Srbija mu prija kao Južna Amerika: Kako se u Banatu zapatila omiljena biljka celog sveta
© Foto : Pexels/Photo by Jack Sparrow
Pratite nas
Poslednjih godina primetan je trend uzgoja biljaka koje nisu karakteristične za srpsko podneblje. Tako se danas na našim njivama i baštama pored konvencionalnih kultura, mogu naći tamarilo, luk šalot, mizuna salata, čičoka, krompir batat... Jedna od kultura koja potiče iz Južne Amerike, a kojoj prija i srpsko tle je kikiriki.
Vladimir Krstonošić se u Kikindi bavi uzgojem ovog, mnogima omiljenog, jezgrastog ploda. On se za uzgoj kikirikija zainteresovao zbog prerade i koristi ga kao sirovinu u proizvodnji hladno ceđenog ulja.
Lako se gaji, a teže sakuplja
„Uzgoj kikirikija sam po sebi nije zahtevan. Na početku vegetacije se uzgaja po istoj tehnologiji kao i soja. Seje se pomoću širokorednih sejačica na međuredni razmak od 70 centimetara, a unutarredni razmak bi trebalo da bude oko 10 centimetara. Protiv korova se tretira istim preparatima koji se koriste u proizvodnji soje, a tu je i špartanje kao neizbežna mehanička mera suzbijanja korova“, priča Kstonošić za portal „Dobro jutro“.
On objašnjava kako kikiriki, kada počne da cveta, treba često i duboko zagrtati oruđima koja se koriste u proizvodnji krompira.
„Mora da ima visok i rastresit banak kako bi mogao u njega da gura precvetale ginefore iz kojih će se kasnije formirati plodovi – mahune sa po dve, tri ili četiri semenke. Kikiriki nije probirljiv po pitanju zemljišta, a mi smo ga igrom slučaja do sada uvek gajili na peskovitom zemljištu“, naglašava Krstonošić.
Iako uzgoj kikirikija nije zahtevan posao, njegova berba jeste. U oktobru, kada je vegetacija kikirikija pri kraju, trebalo bi ga izvaditi iz zemlje i obrati ili ovršiti.
Na severnoameričkom kontinentu, gde se kikiriki gaji na ogromnim parcelama, za vršidbu se koriste namenski samohodni kombajni, dok se u Aziji, na primer, zbog usitnjenih parcela, za vađenje i berbu koriste odgovarajuće priključne mašine pogonjene traktorima ili motokultivatorima.
„Mi smo u nedostatku namenske vadilice za tu svrhu koristili traktorsku, vibracionu vadilicu za krompir koju svakako već imamo u svom mašinskom parku. Nakon vađenja, kikiriki se ostavlja na njivi nekoliko dana da se dobro prosuši na suncu. Posle toga bi ga trebalo, ili ručno obrati, ili ovršiti vršalicom za pasulj“, objašnjava Vladimir Krstonošić..
Od kikirikija mogu da se dobijaju razne i veoma popularne prerađevine kao što su puter, brašno i hladno ceđeno ulje
© Foto : Pexels/Photo by ROMAN ODINTSOV
Voli i sunce, i vodu
On dodaje da veliki broj sunčanih sati, karakterističan za područje Kikinde, veoma pogoduje kikirikiju, ali da mu nikako ne pogoduju oskudne padavine koje su takođe karakteristična mikroklimatska odlika severnog Banata.
Zato je u njihovim uslovima neophodno navodnjavanje i to najbolje sistemom „kap po kap“, kako zbog spiranja banka tako i zbog prevencije od pojave plamenjače.
„Kada već spominjemo plamenjaču, fungicidni tretmani su obavezni za uspešnu proizvodnju. Što se tiče štetočina, kikiriki je robusna biljka, dobre otpornosti na lisne štetočine, ali ga zato zemljišne štetočine prisutne u našim krajevima napadaju i mogu da prouzrokuju štetu u vidu probušenih mahuna i upropaštenih zrna“, naglašava ovaj banatski poljoprivrednik.
Pored kikirikija, Krstonošići uzgajaju i prerađuju još šest vrsta uljanih kultura: suncokret, uljanu repicu, lan, mak, uljanu tikvu i crni kim.
Ulje, puter i brašno od kikirikija
„Kikiriki ne prodajemo u sirovom stanju već ga, kao i ostale uljarice iz naše primarne proizvodnje, koristimo za potrebe sopstvenih prerađivačkih kapaciteta. Prerađujemo ga u hladno ceđeno kikirikijevo ulje, puter od kikirikija i kikirikijevo brašno. U sezoni koja je upravo za nama nismo zasnovali proizvodnju kikirikija zbog niske temperature zemljišta početkom maja, kada je optimalno vreme za setvu kikirikija na našem području. Prethodnih godina smo ga gajili na oko 15 ari“, kaže Krstonošić.
Pogledajte i:
