Pomoćnik ruskog predsednika: Rusija postala najveća ekonomija Evrope
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Pratite nas
Rusija je postala najveća ekonomija u Evropi i već diše za vratom Japanu u trci za četvrto mesto u svetu, izjavio je pomoćnik ruskog predsednika Maksim Oreškin u intervjuu za časopis „Ekspert“.
Prema njegovim rečima, takozvane ekonomije globalnog Severa polako gube svoju ulogu i svoj značaj.
„Kina je postala vodeća ekonomija, najveća ekonomija u Evropi postala je Rusija koja već diše za vratom Japanu u trci za četvrto mesto. A veoma ozbiljno su na rang listi porasle azijske ekonomije. Indija je zauzela treće mesto, Indonezija se popela na sedmo i uskoro će početi da juriša na poziciju Nemačke, koja je šesta“, objasnio je Oreškin.
Prema podacima Svetske banke, najveća svetska ekonomija po paritetu kupovne moći 2022. godine bila je Kina. Sjedinjene Američke Države zauzele su drugo mesto, Indija je na trećem, a Japan na četvrtom mestu. Rusija se nalazi na petom, dok je Nemačka je ostala na šestom mestu.
SAD kanibalizuju Evropu
Oreškin je dodao i da će se SAD, čim završe sa kanibalizacijom svojih evropskih partnera ubijanjem njihove hemijske, automobilske i druge industrije, koncentrisati na azijska tržišta.
„Sada je za vodeće igrače najvažnije pitanje kakav će biti odnos snaga na rastućim tržištima. Sjedinjene Američke Države, čim završe sa kanibalizacijom svojih evropskih partnera, ubijajući evropsku hemijsku, automobilsku i druge industrije, odnosno, kada se za njih završi ovaj izvor rasta, koncentrisaće se na azijska tržišta“, rekao je Oreškin odgovarajući na pitanje da li će rastuće zemlje Azije i Afrike učestvovati u trci za suverenitet kao tržišta za glavne igrače ili kao samostalne jedinice.
On je istovremeno istakao da mnoge od ovih zemalja imaju dovoljno sopstvenih tržišta.
„Očigledno je da je za velike zemlje, kao što je Rusija, važno da se fokusiraju na rastuća tržišta, jer naša aktivnost daje više mogućnosti ruskim kompanijama“, dodao je pomoćnik predsednika.
Sve u svemu, prema njegovim rečima, u svetu se odvija proces koji on radije naziva „trka suvereniteta“.
„Suverenitet ne znači izolaciju. Istovremeno je došlo do shvatanja kritičnosti samodovoljnosti, skoro sve zemlje su se uključile u ovu trku. Čak su i zapadne zemlje – glavni propovednici globalizacije – počele da se bore za suverenitet u mnogim oblastima i usmeravaju budžetska sredstva na razvoj komercijalnih projekata“, rekao je Oreškin.
Kako je naveo, postoje tri nivoa suvereniteta: državni (bezbednost i politički sistem), javni (vaspitanje, kultura, istorija, jezik itd.) i treći nivo – ekonomski.
„Ako izostavimo svetske velesile kao što su Kina, SAD ili Indija, onda je čak i tako relativno mala zemlja kao što su UAE poslednjih godina napravila značajan napredak u jačanju sopstvenog suvereniteta. U tehnološkoj agendi, razvoj sopstvene infrastrukture i razumevanje svoje uloge u međunarodnoj ekonomiji. Pritom, Emirati ozbiljno čuvaju vrednosti odgoja autohtonog stanovništva, nastojeći da maksimalno obezbede svoj identitet“, objasnio je Oreškin.
„Ali glavni protagonisti trke za suverenitet su, naravno, velike zemlje. Amerikanci, koji na svojoj teritoriji nisu imali fabrike za proizvodnju mikroprocesora, usvajaju poseban državni program za budžetsko finansiranje stvaranja proizvodnje mikroprocesora. Kina pravi proboj u istoj industriji izgradnjom fabrike u Šangaju i izdavanjem svojih prvih mikroprocesora, konkurentnih zapadnim analozima“, dodao je on.
Rastuća nestabilnost ekonomija globalnog Severa
Oreškin je govorio i o rastućoj nestabilnosti ekonomija globalnog Severa i mogućnosti dugoročne stagnacije evropske ekonomije.
„Takozvane ekonomije globalnog Severa – SAD, Japan, EU – polako gube svoju ulogu i svoj značaj... Vidimo rastuću nestabilnost ekonomija globalnog Severa. Dovoljno je podsetiti se iskrenog govora (šefa evropske diplomatije) Žozepa Borelja o ulozi i faktorima ekonomskog prosperiteta Evropske unije. On je direktno rekao da se sav prosperitet zasnivao na dva preduslova: udobnom pristupu energetskim resursima iz Rusije i korišćenju jeftine proizvodnje u Kini. Plus korišćenje ruskog i kineskog tržišta od strane evropskih kompanija, što je obezbedilo obim prodaje“, podsetio je Oreškin.
Postepeni gubitak svih ovih elemenata vodi ka dugoročnoj stagnaciji evropske ekonomije, ocenio je on.
Takođe, prema njegovim rečima, ekonomija nije jedini faktor nestabilnosti globalnog Severa.
„Veoma su jaki društveni faktori koji se manifestuju u rastu raslojavanja i nejednakosti mogućnosti... Društveni faktori stvaraju političke probleme u zemljama globalnog Severa. Vidimo veoma ozbiljnu političku polarizaciju, rast desničarskih stranaka i njihove rejtinge“, rekao je on.
„Ova postepena degradacija zemalja globalnog Severa i kontinuirani rast moći zemalja Istoka i Juga je ono što će još više oblikovati promenljivi pejzaž globalne ekonomije“, zaključio je Oreškin.
19 Decembar 2023, 22:47
