https://lat.sputnikportal.rs/20231225/nova-suluda-akcija-kijeva-love-topovsko-meso-po-evropi-olivera-ikodinovic-1165600346.html
Nova suluda akcija Kijeva: Love topovsko meso po Evropi
Nova suluda akcija Kijeva: Love topovsko meso po Evropi
Sputnik Srbija
Kijevske vlasti po celoj Ukrajini „love ljude“ koje bez osnovne vojne obuke, kao topovsko meso, šalju na front, a sada nameravaju da započnu „lov“ i po Evropi. 25.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-25T22:22+0100
2023-12-25T22:22+0100
2023-12-25T22:22+0100
specijalna operacija u ukrajini
svet
analize i mišljenja
rusija
ukrajina
evropska unija (eu)
nato
mobilizacija
estonija
nemačka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/07/1160911476_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_ddef294096a805fc00b1a215e7ff64c3.jpg
Međutim, ideja da Zapad protera vojno sposobne Ukrajince kosi se s Konvencijom o statusu izbeglica, po čijim odredbama je zabranjeno vraćanje izbeglih na teritoriju gde su im sloboda i život ugroženi.U svakom slučaju, čak i da se pola miliona Ukrajinaca prinudno vrati u zemlju i pošalje na front ostaje pitanje gde će Kijev za njih naći oružje i vojnu tehniku u situaciji kada NATO države značajno smanjuju obim vojne pomoći.Procene su da ima najmanje četiri-pet miliona vojnih obveznika koji su napustili Ukrajinu ne želeći da se bore protiv Rusije a za račun zapadnih sila i Amerike. Sada kijevske vlasti pokušavaju da pronađu mehanizme da ih vrate u zemlju i pošalju na front, dug 2.000 kilometara.Ruski eksperti smatraju da neće sve zemlje pristati na ekstradiciju vojno sposobnih Ukrajinaca. Konkretno, Nemačka stavlja pod znak pitanja takve pozive Kijeva, dok su, recimo, Poljska i Estonija spremne da izađu u susret kijevskim vlastima, iako je proterivanje izbeglica na područje zahvaćeno oružanim sukobom zabranjeno Konvencijom o statusu izbeglica, a izuzetak su izbeglice koje se smatraju opasnim za bezbednost zemlje u kojoj se trenutno nalaze ili koje su osuđene za krivično delo.„Ne postoji pravni mehanizam koji omogućava zemljama Evropske unije da deportuju Ukrajince koji potpadaju pod mobilizaciju, niti norme po kojima mogu da ih pošalju u rat. Za sada je sve to na nivou političkih diskusija, a u praksi je to složen mehanizam. Osnovno pitanje je kako znati da određena osoba potpada pod mobilizaciju? U Ukrajini se zakonodavstvo o mobilizaciji stalno menja. Tamo vojni komesari mogu da odu u fitnes centre i restorane u potrazi za vojnim obveznicima i da pod maskom lekara hitne pomoći odvedu muškarce, ali kako će se to primeniti u praksi u Evropi, gde još uvek postoji neki red, veliko je pitanje. Ukrajinska mobilizacija u Evropi biće veoma interesantan šou“, kaže ruski ekspert Dmitrij Perlin.Perlin postavlja retoričko pitanje – da li to znači da će ukrajinski vojni komesari „loviti i hvatati ljude po Evropi“?!Kakve kazne smišlja KijevUkrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je izjavio da Kijev i dalje razmatra šta će se desiti ako Ukrajinci iz inostranstva ne dođu dobrovoljno u centre za regrutaciju. Radi se o Ukrajincima uzrasta od 25 do 60 godina koji su otišli u Nemačku i druge zemlje. Za početak, vlasti će od njih tražiti da se prijave u vojne odseke Oružanih snaga Ukrajine, a vlasti će ih unapred obavestiti o tome koju obuku će proći, kako će biti naoružani, gde i kada će služiti.Istovremeno, kijevske vlasti razmatraju kako da kazne one koji se ogluše o poziv na mobilizaciju. Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, smatra da Ukrajincima koji se kriju od mobilizacije u inostranstvu treba oduzeti beneficije ili boravišne dozvole zemalja u kojima se trenutno nalaze, dok Vadim Ivčenko, član Odbora za odbranu ukrajinske Rade, smatra da oni treba da budu lišeni prava na konzularne i bankarske usluge. Dakle, jedna od posledica može biti uskraćivanje dobijanja novog pasoša ako je stari istekao.Estonija je jasno dala do znanja da je spremna da na zahtev Kijeva izvrši pretres na svojoj teritoriji i protera ukrajinske državljane koji su vojni obveznici u Ukrajinu.Ministar unutrašnjih poslova Estonije Lauri Lanemets je naveo da u Estoniji živi oko 7.500 vojno sposobnih ukrajinskih državljana, ali ne podležu svi mobilizaciji. On je pojasnio da oni koji imaju stalan boravak u inostranstvu ne mogu biti regrutovani, ali mogu oni koji su stigli nakon početka ruske specijalne operacije i imaju privremenu boravišnu dozvolu.Nemačka je saopštila da ta zemlja neće izručiti Kijevu ukrajinske izbeglice, a ministar pravde te zemlje Marko Bušman je naglasio da Berlin neće prisiljavati ljude na regrutaciju ili služenje vojnog roka protiv njihove volje i dodao je da Nemačka pokušava da obezbedi da što više izbeglica dobije posao, a ne da živi od socijalne pomoći.U Nemačkoj ima mnogo onih koji kritički gledaju na odluke vlasti i traže od njih da preispitaju svoj odnos prema Ukrajincima i vrate u Ukrajinu vojno sposobne muškarce, s obzirom da većina njih živi od socijalne pomoći, na grbači Nemaca.Kako navode kritičari, integracioni kursevi su se pokazali neefikasnim - više od polovine ukrajinskih izbeglica nije moglo da položi ispit nemačkog jezika na minimalnom nivou, a osim toga mnogo manje Ukrajinaca radi u Nemačkoj nego u drugim zemljama, pa žive od socijalnih programa.„Odrasloj osobi isplaćuje se, otpilike, 520 evra i još 360 evra po detetu. Dakle, ako je tročlana porodica, po evropskim standardima, oni dobijaju oko 1.500 evra. U Ukrajini bi takva porodica verovatno dobila oko 500 dolara i to je maksimum. To jest, brojke su neuporedive. Pri tom, ovo su samo socijalna davanja u Nemačkoj, a država još dotira za iznajmljivanje stanova i plaćanje komunalija“, kaže Perlin.Ukrajina se sprema za mobilizaciju i tešku zimuRuski eksperti su saglasni u oceni da povratak vojno sposobnih muškaraca iz inostranstva u Ukrajinu neće uticati na tok ruske specijalne operacije, jer ljudi koji ne žele da služe državi, posebno ako budu prisilno vraćeni, imaće nizak moralni duh.Kijevu ne manjka samo ljudstvo, nego i oružje i tehnika zbog smanjenja vojne pomoći i nepoverenja američkog Kongresa u opravdanost i dostignuća ukrajinskih Oružanih snaga, posebno nakon propasti ukrajinske kontraofanzive.Na nedavnoj konferenciji za novinare predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je rekao da je vojna komanda zatražila od njega da mobiliše od 450.000 do 500.000 dodatnih vojnika, ali on još nije odobrio ovu odluku. Međutim, obećao je da neće potpisati zakon o mobilizaciji žena, ako ga usvoji parlament.Za sprovođenje mobilizacije ovog obima biće potrebna i dodatna finansijska sredstva u iznosu od oko 13,5 milijardi dolara, a Zelenski računa da će SAD nastaviti sa ključnom vojnom i finansijskom pomoći Kijevu.Pojedini ruski eksperti ukazuju na to da na potencijal Oružanih snaga Ukrajine može uticati direktno učešće zapadnih vojnika. Kako preciziraju, čitave čete Poljaka se bore u sastavu Oružanih snaga Ukrajine pod maskom dobrovoljaca, a takođe postoje i podaci da se na teritoriji Ukrajine nalaze i turske jedinice. Ruski vojni eksperti zaključuju da proširenje NATO kontingenta može da produži sukob na neko vreme, ali ne i da promeni ishod ruske specijalne operacije.Kakvu će odluku doneti evropske zemlje ostaje da se vidi, a irski poslanik u Evropskom parlamentu Mik Volas smatra da političari Evropske unije treba da snose odgovornost za sukob u Ukrajini i predaju Ukrajinaca koji potpadaju pod mobilizaciju. Prema njegovim rečima, EU želi da još više dece radničke klase „baci u mašinu za mlevenje mesa“ za proksi rat NATO-a i Sjedinjenih Država u Ukrajini, koji se ne može dobiti.Volas ističe da evropski političari koji se zalažu za nastavak ukrajinskog sukoba treba da za to odgovaraju.S druge strane, ukrajinski vojnici su već umorni od sukoba sa nadmoćnijom ruskom vojskom, a Ukrajina sada treba da se pripremi za „totalnu mobilizaciju i tešku zimu“.
https://lat.sputnikportal.rs/20231220/americki-mediji-sve-manje-ukrajinaca-zeli-u-borbe-a-opsta-mobilizacija--neophodna-1165386726.html
estonija
nemačka
poljska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
svet, analize i mišljenja, rusija, ukrajina, evropska unija (eu), nato, mobilizacija, estonija, nemačka, poljska, izbeglice
svet, analize i mišljenja, rusija, ukrajina, evropska unija (eu), nato, mobilizacija, estonija, nemačka, poljska, izbeglice
Nova suluda akcija Kijeva: Love topovsko meso po Evropi
Kijevske vlasti po celoj Ukrajini „love ljude“ koje bez osnovne vojne obuke, kao topovsko meso, šalju na front, a sada nameravaju da započnu „lov“ i po Evropi.
Međutim, ideja da Zapad protera vojno sposobne Ukrajince kosi se s Konvencijom o statusu izbeglica, po čijim odredbama je zabranjeno vraćanje izbeglih na teritoriju gde su im sloboda i život ugroženi.
U svakom slučaju, čak i da se pola miliona Ukrajinaca prinudno vrati u zemlju i pošalje na front ostaje pitanje gde će Kijev za njih naći oružje i vojnu tehniku u situaciji kada NATO države značajno smanjuju obim vojne pomoći.
Procene su da ima najmanje četiri-pet miliona vojnih obveznika koji su napustili Ukrajinu ne želeći da se bore protiv Rusije a za račun zapadnih sila i Amerike. Sada kijevske vlasti pokušavaju da pronađu mehanizme da ih vrate u zemlju i pošalju na front, dug 2.000 kilometara.
Ruski eksperti smatraju da neće sve zemlje pristati na ekstradiciju vojno sposobnih Ukrajinaca. Konkretno, Nemačka stavlja pod znak pitanja takve pozive Kijeva, dok su, recimo, Poljska i Estonija spremne da izađu u susret kijevskim vlastima, iako je proterivanje izbeglica na područje zahvaćeno oružanim sukobom zabranjeno Konvencijom o statusu izbeglica, a izuzetak su izbeglice koje se smatraju opasnim za bezbednost zemlje u kojoj se trenutno nalaze ili koje su osuđene za krivično delo.
„Ne postoji
pravni mehanizam koji omogućava zemljama Evropske unije da deportuju Ukrajince koji potpadaju pod mobilizaciju, niti norme po kojima mogu da ih pošalju u rat. Za sada je sve to na nivou političkih diskusija, a u praksi je to složen mehanizam. Osnovno pitanje je kako znati da određena osoba potpada pod mobilizaciju? U Ukrajini se zakonodavstvo o mobilizaciji stalno menja. Tamo
vojni komesari mogu da odu u fitnes centre i restorane u potrazi za vojnim obveznicima i da pod maskom lekara hitne pomoći odvedu muškarce, ali kako će se to primeniti u praksi u Evropi, gde još uvek postoji neki red, veliko je pitanje.
Ukrajinska mobilizacija u Evropi biće veoma interesantan šou“, kaže ruski ekspert Dmitrij Perlin.
Perlin postavlja retoričko pitanje – da li to znači da će ukrajinski vojni komesari „loviti i hvatati ljude po Evropi“?!
Kakve kazne smišlja Kijev
Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je izjavio da Kijev i dalje razmatra šta će se desiti ako Ukrajinci iz inostranstva ne dođu dobrovoljno u centre za regrutaciju. Radi se o Ukrajincima uzrasta od 25 do 60 godina koji su otišli u Nemačku i druge zemlje. Za početak, vlasti će od njih tražiti da se prijave u vojne odseke Oružanih snaga Ukrajine, a vlasti će ih unapred obavestiti o tome koju obuku će proći, kako će biti naoružani, gde i kada će služiti.
Istovremeno, kijevske vlasti razmatraju kako da kazne one koji se ogluše o poziv na mobilizaciju. Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, smatra da Ukrajincima koji se kriju od mobilizacije u inostranstvu treba oduzeti beneficije ili boravišne dozvole zemalja u kojima se trenutno nalaze, dok Vadim Ivčenko, član Odbora za odbranu ukrajinske Rade, smatra da oni treba da budu lišeni prava na konzularne i bankarske usluge. Dakle, jedna od posledica može biti uskraćivanje dobijanja novog pasoša ako je stari istekao.
Estonija je jasno dala do znanja da je spremna da na zahtev Kijeva izvrši pretres na svojoj teritoriji i protera ukrajinske državljane koji su vojni obveznici u Ukrajinu.
Ministar unutrašnjih poslova Estonije Lauri Lanemets je naveo da u Estoniji živi oko 7.500 vojno sposobnih ukrajinskih državljana, ali ne podležu svi mobilizaciji. On je pojasnio da oni koji imaju stalan boravak u inostranstvu ne mogu biti regrutovani, ali mogu oni koji su stigli nakon početka ruske specijalne operacije i imaju privremenu boravišnu dozvolu.
Nemačka je saopštila da ta zemlja neće izručiti Kijevu ukrajinske izbeglice, a ministar pravde te zemlje Marko Bušman je naglasio da Berlin neće prisiljavati ljude na regrutaciju ili služenje vojnog roka protiv njihove volje i dodao je da Nemačka pokušava da obezbedi da što više izbeglica dobije posao, a ne da živi od socijalne pomoći.
„Prema zvaničnim podacima, u Nemačkoj ima skoro 1,1 milion izbeglica iz Ukrajine. Većina su verovatno žene i deca, ali ima i odraslih muškaraca, a u uslovima ekonomske krize, Nemačkoj i Evropi je potrebna jeftina radna snaga“, kaže Perlin.
U Nemačkoj ima mnogo onih koji kritički gledaju na odluke vlasti i traže od njih da preispitaju svoj odnos prema Ukrajincima i vrate u Ukrajinu vojno sposobne muškarce, s obzirom da većina njih živi od socijalne pomoći, na grbači Nemaca.
Kako navode kritičari, integracioni kursevi su se pokazali neefikasnim - više od polovine ukrajinskih izbeglica nije moglo da položi ispit nemačkog jezika na minimalnom nivou, a osim toga mnogo manje Ukrajinaca radi u Nemačkoj nego u drugim zemljama, pa žive od socijalnih programa.
„Odrasloj osobi isplaćuje se, otpilike, 520 evra i još 360 evra po detetu. Dakle, ako je tročlana porodica, po evropskim standardima, oni dobijaju oko 1.500 evra. U Ukrajini bi takva porodica verovatno dobila oko 500 dolara i to je maksimum. To jest, brojke su neuporedive. Pri tom, ovo su samo socijalna davanja u Nemačkoj, a država još dotira za iznajmljivanje stanova i plaćanje komunalija“, kaže Perlin.
Ukrajina se sprema za mobilizaciju i tešku zimu
Ruski eksperti su saglasni u oceni da povratak vojno sposobnih muškaraca iz inostranstva u Ukrajinu neće uticati na
tok ruske specijalne operacije, jer ljudi koji ne žele da služe državi, posebno ako budu prisilno vraćeni, imaće nizak moralni duh.
Kijevu ne manjka samo ljudstvo, nego i oružje i tehnika zbog smanjenja vojne pomoći i nepoverenja američkog Kongresa u opravdanost i dostignuća ukrajinskih Oružanih snaga, posebno nakon propasti ukrajinske kontraofanzive.
Na nedavnoj konferenciji za novinare predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je rekao da je vojna komanda zatražila od njega da mobiliše od 450.000 do 500.000 dodatnih vojnika, ali on još nije odobrio ovu odluku. Međutim, obećao je da neće potpisati zakon o mobilizaciji žena, ako ga usvoji parlament.
Za sprovođenje mobilizacije ovog obima biće potrebna i dodatna finansijska sredstva u iznosu od oko 13,5 milijardi dolara, a Zelenski računa da će SAD nastaviti sa ključnom vojnom i finansijskom pomoći Kijevu.
Pojedini ruski eksperti ukazuju na to da na potencijal Oružanih snaga Ukrajine može uticati direktno učešće zapadnih vojnika. Kako preciziraju, čitave čete Poljaka se bore u sastavu Oružanih snaga Ukrajine pod maskom dobrovoljaca, a takođe postoje i podaci da se na teritoriji Ukrajine nalaze i turske jedinice. Ruski vojni eksperti zaključuju da proširenje NATO kontingenta može da produži sukob na neko vreme, ali ne i da promeni ishod ruske specijalne operacije.
Kakvu će odluku doneti evropske zemlje ostaje da se vidi, a irski poslanik u Evropskom parlamentu Mik Volas smatra da političari Evropske unije treba da snose odgovornost za sukob u Ukrajini i predaju Ukrajinaca koji potpadaju pod mobilizaciju. Prema njegovim rečima, EU želi da još više dece radničke klase „baci u mašinu za mlevenje mesa“ za proksi rat NATO-a i Sjedinjenih Država u Ukrajini, koji se ne može dobiti.
Volas ističe da evropski političari koji se zalažu za nastavak ukrajinskog sukoba treba da za to odgovaraju.
S druge strane, ukrajinski vojnici su već umorni od sukoba sa nadmoćnijom ruskom vojskom, a Ukrajina sada treba da se pripremi za „totalnu mobilizaciju i tešku zimu“.
