Cilj Rusije nije da stigne do Berlina, niti su Moskvi potrebne nove teritorije
© AFP 2023 / Christof Stache
Pratite nas
To što Nemačka, prvi put od Drugog svetskog rata, trajno raspoređuje trupe van svojih granica - u Litvaniji direktna je pretnja Rusiji i opasan put ka eskalaciji. Očigledno je da nemački ministar odbrane pokazuje želju da se preispitaju rezultati Drugog rata. Berlin i dalje ne može da zaboravi predaju Kalinjingrada (pruskog Kenigsberga) SSSR-u.
Cilj Rusije nije da stigne do Berlina, kao što je to bilo u Drugom svetskom ratu kada je oslobađala Evropu od nacizma, niti su Moskvi potrebne nove teritorije, kako to Zapad pokušava da predstavi. Cilj Rusije je da se zaštiti od vojne pretnje sa Zapada, osigura bezbednost cele zemlje i zaštiti nacionalne interese. Boreći se protiv Zapada na svim frontovima, Moskva se zapravo bori za pravedniji svetski poredak.
Sukob u Ukrajini podstakao je Nemačku da trajno bazira hiljade vojnika u Litvaniji, na samo oko 100 kilometara od granice sa Rusijom, i bude na liniji vatre „ako Moskva izvrši napad na teritoriju NATO“.
„Hoćemo i spremni smo da branimo teritoriju NATO-a“, poručio je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, uprkos uveravanjima Moskve da Rusija nema nameru nikog da napada. Ovi potezi Nemačke i NATO-a su deo totalnog hibridnog rata koji Zapad vodi protiv Rusije.
„To što će tamo biti raspoređena nemačka brigada - Bundesvera sugeriše da rukovodstvo Bundesvera, na čelu sa Pistorijusom, plaši nemačku i evropsku javnost da će Rusija uskoro završiti specijalnu vojnu operaciju sa Ukrajinom, a da će nakon toga, za godinu-dve sigurno napasti baltičke države, a za pet godina zemlje NATO-a. Stoga, to moramo da uzmemo u obzir i preduzmemo odgovarajuće mere. Zato Pistorijus i šalje tamo brigadu, ali on time ne rešava bezbednosna pitanja, već dovodi do jačanja eskalacije na Baltiku, koji je već u rusofobičnoj histeriji“, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.
Nemačka će stacionirati u Litvaniji 4.800 vojnika i oko 200 civila u koordinaciji sa NATO-om. Glavni deo nemačke vojne jedinice će početi da pristiže 2025., dok će punu borbenu gotovost dostići do 2027. godine. Njihove porodice dobiće dobre uslove, uključujući škole na nemačkom jeziku, vrtiće i stanove.
Leonkov ocenjuje da cifra od 5.000 vojnika „nije ozbiljna, ali je preteća“.
Nemačka cilja na Kalinjigrad
Nemačka već predvodi multinacionalnu borbenu grupu NATO-a u Litvaniji od oko 1.000 vojnika koja će biti integrisana u brigadu, a u Litvaniju će biti prebačeni i 203. tenkovski bataljon iz Severne Rajne-Vestfalije i 122. oklopni pešadijski bataljon iz Bavarske, koji će činiti novu brigadu.
Nemačka će stacionirati u Litvaniji 4.800 vojnika i oko 200 civila u koordinaciji sa NATO-om, a glavni deo nemačke tenkovske brigade počeće da pristiže 2025., dok će punu borbenu gotovost dostići do 2027. godine.
© AP Photo / Polish Defense Ministry
Taj 203. tenkovski bataljon predao je sve svoje tenkove "leopard 2" Ukrajini i čeka nove. Pistorijus je rekao da je narudžbina za zamenu tenkova za 203. bataljon u toku — i kada budu napravljeni, biće isporučeni direktno u Litvaniju.
Ruski eksperti upozovaraju da prvi na udaru može biti Kalinjingrad, najzapadnija ruska oblast koja nema kopnenu granicu sa Rusijom, a koju Pistorijus naziva starim nemačkim imenom - Kenigsberg.
Moskva zna za pretenzije Nemačke i NATO-a, što znači da već preduzima sve neophodne mere da osigura bezbednost zemlje.
„Rusija adekvatno ocenjuje ovakvo, kako navode u saopštenjima, prebacivanje trupa. Nije slučajno što smo odlučili da povećamo Oružane snage i stvorimo nove brigade. I, shodno tome, znamo da je ruska eksklava Kalinjingradska oblast odavno cilj zemalja NATO-a. Čak su izveli svoje poslednje vežbe po scenariju koji se završio pripajanjem Kalinjingradske oblasti. Jasno nam je da su zemlje NATO-a agresivno nastrojene, pa je naš predsednik na kolegijumu Ministarstva odbrane upozorio da ‘svoje nećemo dati!’. To jest, preduzećemo sve adekvatne mere kako bismo osigurali da se pokušaji aneksije Kalinjingradske oblasti završe nepovoljno po Zapad“, ističe Leonkov.
Nova brigada Bundesvera će biti bazirana na dve lokacije — Rukla u blizini drugog litvanskog grada Kaunasa i Rudninkaja, nedaleko od glavnog grada Vilnjusa.
Te baze dovele su nemačke jedinice veoma blizu koridora Suvalki, uskog pojasa koji povezuje rusku eksklavu Kalinjingrad i bliskog saveznika Rusije – Belorusiju i predstavlja pojas zemlje na granici Litvanije i Poljske
Dakle, za Rusiju je ovaj koridor važna veza sa Kalinjingradom, a za NATO predstavlja važan kontakt sa tri zemlje članice na Baltiku.
Ruski eksperti ukazuju da je ovo ozbiljna pretnja koja se ne može ignorisati, jer je očigledno da potencijalni neprijatelji Rusije na ovaj način pokušavaju da naprave pritisak na Suvalki koridor.
Po mišljenju analitičara, ako neprijatelj blokira Kalinjingradsku oblast, ruska vojska moraće da oslobodi region upravo kroz koridor Suvalki, dug oko 100 kilometara.
Koridor Suvalki do raspada Sovjetskog Saveza i ulaska baltičkih zemalja u NATO nije imao neki poseban strateški značaj. Ali, geopolitičke promene su dovele do toga da je ovaj koridor postao mesto od najvećeg strateškog značaja kako za NATO tako i za Rusiju.
NATO jača istočno krilo
Poteze NATO-a ruski stručnjaci posmatraju kroz prizmu širenja ofanzivnog potencijala alijanse u blizini ruskih granica. Očigledno je da zapadni vojni blok preduzima korake ka eskalaciji u oblastima koje su od vitalnog značaja za bezbednost Rusije. Ovde se ne radi samo o baltičkim državama, već i o Finskoj, novoj članici NATO-a, koja je u ponedeljak potpisala sa SAD okvirni sporazum koji omogućava Amerikancima da rasporede svoje baze, skladišta, oružje i kontigent u 15 vojnih baza u Finskoj.
Takve mere imaju za cilj jačanje NATO prisustva na istočnom krilu alijanse, a sve to stvara direktnu pretnju Ruskoj Federaciji, napominje Leonkov.
U vezi sa militarizacijom baltičkih zemalja, stupanjem Finske u NATO, kao i predstojećim primanjem Švedske u Alijansu, Rusija nastavlja formiranje Lenjingradskog i Moskovskog vojnog okruga, jača odbranu zemlje i povećava broj Oružanih snaga na preko 1,3 miliona vojnika, naveo je Leonkov.
„Sve dok je Finska imala neutralan status, ništa joj nije pretilo. Na granici sa Finskom bio je raspoređen minimalni ruski kontingent, uglavnom pogranična vojska, a sada će oni biti raspoređeni u punom sastavu i biće stvoren poseban Lenjingradski vojni okrug, jer rusku severnu prestonicu – Sankt Peterburg - sada treba pažljivije štititi nego što je to činjeno ranije, kada je Finska imala neutralan status“, kaže Leonkov.
On dodaje da je raspoređivanje vojnih kontingenata u baltičkim državama davnašnja odluka bloka NATO-a, koju su pravdali terminom „obuzdavanje Rusije“ zbog čega su tamo grupisali vojne kontigente na rotacionoj osnovi.
Ruski eksperti podsećaju da ovo nije prvi put da Nemci pokušavaju da stacioniraju svoje vojne formacije na litvanskoj teritoriji. To se već dogodilo krajem 1914, 1938. i u leto 1941., ali se nije dobro završilo po Berlin.
Kao što se Pistorijus setio Kenigsberga, Nemci bi sada mogli da se dosete i da je litvanska Klajpeda nekada bio nemački grad Memel, pa bi Litvanija, nakon raspoređivanja nemačkih trupa, mogla da izgubi izlaz na more.
