https://lat.sputnikportal.rs/20231225/ekonomija-pada-afd-raste-da-li-ce-opoziciona-partija-biti-zabranjena-zbog-nemacke-krize-svega-1165516375.html
Ekonomija pada, AFD raste: Da li će opoziciona partija biti zabranjena zbog nemačke „krize svega“
Ekonomija pada, AFD raste: Da li će opoziciona partija biti zabranjena zbog nemačke „krize svega“
Sputnik Srbija
Kriza svega, svačega i svuda, jadikuje ugledni nemački nedeljnik ”Špigl” kome se tradicionalno ne može prigovoriti na senzacionalističkim naslovima i... 25.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-25T21:10+0100
2023-12-25T21:10+0100
2023-12-25T21:10+0100
svet
svet
svet – politika
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
komentari i analitika
nemačka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/16/1165516580_0:269:3073:1997_1920x0_80_0_0_a70eea3abaca5c77080996ed5949aa78.jpg
A brojke su neumoljive i kažu da Nemačka ovu godinu završava u recesiji. I da se povrh toga, prenosi takođe ”Špigl”, raspoloženje među poslovnim ljudima ”iznenađujuće pogoršalo” – minhenski Ifo institut anketirao je 9.000 menadžera – tako da se na recesiju iz 2023. sad nadovezuje i pesimizam u pogledu perspektive da će biti išta bolje u prvoj polovini 2024; ovo već i stoga što je, kako se navodi, značajno smanjen broj novih narudžbina u industriji i u građevinskom sektoru za čak 25 odsto.Polivanje hladnim tušemSve su to prilično pouzdani pokazatelji stanja jedne ekonomije jer, objašnjava ”Fajnenšel tajms”, Ifo barometar odmerava zdravlje nemačke ekonomije nekoliko meseci pre nego što stignu zvanični statistički podaci. Sa osnovice od 100 iz 2015, ovaj indeks pao je na oko 85, odnosno za čak 15 odsto.Ifo barometar je, što se građevinarstva tiče, spao na najniži nivo još od 2005. godine – gori je nego i u vreme svetske ekonomske krize 2008. – a uzrok tome su i povećane kamatne stope usled pokušaja da se ukroti inflacija. S tim u vezi, nemački nedeljnik najavljuje i nova poskupljenja u pojedinim sektorima ekonomije, a glavni ekonomista ”Komercbanke” Jerg Kremer sve to prigodno opisuje kao ”polivanje hladnim tušem”, što nije ekonomski termin ali veoma stručno definiše situaciju u kojoj se na pad nemačkog BDP-a u ovoj godini od (barem) 0,1 odsto nadovezuje prognoza Bundesbanke da će i sledeća biti još lošija nego što se prethodno očekivalo.Tako da je ona letošnja optimistička prognoza o rastu od slabašnih 1,2 odsto u 2024. već spuštena na mizernih 0,4 odsto, uz očiglednu tendenciju da se to i dodatno revidira naniže kad zvanična očekivanja nemačke centralne banke, koja po nepisanom pravilu moraju da budu najvedrija moguća kako bi obodrila umesto obeshrabrila sve učesnike u ekonomskom životu zemlje, budu udarila u sve suroviju realnost.Pad, stagnacija i štednjaTu realnost pak čine slaba potražnja za nemačkom robom u inostranstvu, nedovoljna domaća potrošnja da to kompenzuje, i visoki troškovi finansiranja usled povećanih kamatnih stopa koji sputavaju investicije.Naravno, slaba uteha Nemcima može da bude činjenica da ni drugima nije ništa bolje utoliko što, piše ”Fajnenšel tajms”, ”poslovna aktivnost u čitavoj evrozoni opada po oštrijoj stopi nego što se očekivalo”, pri čemu ”otpuštanja i pad broja porudžbina utiču na povećanje straha od ekonomskog pada” dok ”visoke prodajne cene ukazuju na upornu inflaciju”.Iz svih tih razloga i Nemački institut za ekonomska istraživanja već najavljuje (makar) još dve godine anemičnog rasta, odnosno stagnacije na spuštenoj osnovici nakon recesije. To je, izgleda, i najbolji scenario kome smeju da se nadaju, budući da su svoja očekivanja već prepolovili u odnosu na septembarsku prognozu, i ovo pod uslovom da budu sprovedene sve mere štednje koje su najavljene budžetom za iduću godinu.A to je nov povod za nestabilnost čiji predznak predstavlja i, donedavno nezamislivi, protesni konvoj sačinjen od 1.700 traktora u srcu Berlina ove nedelje kod Brandenburške kapije zbog najavljenog povećanja poreza kako bi se zakrpile budžetske rupe vredne više desetina milijardi evra, koje su svoju dubinu počele da iskazuju nakon presude Ustavnog suda Nemačke da su ”specijalni fondovi” – vanbudžetska sredstva za ublažavanje posledica raznih kriza, od kovida do energetske krize i zelene tranzicije – neustavni zato što počivaju na nedozvoljenom zaduživanju federalne vlade. Koja će sad, umesto da se zadužuje, morati da štedi i uzima od svojih građana, kao što su pomenuti poljoprivrednici s njihovim traktorima, što znači i da još sličnih manifestacija, ne samo u onakvim prevoznim sredstvima, može tek da se očekuje.Zabrana desnice?Pa se u sklopu ovakve atmosfere sasvim očekivanim čini podatak, objavljen u utorak, da je antisistemska Alternativa za Nemačku dostigla dosad najvišu zabeleženu podršku u anketama od 23 odsto, što je više od sve tri članice vladajuće koalicije i samo osam manje od CDU-a. Pri čemu je AFD već sada najjači na istoku zemlje, gde se sledeće godine održavaju izbori u pokrajinama Brandenburg, Saksonija i Tiringija, i eto nove prilike za dalje produbljivanje krize.Ovo tim pre što je Kancelarija za zaštitu ustava – unutrašnja obaveštajna služba u Nemačkoj – podružnice AFD-a u Tiringiji i Saksoniji proglasila za ekstremističke organizacije i pretnju za demokratiju, čime je formalno omogućen obaveštajni nadzor najjače tamošnje političke partije koja u ovim pokrajinama ima podršku čak trećine birača.Ali ni to nije sve nego američki magazin ”Forin polisi”, iz pera svog berlinskog dopisnika, piše da ”Nemačka razmišlja da jednostavno zabrani krajnju desnicu… Kako radikalni konzervativci nastavljaju da rastu, nemačkom mejnstrimu očajnički postaje potrebno da to ispravi.”Uostalom, po modelu koji je počeo da se primenjuje i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je država Kolorado podjednako nepoželjnom Donaldu Trampu isto tako jednostavno zabranila da se kandiduje na predsedničkim izborima… Naravno da nema sumnje da će (sve) to izazvati reakciju druge strane, što će reći da i te kako ima razloga što nemački Indikator percepcije nesigurnosti pokazuje da su Nemci nesigurni kao što su bili još samo u vreme izbijanja pandemije kovida, a sada je još i gore utoliko što je uzroka nesigurnosti mnogo a uz to su i strukturne prirode.Šta je izazvalo nemačku ”krizu svega i svačega”? Šta čeka najjaču ekonomiju Evrope? I kakve će političke posledice sve to izazvati?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.Pogledajte video:
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika, nemačka
svet, svet – politika, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika, nemačka
Ekonomija pada, AFD raste: Da li će opoziciona partija biti zabranjena zbog nemačke „krize svega“
Kriza svega, svačega i svuda, jadikuje ugledni nemački nedeljnik ”Špigl” kome se tradicionalno ne može prigovoriti na senzacionalističkim naslovima i bulevarskom preuveličavanju stvarnosti karakterističnom za žutu štampu. Što njegovim ocenama dodatno daje na uverljivosti, tim pre kad su potkrepljene i podjednako uverljivim brojkama.
A brojke su neumoljive i kažu da Nemačka ovu godinu završava u recesiji. I da se povrh toga, prenosi takođe ”Špigl”, raspoloženje među poslovnim ljudima ”iznenađujuće pogoršalo” – minhenski Ifo institut anketirao je 9.000 menadžera – tako da se na recesiju iz 2023. sad nadovezuje i pesimizam u pogledu perspektive da će biti išta bolje u prvoj polovini 2024; ovo već i stoga što je, kako se navodi, značajno smanjen broj novih narudžbina u industriji i u građevinskom sektoru za čak 25 odsto.
Sve su to prilično pouzdani pokazatelji stanja jedne ekonomije jer, objašnjava ”Fajnenšel tajms”, Ifo barometar odmerava zdravlje nemačke ekonomije nekoliko meseci pre nego što stignu zvanični statistički podaci. Sa osnovice od 100 iz 2015, ovaj indeks pao je na oko 85, odnosno za čak 15 odsto.
Ifo barometar je, što se građevinarstva tiče, spao na najniži nivo još od 2005. godine – gori je nego i u vreme svetske ekonomske krize 2008. – a uzrok tome su i povećane kamatne stope usled pokušaja da se ukroti inflacija. S tim u vezi, nemački nedeljnik najavljuje i nova poskupljenja u pojedinim sektorima ekonomije, a glavni ekonomista ”Komercbanke” Jerg Kremer sve to prigodno opisuje kao ”polivanje hladnim tušem”, što nije ekonomski termin ali veoma stručno definiše situaciju u kojoj se na pad nemačkog BDP-a u ovoj godini od (barem) 0,1 odsto nadovezuje prognoza Bundesbanke da će i sledeća biti još lošija nego što se prethodno očekivalo.
Tako da je ona letošnja optimistička prognoza o rastu od slabašnih 1,2 odsto u 2024. već spuštena na mizernih 0,4 odsto, uz očiglednu tendenciju da se to i dodatno revidira naniže kad zvanična očekivanja nemačke centralne banke, koja po nepisanom pravilu moraju da budu najvedrija moguća kako bi obodrila umesto obeshrabrila sve učesnike u ekonomskom životu zemlje, budu udarila u sve suroviju realnost.
Pad, stagnacija i štednja
Tu realnost pak čine slaba potražnja za nemačkom robom u inostranstvu, nedovoljna domaća potrošnja da to kompenzuje, i visoki troškovi finansiranja usled povećanih kamatnih stopa koji sputavaju investicije.
Naravno, slaba uteha Nemcima može da bude činjenica da ni drugima nije ništa bolje utoliko što, piše ”Fajnenšel tajms”, ”poslovna aktivnost u čitavoj evrozoni opada po oštrijoj stopi nego što se očekivalo”, pri čemu ”otpuštanja i pad broja porudžbina utiču na povećanje straha od ekonomskog pada” dok ”visoke prodajne cene ukazuju na upornu inflaciju”.
Iz svih tih razloga i Nemački institut za ekonomska istraživanja već najavljuje (makar) još dve godine anemičnog rasta, odnosno stagnacije na spuštenoj osnovici nakon recesije. To je, izgleda, i najbolji scenario kome smeju da se nadaju, budući da su svoja očekivanja već prepolovili u odnosu na septembarsku prognozu, i ovo pod uslovom da budu sprovedene sve mere štednje koje su najavljene budžetom za iduću godinu.
A to je nov povod za nestabilnost čiji predznak predstavlja i, donedavno nezamislivi, protesni konvoj sačinjen od 1.700 traktora u srcu Berlina ove nedelje kod Brandenburške kapije zbog najavljenog povećanja poreza kako bi se zakrpile budžetske rupe vredne više desetina milijardi evra, koje su svoju dubinu počele da iskazuju nakon presude Ustavnog suda Nemačke da su ”specijalni fondovi” – vanbudžetska sredstva za ublažavanje posledica raznih kriza, od kovida do energetske krize i zelene tranzicije – neustavni zato što počivaju na nedozvoljenom zaduživanju federalne vlade. Koja će sad, umesto da se zadužuje, morati da štedi i uzima od svojih građana, kao što su pomenuti poljoprivrednici s njihovim traktorima, što znači i da još sličnih manifestacija, ne samo u onakvim prevoznim sredstvima, može tek da se očekuje.
Pa se u sklopu ovakve atmosfere sasvim očekivanim čini podatak, objavljen u utorak, da je antisistemska Alternativa za Nemačku dostigla dosad najvišu zabeleženu podršku u anketama od 23 odsto, što je više od sve tri članice vladajuće koalicije i samo osam manje od CDU-a. Pri čemu je AFD već sada najjači na istoku zemlje, gde se sledeće godine održavaju izbori u pokrajinama Brandenburg, Saksonija i Tiringija, i eto nove prilike za dalje produbljivanje krize.
Ovo tim pre što je Kancelarija za zaštitu ustava – unutrašnja obaveštajna služba u Nemačkoj – podružnice AFD-a u Tiringiji i Saksoniji proglasila za ekstremističke organizacije i pretnju za demokratiju, čime je formalno omogućen obaveštajni nadzor najjače tamošnje političke partije koja u ovim pokrajinama ima podršku čak trećine birača.
Ali ni to nije sve nego američki magazin ”Forin polisi”, iz pera svog berlinskog dopisnika, piše da ”Nemačka razmišlja da jednostavno zabrani krajnju desnicu… Kako radikalni konzervativci nastavljaju da rastu, nemačkom mejnstrimu očajnički postaje potrebno da to ispravi.”
Uostalom, po modelu koji je počeo da se primenjuje i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je država Kolorado podjednako nepoželjnom Donaldu Trampu isto tako jednostavno zabranila da se kandiduje na predsedničkim izborima… Naravno da nema sumnje da će (sve) to izazvati reakciju druge strane, što će reći da i te kako ima razloga što nemački Indikator percepcije nesigurnosti pokazuje da su Nemci nesigurni kao što su bili još samo u vreme izbijanja pandemije kovida, a sada je još i gore utoliko što je uzroka nesigurnosti mnogo a uz to su i strukturne prirode.
Šta je izazvalo nemačku ”krizu svega i svačega”? Šta čeka najjaču ekonomiju Evrope? I kakve će političke posledice sve to izazvati?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i nekadašnji dopisnik „Politike“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.
