https://lat.sputnikportal.rs/20231223/prvi-put-je-sa-fotoaparatom-napustio-selo-i-otkrio---skriveno-blago-srbije-foto-1165538929.html

Prvi put je sa fotoaparatom napustio selo i otkrio - skriveno blago Srbije /foto/

Prvi put je sa fotoaparatom napustio selo i otkrio - skriveno blago Srbije /foto/

Sputnik Srbija

Srbija je dobila novo zaštićeno prirodno dobro od nacionalnog značaja - predeo izuzetnih odlika Potamišje. Jedinstveni mozaik livada, pašnjaka, šuma i bara... 23.12.2023, Sputnik Srbija

2023-12-23T18:21+0100

2023-12-23T18:21+0100

2023-12-23T18:21+0100

moja priča

moja priča

srbija

srbija – društvo

vojvodina

ptice

fotografije

fotograf

čeda vučković

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/13/1165301821_0:0:3079:1733_1920x0_80_0_0_9eee7199fdd892a49c2477fd062aa8de.jpg

Odrastao je razvijajući filmove u očevoj maloj kućnoj laboratoriji, radio je kao snimatelj, a pre deceniju i po prvi put sa foto aparatom izašao van svog Opova i otkrio bogatstvo Srbije - morao je da fotografiše ptice."Bio sam fasciniran. Počeo sam da tražim literaturu i naišao na tekst „Tamiš, meandrirajuća riznica života“. Knjiga opisuje baš moju reku i ptice koje tu obitavaju, tu, kod mene! Stupio sam u kontakt sa autorom, divnim čovekom koji je bio moj prvi mentor, Markom Tucakovim iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode".Vučković objašnjava da se upravo njegov prvi mentor iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode zalagao za zaštitu Potamišja, koje je od početka novembra Prirodno dobro I kategorije od nacionalnog i međunarodnog, izuzetnog značaja.Fotografije koje štite prirodu SrbijeSkroman, o svom doprinosu, ne želi da govori, iako je na teritoriji opštine Opovo, gde su i naselja Sefkerin, Sakule, Baranda i u susednoj Čenti, zabeležio čak 235 vrsta ptica, a u Srbiji ih, prema poslednjim nalazima, ima 367. Ptice njegovog kraja video je ceo svet i ostao zadivljen.Poznaje i ptice sveta, kaže da nismo svesni kakvo bogatstvo posedujemo, a tek nismo svesni koliko su važne. Za fotografisanje kaže da je više od hobija, strast bez koje ne može. Fotografisao bi i da ne vidi, jer ornitolog može biti slep, ali ne sme da bude gluv."U prirodi se čuje kakofonija, ali s vremenom sam naučio da raspoznajem jako veliki broj ptica, pogotovo pevačica, a njih i ima najviše. One su sitne, u trsci su, u krošnjama, najčešće ih ne vidiš, ali ih čuješ, tako ih detektujem. Takođe, potrebno je dobro poznavati biologiju ptica, znati im staništa, kako se ponašaju u vreme gnežđenja, kako u vreme migracija, kako kada imaju mlade, tokom zime, ako ostaju ili dolaze sa severa da prezime".Ptice su mu otkrile i druge čudesne svetove, nije znao da u okolini ima toliko važnih, prelepih prirodnih staništa, jezera, močvara, šuma. Sve je sam otkrivao, prateći poj ptica."Hodam, vidim put, stazu, krenem, i tras, veliko slatinsko jezero, hiljade ptica, čaplji, gnjuraca, čigri, galebova. Tu su i ždralovi. A na nebu, ptice grabljivice. Fantastično!".Njegov kraj jedno je od najznačajnijih vlažnih staništa u Srbiji, tu se gnezde mnoge retke vrste, a obavezno svraćaju i one koje putuju iz hladnih predela, polarnog kruga, Skandinavije, Rusije. U Srbiji provedu zimu.Potraga za jednom pticom, deceniju i poNajveći izazov za posmatrače su retke vrste. Naš sagovornik pojedine je jurio i 15 godina. Deceniju i po mučenja, a onda, ptica samo izleti."Pre neki dan sam konačno našao malu šljuku, prvi put sam je posmatrao, a target mi je od početka. Izašao sam u atar, samo da prošetam, u jednom trenutku iskočila je ispred mene. Stigao sam samo da zinem, nisam stigao da je fotografišem", kaže i dodaje da, na sreću, postoji sjajno pravilo, kada pticu prvi put vidiš, videćeš je sigurno ponovo.U ponor na Tari, zbog senicePored njegovog kraja, omiljeno mesto za posmatranje ptica mu je Tara. Planina nosi dodatne izazove, posebno za Vojvođanina.Jureći planinsku sivu senicu, pre dve godine, upao je u jamu. Sa teškom opremom na leđima, nije ni gledao kuda ide, kada je naišla, samo je škljocao.Vučković dodaje da je njegov hobi jako skup, posebno teleobjektivi, ali dobra oprema je, kaže, pola posla. Skupo plaćaju i oni koji ga vole, jer ovaj hobi je više od hobija, čovek se daje u potpunosti."Sanjao sam da odem u Ulcinj, da fotografišem mediteranske vrste. Kada se ostvarilo, sin je merio, za sedam dana bio sam 27 minuta na plaži. Tri puta sam ušao u more, ali šta sam dobio! Flamingose, pelikane, razne pevačice, vrste koje u Srbiji nije moguće videti".Iz celog sveta u Srbiju, zbog pticaPosmatrači ptica svuda u svetu imaju dve liste, životnu, listu svih vrsta koje su zabeležili, i godišnju. Vučković ističe da to nije takmičenje, ko je video više ptica. Takmičiš se sam sa sobom da svaka godina bude bolja."Englezi i Amerikanci dele i nagrade najboljima, mi ne moramo ni sliku da podelimo, jedni drugima verujemo. I to važi za ceo region. Nema podela, jer smo na istom zadatku. "Ptičari" prave i posebnu listu na koju beleže sve promene koje uoče i podatke prosleđuju, pre svega Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Oni se koriste za zaštitu, pre svega staništa, samih ptica i biodiverziteta uopšte".Pored toga što struci obezbeđuje neophodne informacije kojima se ptice štite, naš sagovornik pokušava da svoje znanje prenese svima. Nema vikenda da u njegovo Opovo ne dođe makar desetak posmatrača ptica, Dolaze i stranci, vodio je Britance, Šveđane, Austrijance, Nemce, Slovence, ambasadora Japana.Znanjem sačuvati priroduSačekivao je i ekskurzije iz Beograda. Edukacija dece o važnosti očuvanja ptica, prirode, najvažnija je, zato redovno ima radionice u svim osnovnim školama svog kraja, pravi kvizove, izlaze i u prirodu, posmatraju ptice, postavljaju kućice.Sarađuje i sa nekoliko udruženja iz Pančeva, uspeo je da dopre i do svesti učenika starijih razreda, čiju je pažnju teško uhvatiti. Najveća promena svesti dogodila se u Opovu, Ljudi su se upoznali sa pticama kroz njegov rad i kroz portal "Glas Opova" u kome radi."Sada me ljudi na ulici, u prodavnici, obaveštavaju da su videli neku pticu. Zanima ih o čemu se radi. Kada ptica ispadne iz gnezda, zovu, pitaju šta da rade. Sada znaju koliko je važan eko - lanac, da gubitkom jedne vrste dolazi do velikog poremećaja i da se to odražava i na nas".Sove spas za srpsku poljoprivreduVučković kaže da je u toku nova najezda glodara, jer je lisica proglašena štetočinom, besomučno je truju na njivama, kao i vetruške, a posebno "zloslutnice", sove, koje regulišu broj glodara i Srbiji štede novac.Sove su bile velika prekretnica u fotografskoj karijeri ovog "ptičara", objavio ih je "Vajld lajf magazin" BBC-ja. Njegovom maestralnom fotografijom četiri sove Srbija se predstavila i na čuvenom Svetskom sajmu posmatranja ptica u Velikoj Britaniji.Sove Čede Vučkovića pojavile su se i u delima najpoznatijih svetskih ornitologa. To mu imponuje jednako kao i kada njegove novinarske reportaže o posmatranju ptica iz "Glasa Opova“ prenesu druge redakcije.U godini koja dolazi, ljubitelje ptica i sjajne fotografije očekuje nova samostalna izložba čoveka koji se posvetio zaštiti prirode, u Narodnom muzeju u Pančevu.

srbija

vojvodina

2023

Vesti

sr_RS

moja priča, srbija, srbija – društvo, vojvodina, ptice, fotografije, fotograf, čeda vučković