https://lat.sputnikportal.rs/20231220/scenariji-za-vlast-na-republickom-nivou-zavise-od--raspleta-u-beogradu-1165387757.html
Scenariji za vlast na republičkom nivou zavise od – raspleta u Beogradu
Scenariji za vlast na republičkom nivou zavise od – raspleta u Beogradu
Sputnik Srbija
U postizbornoj kombinatorici na republičkom nivou, gde su stvari manje-više jasne, ključna stvar biće to na koji će se način formirati vlast u Beogradu, ocenjuju... 20.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-20T19:43+0100
2023-12-20T19:43+0100
2023-12-20T19:43+0100
srbija
srbija
srbija – politika
izbori
skupština
skupština srbije
sns
opozicija
sps
branimir nestorović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/01/1137907462_0:57:2354:1381_1920x0_80_0_0_f9c9149cf5a66c6d0db5e1836c28d8c6.jpg
Prema najnovijim preliminarnim podacima koje je objavila Republička izborna komisija, na osnovu obrađena 7.842 od 8.273 biračkih mesta, Srpska napredna stranka osvojila je 46,86 odsto glasova. Sledi „Srbija protiv nasilja“ koja je osvojila je 23,36 odsto glasova, zatim Socijalistička partija Srbije – 6,59, dok izborna lista „Nada za Srbiju“ ima 5,02 odsto. Sledeća je lista „Mi – glas iz naroda – Branimir Nestorović“ sa 4,68 odsto.Cenzus za ulazak u parlament prešle su i tri manjinske stranke, Savez vojvođanskih Mađara sa 1,72 odsto glasova birača, kao i liste Stranke pravde i pomirenja i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini sa 0,78 odsto podrške, i SDA Sandžaka sa 0,6 odsto glasova izašlih birača.Opcije za formiranje vlasti na republičkom nivouIako je SNS osvojio dovoljan broj glasova da može sam da formira vlast na republičkom nivou, blok okupljen oko ove stranke formiraće koaliciju, smatraju analitičari Dejan Vuk Stanković i Cvijetin Milivojević i napominju da se istovremeno celokupna postizborna kombinatorika na nivou republike vrti se oko toga na koji će način biti formirana vlast u prestonici.Stanković smatra da je postizborna kombinatorika jednostavna na republičkom nivou, jer je i izborni rezultat jednostavan. Za formiranje vlade, prema njegovom mišljenju, postoje dve opcije – ili će je formirati SNS i manjinske stranke, ili SNS, SPS i manjinske stranke.Istovremeno, i to kako će biti formirana vlast u Beogradu utiče na republički nivo, jer je u glavnom gradu potrebna složenija koalicija, dodaje on.I Nestorović može biti u igri za republički nivoMilivojević, pak, ističe da postoje još dve opcije za formiranje nove srpske vlade. On ne isključuje mogućnost da se u koaliciju na republičkom nivou SNS-u, SPS-u i manjinama, priključi i pokret „Mi – glas iz naroda“ dr Branimira Nestorovića.Prema njegovim rečima, postoji i četvrta mogućnost o kojoj niko ne želi javno da govori, a to je saradnja SNS-a sa koalicijom „Srbija protiv nasilja“. Ona je, prema Milivojevićevim rečima, najmanje verovatna, ali nije nemoguća u slučaju ako se srpski predsednik odluči na ubrzani put ka NATO-u i Evropskoj uniji.SPS nezaobilazan partnerSagovornici Sputnjika slažu se da je SPS u svakoj varijanti nezamenljiv partner SNS, iako je ova stranka osvojila manje glasova nego prošle godine, iz istih razloga zbog kojih je bila potrebna prošle godine.Milivojević podseća da je 2020, kada je opozicija bojkotovala izbore, koalicija oko SNS-a mogla da vladu formira samostalno.Situacija posle 17. decembra podseća na onu iz 2020. Godine: na nivou republike SPS nije neophodan, ali na nivou Beograda je više nego neophodan - bez njega SNS ne može da formira gradsku vlast. Drugi razlog je to što stranka Ivice Dačića na nekim budućim izborima opet može da se nametne kao nezaobilazan partner, zaključuje Milivojević.Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, Republička izborna komisija u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora treba da dodeli mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi. Narodna skupština na prvoj sednici, koju zakazuje predsednik iz prethodnog saziva, potvrđuje mandate narodnih poslanika.Formiranjem skupštinske većine i završetkom konstititusanja parlamenta stvaraju se uslovi za izbor nove vlade, a predsednika vlade predlaže predsednik republike na osnovu konsultacija koje obavlja sa šefovima poslaničkih grupa.Konstitutivna sednica Narodne Skupštine mora da se održi najkasnije trideset dana od proglašenja konačnih rezultata izbora, dok je rok za formiranje vlade devedeset dana od dana konstituisanja Narodne skupštine.
https://lat.sputnikportal.rs/20231220/moskva-zapad-ima-ogromnu-zelju-da-se-u-srbiji-i-na-balkanu-dogodi-majdan-1165381798.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, izbori, skupština, skupština srbije, sns, opozicija, sps, branimir nestorović, dejan vuk stanković, cvijetin milivojević
srbija, srbija – politika, izbori, skupština, skupština srbije, sns, opozicija, sps, branimir nestorović, dejan vuk stanković, cvijetin milivojević
Scenariji za vlast na republičkom nivou zavise od – raspleta u Beogradu
U postizbornoj kombinatorici na republičkom nivou, gde su stvari manje-više jasne, ključna stvar biće to na koji će se način formirati vlast u Beogradu, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Prema najnovijim preliminarnim podacima koje je objavila Republička izborna komisija, na osnovu obrađena 7.842 od 8.273 biračkih mesta, Srpska napredna stranka osvojila je 46,86 odsto glasova. Sledi „Srbija protiv nasilja“ koja je osvojila je 23,36 odsto glasova, zatim Socijalistička partija Srbije – 6,59, dok izborna lista „Nada za Srbiju“ ima 5,02 odsto. Sledeća je lista „Mi – glas iz naroda – Branimir Nestorović“ sa 4,68 odsto.
Cenzus za ulazak u parlament prešle su i tri manjinske stranke, Savez vojvođanskih Mađara sa 1,72 odsto glasova birača, kao i liste Stranke pravde i pomirenja i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini sa 0,78 odsto podrške, i SDA Sandžaka sa 0,6 odsto glasova izašlih birača.
Opcije za formiranje vlasti na republičkom nivou
Iako je SNS osvojio dovoljan broj glasova da može sam da formira vlast na republičkom nivou, blok okupljen oko ove stranke formiraće koaliciju, smatraju analitičari Dejan Vuk Stanković i Cvijetin Milivojević i napominju da se istovremeno celokupna postizborna kombinatorika na nivou republike vrti se oko toga na koji će način biti formirana vlast u prestonici.
Stanković smatra da je postizborna kombinatorika jednostavna na republičkom nivou, jer je i izborni rezultat jednostavan. Za formiranje vlade, prema njegovom mišljenju, postoje dve opcije – ili će je formirati SNS i manjinske stranke, ili SNS, SPS i manjinske stranke.
„Ovo drugo je verovatnija opcija, jer je SPS potreban za gradski nivo, a što šira moguća koalicija je potrebna i u susret teškim odlukama koje će sigurno morati da budu donete u vreme buduće vlade, da Vučić ne bi bio skroz izolovan i sam kada je reč o preuzimanju bremena odgovornosti“, objašnjava Stanković.
Istovremeno, i to kako će biti formirana vlast u Beogradu utiče na republički nivo, jer je u glavnom gradu potrebna složenija koalicija, dodaje on.
I Nestorović može biti u igri za republički nivo
Milivojević, pak, ističe da postoje još dve opcije za formiranje nove srpske vlade. On ne isključuje mogućnost da se u koaliciju na republičkom nivou SNS-u, SPS-u i manjinama, priključi i pokret „Mi – glas iz naroda“ dr Branimira Nestorovića.
„Ukoliko se Vučić odluči da ide u pokušaj pravljenja vlasti u Beogradu, on to mora da nagradi. Koliko sam razumeo, prva Nestorovićeva izjava bila je da ne bi ušao u vlast, ali bi eventualno bio manjinska podrška. To bi onda podrazumevalo da se Nestoroviću ponudi vezana priča i za vlast na nivou Srbije zato što ne verujem da bi tek tako pružio manjinsku podršku u Beogradu. To je nešto što bi bilo logično. Drugo, to ne bi izazvalo odijum u delu građana koji podržavaju sadašnju vladajuću koaliciju“, smatra Milivojević.
Prema njegovim rečima, postoji i četvrta mogućnost o kojoj niko ne želi javno da govori, a to je saradnja SNS-a sa koalicijom „Srbija protiv nasilja“. Ona je, prema Milivojevićevim rečima, najmanje verovatna, ali nije nemoguća u slučaju ako se srpski predsednik odluči na ubrzani put ka NATO-u i Evropskoj uniji.
Sagovornici Sputnjika slažu se da je SPS u svakoj varijanti nezamenljiv partner SNS, iako je ova stranka osvojila manje glasova nego prošle godine, iz istih razloga zbog kojih je bila potrebna prošle godine.
Milivojević podseća da je 2020, kada je opozicija bojkotovala izbore, koalicija oko SNS-a mogla da vladu formira samostalno.
„Uprkos tome, Vučić je pametno zaključio da mu SPS možda ne treba tada, ali će mu možda zatrebati posle nekih sledećih izbora, tako da je učestvovao i u toj vlast. Čak je Dačić bio predsednik parlamenta i imali su dva, tri ministra. I ispostavilo se da je ulog u SPS bio pametan potez, zato što prošli put, 2022.godine, čak i sa manjinama, ta vlada ne bi mogla biti formirana“, tvrdi on.
Situacija posle 17. decembra podseća na onu iz 2020. Godine: na nivou republike SPS nije neophodan, ali na nivou Beograda je više nego neophodan - bez njega SNS ne može da formira gradsku vlast. Drugi razlog je to što stranka Ivice Dačića na nekim budućim izborima opet može da se nametne kao nezaobilazan partner, zaključuje Milivojević.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, Republička izborna komisija u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora treba da dodeli mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi. Narodna skupština na prvoj sednici, koju zakazuje predsednik iz prethodnog saziva, potvrđuje mandate narodnih poslanika.
Formiranjem skupštinske većine i završetkom konstititusanja parlamenta stvaraju se uslovi za izbor nove vlade, a predsednika vlade predlaže predsednik republike na osnovu konsultacija koje obavlja sa šefovima poslaničkih grupa.
Konstitutivna sednica Narodne Skupštine mora da se održi najkasnije trideset dana od proglašenja konačnih rezultata izbora, dok je rok za formiranje vlade devedeset dana od dana konstituisanja Narodne skupštine.
