Sima Lozanić 1905. godine.
Naš najveći hemičar i jedan je od najznačajnijih naučnika bio je začetnik one naučne elite koja je u poslednjim decenijama 19. veka najviše promenila Srbiju približavajući je Evropi, kaže Snežana Bojović, autorka izložbe „Sima Lozanić: vitez srpske nauke“, koja će biti otvorena 26. decembra u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.
Povodom 175 godina od rođenja Sime Lozanića (1847-1935) Bojović je zajedno sa autorkom postavke Ljiljanom Radosavljević i kustosima Katarinom Živanović i Slađanom Savić prikazala zanimljiv životni put velikog naučnika, profesora i rektora Velike škole, prvog rektora u istoriji Beogradskog univerziteta, predsednika Srpske kraljevske akademije, poslanika u Londonu, ministra narodne privrede i inostranih dela.
U maloj laboratoriji Kapen Mišinog zdanja stvorio velika dela
© Sputnik / Marija Jakovljević
Život je produkt hemijskih pojava
Akademik Sima Lozanić pripada onim znamenitim ličnostima iz poslednjih decenija 19. i prvih decenija 20. veka koje su ostavile značajan trag u evropskoj nauci, a istovremeno doprinele razvoju mlade srpske države, učestvujući u unapređenju privrede, industrije, politike, kulture i svega onog što je Srbiju svrstalo u red razvijenih evropskih država.
„Znanje hemijsko nužno je svakom čoveku, jer svakoga trenutka u životu našem na hemijske pojave nailazimo, pa će nam bez znanja hemijskog ostati misteriozne. I sam život naš drugo nije do produkt nekih fizičkih i hemijskih pojava pa i tog radi, da bi svesniji bili svoga života, nužno nam je znanje hemijsko“, govorio je Sima Lozanić.
On je 1872. godine izabran za profesora Velike škole i predavao je 20 godina i za te dve decenije objavio je najvažnije radove iz organske hemije, elektrohemije , neorganske hemije, kasnije i teorijske hemije:
„Napisao je udžbenike i praktikume za svoje đake, kako su se tada zvali a ne studenti. Ti udžbenici su imali više izdanja i on je svako izdanje proširivao, dopunjavao, jer se hemija menjala. Kada je on bio na školovanju, otkriven je Periodni sistem elemenata pa je njegov udžbenik iz 1880. prvi van Rusije koji pominje Mendeljejeva i Periodni sistem elemenata. Rezultati njegove elektrosinteze nekoliko decenija kasnije koristio je Aleksandar Oparin da dokaže svoju teoriju o postanku života na Zemlji“, kaže Snežana Bojović.
Sima Lozanić u laboratoriji sa učenicima i saradnicima
© Sputnik / Marija Jakovljević
Privredni program za razvoj Srbije
Za njegove savremenike njegovi naučni radovi iz organske hemije i elektrosinteze toliko su bili apstraktni da nisu ni pokušavali da ih razumeju, ali su za njih bili važni njegovi radovi na proučavanju prirodnog bogatstva zemlje:
„Analizirao je pijeće vode i pokazao da pijeća voda u Beogradu nije bila dobra, osim česme na Topčideru i to je nagnalo vlasti da razmišljaju o novom vodovodu i kanalizaciji što je ubrzo i ostvareno. Pokazao je da su naše banje veoma lekovite i da ne zaostaju za evropskim. Proučavao je rudno bogatstvo i pokazao da imamo dovoljno prirodnih sirovina. Napravio je privredni program koji će izvesti Srbiju iz zaostalosti. Uspeo je da ga realizuje kao ministar prosvete u vladi Vladana Đorđevića. Doneo je 12 zakona i njegov zakon o potpomaganju srpske industrije najviše je doprineo da se Srbija industrijalizuje pre Prvog svetskog rata, da se izgradi veliki broj fabrika, izškoluje industrijski podmladak, uvede moderna tehnologija. Zalagao se da se izgradi fabrika šećera, umesto da se šećer uvozi, i pokušavao je da osnuje Poljoprivredni fakultet smatrajući da će se Srbija mnogo brže razvijati na naučnom nivou, što je uspeo tek posle 15 godina“.
Školovao se na najboljim univerzitetima i radom je nastojao da se za to oduži svojoj zemlji
© Sputnik / Marija Jakovljević
Umesto pedagogije odabrao hemiju
Bavio se mnogim stvarima, jer se osećao dužnim da pomogne svojoj zemlji i vrati ono što je ona uložila u njegovo školovanje na stranim univerzitetima.
Autorka izložbe ima zanimljivu priču i u vezi Lozanićevog školovanja:
„Smatrao je da je Srbija poljoprivredna zemlja i da će najviše pomoći ako se bude školovao u privredi, a posebno poljoprivredi, ali ministar ga je poslao u Cirih da studira pedagogiju. Pošto je bio vredan i znatiželjan upisao je na ciriškoj politehnici razne predmete i najviše se zainteresovao za hemiju, ali nije smeo da kaže ministrima. Pisao je ministru Dimitriju Matiću da je za dobrog pedagoga važno da poznaje prirodne nauke pa će on paralelno sa pedagogijom da studira i još neke prirodne nauke. Tri godine je krio da studira hemiju. Ministar je bio obrazovan čovek koji je doktorirao filozofiju u Hajdelbergu pa su se dopisivali i diskutovali o tome šta jedan pedagog treba da zna. Posle dve godine ubedio je ministra da najbolje škole postoje u Berlinu pa je otišao da, kako je rekao, specijalizira u pedagogiji, a zapravo je otišao kod najpoznatijeg naučnika onog vremena, Hofmana, u čijoj laboratoriji su naučnici iz celog sveta stvarali tu modernu hemiju. Tek posle tri godine, kada je uspeo da se učlani u Nemačko hemijsko društvo i objavi vrlo ozbiljan rad u najpoznatijem nemačkom časopisu, osmelio se da ministru Matiću prizna da studira hemiju i tražio da mu se produži stipendija još godinu dana, što je i dobio zahvaljujući podršci Josifa Pančića koji ga je kasnije preporučio za profesora“.
Uveo je modernu hemiju u Veliku školu
© Sputnik / Marija Jakovljević
Diplomata odlikovan za hrabrost
Srbija u to vreme nije imala ni vodu, ni struju, on je u skromnoj laboratoriji u dvorišnoj zgradi Kapetan Mišinog zdanja radio fantastične stvari.
Tu laboratoriju i njegov kabinet prvo će posetioci videti ulazeći u svet Sime Lozanića u Galeriji SANU, upoznati se sa njegovim rodoslovom, precima koji su činili elitu, a potom sledi deo o njegovom školovanju i naučnom radu.
Postavka se završava njegovom diplomatskom karijerom i učešćem u ratovima. U 19. veku malo je bilo učenih i obrazovanih ljudi i oni su, kada je trebalo, postavljani na visoke političke položaje. Tako je Lozanić u periodu od 1894. do 1905. godine bio tri puta ministar privrede, dva puta ministar inostranih dela i poslanik u Londonu 1900. i 1901. godine.
Osmislio je podvodne mine
© Sputnik / Marija Jakovljević
Sima Lozanić je najveći deo svog života proveo u laboratoriji, ali ga to nije omelo da učestvuje u svim ratovima svog vremena i bude odlikovan za hrabrost i rodoljublje.
„Dobio je zadatak da sa Ljubomirom Klerićem da postave podvodne mine na Dunavu - da spreče tursku vojsku i da se pročuje da Srbija ima podvodne mine. Nije im dato ništa od opreme niti im je rečeno kako to da učine, ali snašli su se na lucidan način i iskoristili obično drveno bure. Bio je to veliki poduhvat da se izoluje dinamit, spusti na dno Dunava i da se detonira sa kopna“, ističe autorka postavke Ljiljana Radosavljević.
Izložba je realizovana u saradnji sa Hemijskim fakultetom i biće otvorena do 25. februara, a za 16. januar je najavljena premijera filma „Sima Lozanić - bez umora i odmora“.
Prvi profesori Beogradskog univerziteta
© Sputnik / Marija Jakovljević
