https://lat.sputnikportal.rs/20231223/zlatni-tanjiri-srebrni-ibrici-svedoci-sestovekovne-istorije---medju-njima-i-raskosna-casa-cara-dusana-marija-jakovljevic-1165439966.html

Zlatni tanjiri, srebrni ibrici, svedoci šestovekovne istorije - među njima i raskošna čaša cara Dušana

Zlatni tanjiri, srebrni ibrici, svedoci šestovekovne istorije - među njima i raskošna čaša cara Dušana

Sputnik Srbija

Srebrni i pozlaćeni tanjiri i čaše koji su činili sastavni deo svečanih trpeza i ličnih dragocenosti, kao i priča o njihovoj svakodnevnoj upotrebi za čuvanje... 23.12.2023, Sputnik Srbija

2023-12-23T11:21+0100

2023-12-23T11:21+0100

2023-12-23T11:21+0100

kultura

kultura

izložba

narodni muzej

arheologija

posude

car dušan

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/15/1165439495_0:27:2731:1563_1920x0_80_0_0_69c8f9fbee57ef58eac0ec94699e2653.jpg

Reč je o raznovrsnom i bogato dekorisanom posuđu od plemenitih metala, sakupljanom tokom više od 150 godina.„Vrednost i dragocenost ovih posuda nije samo u skupocenosti metala od koje su izgrađene, a polovina je izrađena od srebra sa pozlatom, niti samo u njihovoj umetničkoj obradi, iako mnoge od njih poseduju izuzetne umetničke kvalitete, već i u tome što nam pružaju važna istorijska svedočanstva i govore nam o njihovim naručiocima, ekonomskim prilikama, stilskim uticajima i navikama vezanim za njihovu upotrebu pri obedovanju, ali za pripremu hrane i održavanje lične higijene“, kaže za Sputnjik kustoskinja Ivana Lemkul, koja je, uz muzejsku savetnicu Branku Ivanić i višu kustoskinju Natašu Cerović autorka ove postavke.Čaše ponos svojih vlasnikaVeći broj izloženih posuda korišćene su za piće, među njima i metalne čaše koje su vekovima bile ponos svojih vlasnika. „Posetioci se obično iznenade kada ispod posude pročitaju da je u pitanju čaša, jer su te posude šire, pliće i od drugog materijala nego što su čaše koje mi danas koristimo. I u periodu antike i u srednjem, pa i tokom trajanja novog veka, na ovim prostorima su bile u upotrebi metalne čaše, među njima i one od plemenitih metala, koje su bile ukras trpeza i sofri i koje su izdizane prilikom gozbi i zdravica“, kaže Lemkul.Zajedničko ispijanje i nazdravljanje pićem univerzalno je rasprostranjen običaj.Srebrna i pozlaćena čaša iskopana je 1937. godine u blizini krstionice u ranovizantisjkom gradu Stobi u Severnoj Makedoniji, zajedno sa srebrnim novcem cara Uroša i kralja Vukašina, iz čega se može razumeti da je vreme njenog ukopa bilo oko 1371. kada su ove oblasti zauzeli Turci. Poznato je još bezmalo desetak primera veoma sličnih čaša, od kojih su mnoge nađene u Podunavlju i datirane u poslednju četvrtinu 14. stoleća.Običaji za trpezomLemkul kaže da se skoro do 19. veka ručavalo za niskom soframa, u sedećem položaju. Tek kasnije u nekim građanskim porodicama su uvedeni visoki stolovi.Običaji za trpezom prikazivani su i na freskama te tako na fresci „Čudo Sv. Nikole“ u Crkvi manastiru Morača iz 17. veka, vidimo Saracene za stolom, a običaj obedovanja na podu za niskom sofrom prihvatili su i mnogi hrišćanski podanici osmanskog sultana.Na prikazima svetovnih gozbi slikaju se sve vrste mesa, poslužene u stonim posudama od dekorisane keramike. Teško se razaznaje da li su neke načinjene od metala, a deluje da je tokom 15. veka naročito popularna bila živina, hvaljena u kulinarskim priručnicima, kao pečeno pile na kompoziciji „Parabola o carskoj svadbi“ u Manasiji, naslikano sa povezanim nogama da bi se bolje ispeklo.Posude za pranje ruku i kupanjeDelom stonog posuđa smatran je, napominje Lemkul, i pribor za pranje ruku, pa je na malom broju sačuvanih predmeta korišćenih u tu svrhu, vidljiva pažnja posvećena njihovom ukrašavanju.Na izložbi je predstavljeno i posuđe koje je bilo u široj upotrebi u domaćinstvu, kao što su posude za kupanje (hamam tase) koje se po specifičnom obliku prepoznaju i na likovnim predstavama iz različitih perioda i kultura, poput reljefa, na kojem je prikazano krštenje Hristovo, iznad južnog portala Hrama Hrista Pantokratora manastira Dečani, na kojoj Jovan Krstitelj drži posudu za kupanje čiji se oblik nije menjao od antike do danas.IbriciNa izloženim predmetima u Narodnom muzeju vidljivo je prisustvo uticaja iz različitih kulturnih sredina, kako na posudama nastalim u vreme i na teritoriji srpske srednjovekovne države, tako i na područjima koja je u Otomanskom carstvu naseljavao srpski narod.Pored oštećenog ibrika koji nalikuje onom naslikanom na ikoni Svetog Đorđa iz 18. veka, izložena je i posuda sa poklopcem koja se upotrebljavala kao stona zdela za namirnice kojima se završavao obrok - ratluk, bombone, ušećereno voće ili alvu. Slična posuda je prikazana na minijaturi speva „Hamza“ iz sredine 16. veka u rukopisu koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.Psi i zečevi – česti motivi na posuđuNa posuđu se susreću jednostavne vizantijske forme, biljna i životinjska ornamentika karakteristična za zapadnu umetnost gotike, kao i rumi, hataj i saz motivi prisutni na delima osmanske umetnosti.Psi kao deo omiljenih lovačkih prizora su čest ukras na čašama, a u kasnoj srednjovekovnoj umetnosti - lov na jelene, često predstavljen kao alegorija iskušenja ljudskog života.Jedan od omiljenih motiva je i zec koji se javlja na stonim posudama zapadnoevropske gotike, ali je ukrašavao i čaše iz turskog doba na Balkanu.Najveći deo izloženih posuda otkriven je slučajno, tokom poljoprivrednih i građevinskih radova. Jedan deo je došao u Narodni muzej kao poklon ili otkup, a samo jedna posuda – čaša sa lokaliteta Stobi pronađena je prilikom arheoloških istraživanja.

https://lat.sputnikportal.rs/20231024/opipljivi-sjaj-ermitaza-u-beogradu-foto-1162806799.html

2023

Vesti

sr_RS

kultura, izložba, narodni muzej, arheologija, posude, car dušan