https://lat.sputnikportal.rs/20231224/novo-i-staro-zlato-nagli-skok-cena-plemenitog-metala-i-bitkoina--1164949310.html
Novo i staro zlato: Nagli skok cena plemenitog metala i bitkoina
Novo i staro zlato: Nagli skok cena plemenitog metala i bitkoina
Sputnik Srbija
Vrednost bitkoina i zlata na berzama je početkom decembra uzletela istovremeno. Dragoceni metal je dostigao istorijski maksimum, dok je najpopuarnija... 24.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-24T14:10+0100
2023-12-24T14:10+0100
2023-12-24T14:11+0100
ekonomija
svet
svet – ekonomija
zlato
ekonomija
bitkoin
finansije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111281/81/1112818193_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_de2a2668f4724a51a8e63c3d62a64067.jpg
Neočekivani porast se podudario sa usporavanjem inflacije u celom svetu. Otkrivamo zašto rastu cene zlata i bitkoina, da li je to povezano sa svetskom ekonomskom situacijom i kakva je njihova budućnost?Prema podacima iz perioda oktobar-novembar, inflacijska kriza je za sada u svetu prevaziđena. Tempo rasta cena u Evroaziji i SAD je pao niže od četiri odsto, a u Kini se beleži deflacija. Tradiciono se smatra da visoka inflacija pozitivno utiče na raznovrsne „zaštitnike“ aktiva, uključujući zlato i kriptovalute. Neophodno je više zlataCene zlata se po istorijskim merilima nalaze na visokom nivou u poslednjih nekoliko godina. Do pandemije, tokom 2019. godine dragoceni materijal je skočio sa 1.200 dolara do 1.600 dolara za trojsku uncu (količina čistog zlata u zlatnoj poluzi). Od januara 2020. godine zlato je poskupelo i od tada nije bilo niže od 1.600 dolara za uncu. Poređenja radi: sredinom 2.000-te godine cena zlata bila je 300-500 dolara. Zlato je imalo dobru cenu i tokom perioda niskih stopa i masovnog finansijskog podsticaja iz doba pandemije.Početkom decembra 2022. godine zlato je skočilo do 2.150 dolara za uncu, što je apsolutni rekord. Međutim, visoke pozicije zlata u poslednjim nedeljama i mesecima imaju i fundamentalne razloge.Investitori od monetarne politike očekuju pozitivan efekat na zlato. Niska inflacija pokazuju, između ostalog i smanjenja stopa svetskih centralnih banaka sveta. To može da dovede do priliva likvidnosti na robna tržišta, uključujući i zlato, kao i do slabljenja američkog dolara. To je, ponekad, u korelaciji sa visokim cenama zlata.Dragoceni metal je cele godine bio pod velikim pritiskom potražnje u realnom svetu. Uglavnom se radi o potražnji centralnih banaka. Od početka godine kupile su 800 tona zlata. A u trećem kvartalu, obim je iznosio 337 tona, što je dva puta više nego u prethodna tri meseca. Od početka 2023. godine, liderstvo po kupovini zauzela je Narodna banka Kine, koja je kupila 180 tona, a zatim Singapur i Indija.Poražnja za dragocenim materijalom se od 2022. Ggdine naglo povećala. To se dogodilo nakon što su EU i SAD uvele sankcije i zamrzle međunarodne rezerve Rusije, posle čega je porastao broj zemalja koje žele da diverzifikuju svoje valutne rezerve. Većina takvih država ima veliki priliv valuta, tako da skoro nema ograničena sredstva kojima može da kupi zlato.U zemljama se pojavila i velika potražnja za nakitom. U Kini je ta potražnja iznosila skoro 500 tona za prvih devet meseci, što je osam odsto više nego prošle godine. Zlato je toliko postalo popularno da se u američkim hipermarketima „Kostko“ prodaju manje poluge.Iako je sve profitabilnije iskopavati zlato, ove godine je proizvodnja širom sveta porasla za šest odsto, a prerada recikliranih sirovina za osma odsto. Nema velikog broja prodavaca na tržištu, iako su investicioni fondovi na berzi prodali oko 100 tona od početka godine, to je ipak malo da bi se u potpunosti obezbedila potražnja. Finansijska nestabilnost, fiskalni problemi i geopolitika i dalje vrše pritisak na zlato, tako da analitičari kompanije „JP Morgan“ predviđaju da će plemeniti metal koštati 2.300 dolara do 2025. godine. U skladu sa događajima na finansijskim tržištima, postoji verovatnoća da će se to dogoditi ranije.Ranjivo zbog potresaZlato je imalo dobru poziciju u periodu geopolitičkih napetosti u poslednje dve godine, ali to se ni u kom slučaju ne može reći za bitkoin. Kriptovaluta je od proleća 2022. godine imala najveći pad u istoriji uključujući krahove 2013. i 2018. godine.Razlog za pad bitkoina nije samo geopolitika, već i povećanje stopa refinansiranja, za šta su učesnici tržišta bili potpuno nespremni.Vrednost najpopularnije kriptovalute je od početka godine porasla za 160 odsto. U oktobru je bitkoin bio 35.000 dolara, a u decembru – 44.000 dolara i to je najbolji pokazatelj od zime 2022. godine.Još uvek je rano da se govori o kraju kripto zime. Američki regulatori razmišljaju o nekim olakšicama za trgovanje kriptovalutama na berzi, ali se ne vide neke novosti u tom smeru.Postoje razna predviđanja o rastu vrednosti zlata i bitkoina. Pritom, bitkoin još uvek ne opravdava status „zlata 21. veka“, uprkos tome što ima određene pogodnosti u poređenju sa tradicionalnim plemenitim metalima. Neki investitori smatraju da je vrednost bitkoina diskutabilna i da nije dugoročna investicija. Osim toga, popularnost zlata neprestano raste zbog sve većeg razočaranja javnosti u globalni finansijski sistem.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, svet – ekonomija, zlato, ekonomija, bitkoin, finansije
svet, svet – ekonomija, zlato, ekonomija, bitkoin, finansije
Novo i staro zlato: Nagli skok cena plemenitog metala i bitkoina
14:10 24.12.2023 (Osveženo: 14:11 24.12.2023) Vrednost bitkoina i zlata na berzama je početkom decembra uzletela istovremeno. Dragoceni metal je dostigao istorijski maksimum, dok je najpopuarnija kriptovaluta pokazala najbolji rezultat od zime 2022. godine.
Neočekivani porast se podudario sa usporavanjem inflacije u celom svetu. Otkrivamo zašto rastu cene zlata i bitkoina, da li je to povezano sa svetskom ekonomskom situacijom i kakva je njihova budućnost?
Prema podacima iz perioda oktobar-novembar, inflacijska kriza je za sada u svetu prevaziđena. Tempo rasta cena u Evroaziji i SAD je pao niže od četiri odsto, a u Kini se beleži deflacija. Tradiciono se smatra da visoka inflacija pozitivno utiče na raznovrsne „zaštitnike“ aktiva, uključujući zlato i kriptovalute.
Cene zlata se po istorijskim merilima nalaze na visokom nivou u poslednjih nekoliko godina. Do pandemije, tokom 2019. godine dragoceni materijal je skočio sa 1.200 dolara do 1.600 dolara za trojsku uncu (količina čistog zlata u zlatnoj poluzi). Od januara 2020. godine zlato je poskupelo i od tada nije bilo niže od 1.600 dolara za uncu. Poređenja radi: sredinom 2.000-te godine cena zlata bila je 300-500 dolara. Zlato je imalo dobru cenu i tokom perioda niskih stopa i masovnog finansijskog podsticaja iz doba pandemije.
Početkom decembra 2022. godine zlato je skočilo do 2.150 dolara za uncu, što je apsolutni rekord. Međutim, visoke pozicije zlata u poslednjim nedeljama i mesecima imaju i fundamentalne razloge.
Investitori od monetarne politike očekuju pozitivan efekat na zlato. Niska inflacija pokazuju, između ostalog i smanjenja stopa svetskih centralnih banaka sveta. To može da dovede do priliva likvidnosti na robna tržišta, uključujući i zlato, kao i do slabljenja američkog dolara. To je, ponekad, u korelaciji sa visokim cenama zlata.
Dragoceni metal je cele godine bio pod velikim pritiskom potražnje u realnom svetu. Uglavnom se radi o potražnji centralnih banaka. Od početka godine kupile su 800 tona zlata. A u trećem kvartalu, obim je iznosio 337 tona, što je dva puta više nego u prethodna tri meseca. Od početka 2023. godine, liderstvo po kupovini zauzela je Narodna banka Kine, koja je kupila 180 tona, a zatim Singapur i Indija.
Poražnja za dragocenim materijalom se od 2022. Ggdine naglo povećala. To se dogodilo nakon što su EU i SAD uvele sankcije i zamrzle međunarodne rezerve Rusije, posle čega je porastao broj zemalja koje žele da diverzifikuju svoje valutne rezerve. Većina takvih država ima veliki priliv valuta, tako da skoro nema ograničena sredstva kojima može da kupi zlato.
U zemljama se pojavila i velika potražnja za nakitom. U Kini je ta potražnja iznosila skoro 500 tona za prvih devet meseci, što je osam odsto više nego prošle godine. Zlato je toliko postalo popularno da se u američkim hipermarketima „Kostko“ prodaju manje poluge.
Iako je sve profitabilnije iskopavati zlato, ove godine je proizvodnja širom sveta porasla za šest odsto, a prerada recikliranih sirovina za osma odsto. Nema velikog broja prodavaca na tržištu, iako su investicioni fondovi na berzi prodali oko 100 tona od početka godine, to je ipak malo da bi se u potpunosti obezbedila potražnja. Finansijska nestabilnost, fiskalni problemi i geopolitika i dalje vrše pritisak na zlato, tako da analitičari kompanije „JP Morgan“ predviđaju da će plemeniti metal koštati 2.300 dolara do 2025. godine. U skladu sa događajima na finansijskim tržištima, postoji verovatnoća da će se to dogoditi ranije.
Zlato je imalo dobru poziciju u periodu geopolitičkih napetosti u poslednje dve godine, ali to se ni u kom slučaju ne može reći za bitkoin. Kriptovaluta je od proleća 2022. godine imala najveći pad u istoriji uključujući krahove 2013. i 2018. godine.
Razlog za pad bitkoina nije samo geopolitika, već i povećanje stopa refinansiranja, za šta su učesnici tržišta bili potpuno nespremni.
Vrednost najpopularnije kriptovalute je od početka godine porasla za 160 odsto. U oktobru je bitkoin bio 35.000 dolara, a u decembru – 44.000 dolara i to je najbolji pokazatelj od zime 2022. godine.
Još uvek je rano da se govori o kraju kripto zime. Američki regulatori razmišljaju o nekim olakšicama za trgovanje kriptovalutama na berzi, ali se ne vide neke novosti u tom smeru.
Postoje razna predviđanja o rastu vrednosti zlata i bitkoina. Pritom, bitkoin još uvek ne opravdava status „zlata 21. veka“, uprkos tome što ima određene pogodnosti u poređenju sa tradicionalnim plemenitim metalima. Neki investitori smatraju da je vrednost bitkoina diskutabilna i da nije dugoročna investicija. Osim toga, popularnost zlata neprestano raste zbog sve većeg razočaranja javnosti u globalni finansijski sistem.
