https://lat.sputnikportal.rs/20231219/obucite-kuce-ili-necemo-moci-da-se-grejemo-na-struju-1165279843.html
„Obucite“ kuće, ili nećemo moći da se grejemo na struju
„Obucite“ kuće, ili nećemo moći da se grejemo na struju
Sputnik Srbija
Čitava Srbija puna je starih kuća i zgrada koje je maltene nemoguće zagrejati. One su energetski neefikasne i nemaju dobru izolaciju. Država je u saradnji sa... 19.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-19T19:49+0100
2023-12-19T19:49+0100
2023-12-19T19:49+0100
ekonomija
srbija – ekonomija
energija sputnjika s jelicom putniković
izolacija
struja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/07/1134084889_0:146:2803:1723_1920x0_80_0_0_d3e98838da610e58513a7a2ee3379fd2.jpg
O inicijativi države da „obuče“, odnosno obnovi dobar deo fasada, što bi koristilo mnogim građanima, a pogotovo onima koji imaju priključak na sisteme daljinskog grejanja sa Jelicom Putnjiković je razgovarao Dušan Rakić, sekretar u Sekretarijatu za energetiku Grada Beograda.Rakić je objasnio da se inicijativa ne bavi javnim, već isključivo stambenim zgradama i da je za njenu realizaciju potrebno učešće vlasnika stanova. Potrebno je prikupiti dve trećine saglasnosti vlasnika kako bi država krenula u sređivanje zgrade, čiji je krajnji cilj manji utrošak energije i, samim tim, manji računi. On je objasnio da je pitanje izolacije aktuelno tokom cele godine, a ne samo u hladnim mesecima. Javila se nova potreba širom sveta, pa i kod nas, a u pitanju je hlađenje prostora, pogotovo staklenih objekata. Da bi se prostor leti ohladio, govori Rakić, potrebno je potrošiti više energije nego zimi za zagrevanje.Estetski izgled blokovaOstvarivanje zamišljenog plana nailazi na mnoge prepreke, priča Rakić u Energiji Sputnjika. Jedan od problema koji su iskrsli je i pitanje narušavanja autorskog dela arhitekte koji je dizajnirao novobeogradske blokove. Svrstavanje blokova pod ovu vrstu zaštite onemogućava vršenje bilo kakvih izmena na njima. Paradoksalno, ovo su zgrade kojima je izolacija najpotrebnija, budući da su izgrađene od betona i čelika. Izolacija nije jedini problem – zabranjeno je i raditi na instalacijama. Ukoliko pukne ili dotraje cev, Rakić tvrdi da niko nema pravo da je zameni.Centar Beograda ima sličnu vrstu problema, budući da je prepun starih kuća s početka prošlog veka. Svaki rad na njima rizikuje narušavanje arhitekture starogradnje i potrebno je naći meru kako bi se te građevine i očuvale i izolovale.Osim Beograda, ova akcija zaživela je i u 15 drugih gradova širom Srbije.Ko će sve to da plati?Polovinu svih troškova snosi lokalna samouprava, dok građani pokrivaju drugu polovinu. Dakle, država plaća odmah 50 odsto, dok drugih 50 odsto stanari isplaćuju u rasponu od 10 godina i 120 rata.Ukoliko u akciji renoviranja zgrade učestvuje vlasnik stana od, recimo, 50 kvadrata, a troškovi sređivanja iznose 2500 evra, država odmah daje 1250 evra, dok 1250 isplaćuje vlasnik stana u 120 rata sa po 10 evra mesečno. To znači da, ukoliko građani pristanu na sređivanje zgrade, njihov račun će biti 50 ili 30 evra manji, a narednih deset godina će plaćati po 10 evra mesečno, objašnjava Rakić. On navodi da je ideja da račun za grejanje ostane u dosadašnjem nivou, a da ljudi dobiju energetski pasoš sa određenom kategorijom, što bi im kasnije pomoglo pri prometu nekretnina.Čitav proces teče tako što se zainteresovani stanari prijave, nakon čega ih identifikuju. Onda sledi provera osnovnih podataka, kao i podataka vlasnika, bez čije saglasnosti ništa nije moguće. Po zakonu je potrebno dobiti dve trećine saglasnosti vlasnika, ali Rakić govori da se favorizuju zgrade sa stoprocentnom saglasnošću. Ona zgrada koja je najozbiljnija i najorganizovanija ima prioritet u ovoj priči. Jedini problem je taj što poziv ne traje dovoljno dugo da se svi zainteresovani prijave. Jedan rok je već probijen, pa je zatraženo produženje zbog interesovanja građana.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija – ekonomija, energija sputnjika s jelicom putniković, izolacija, struja
srbija – ekonomija, energija sputnjika s jelicom putniković, izolacija, struja
„Obucite“ kuće, ili nećemo moći da se grejemo na struju
Čitava Srbija puna je starih kuća i zgrada koje je maltene nemoguće zagrejati. One su energetski neefikasne i nemaju dobru izolaciju. Država je u saradnji sa lokalnom samoupravom pre nekoliko godina otpočela akciju „oblačenja“ najstarijih i energetski najneefikasnijih zgrada, što podrazumeva postavljanje izolacije na fasadama i krovovima.
O inicijativi države da „obuče“, odnosno obnovi dobar deo fasada, što bi koristilo mnogim građanima, a pogotovo onima koji imaju priključak na sisteme daljinskog grejanja sa Jelicom Putnjiković je razgovarao Dušan Rakić, sekretar u Sekretarijatu za energetiku Grada Beograda.
Rakić je objasnio da se inicijativa ne bavi javnim, već isključivo stambenim zgradama i da je za njenu realizaciju potrebno učešće vlasnika stanova. Potrebno je prikupiti dve trećine saglasnosti vlasnika kako bi država krenula u sređivanje zgrade, čiji je krajnji cilj manji utrošak energije i, samim tim, manji računi. On je objasnio da je pitanje izolacije aktuelno tokom cele godine, a ne samo u hladnim mesecima. Javila se nova potreba širom sveta, pa i kod nas, a u pitanju je hlađenje prostora, pogotovo staklenih objekata. Da bi se prostor leti ohladio, govori Rakić, potrebno je potrošiti više energije nego zimi za zagrevanje.
Ostvarivanje zamišljenog plana nailazi na mnoge prepreke, priča Rakić u
Energiji Sputnjika. Jedan od problema koji su iskrsli je i pitanje narušavanja autorskog dela arhitekte koji je dizajnirao novobeogradske blokove. Svrstavanje blokova pod ovu vrstu zaštite onemogućava vršenje bilo kakvih izmena na njima. Paradoksalno, ovo su zgrade kojima je izolacija najpotrebnija, budući da su izgrađene od betona i čelika. Izolacija nije jedini problem – zabranjeno je i raditi na instalacijama. Ukoliko pukne ili dotraje cev, Rakić tvrdi da niko nema pravo da je zameni.
Centar Beograda ima sličnu vrstu problema, budući da je prepun starih kuća s početka prošlog veka. Svaki rad na njima rizikuje narušavanje arhitekture starogradnje i potrebno je naći meru kako bi se te građevine i očuvale i izolovale.
Osim Beograda, ova akcija zaživela je i u 15 drugih gradova širom Srbije.
Na moje iznenađenje upravnici, pa i oni profesionalni, prepoznali su da je ovo u interesu celog grada Beograda. Novi Sad je odličan i oni su stvarno dobro organizovani i aktivni. Podaci pokazuju da su oni najagilniji, što je sjajno imajući u vidu da za ovo nije odvojen budžet za PR niti je predviđeno da se neko time posebno bavi, rekao je Rakić za Sputnjik.
Polovinu svih troškova snosi lokalna samouprava, dok građani pokrivaju drugu polovinu. Dakle, država plaća odmah 50 odsto, dok drugih 50 odsto stanari isplaćuju u rasponu od 10 godina i 120 rata.
Ukoliko u akciji renoviranja zgrade učestvuje vlasnik stana od, recimo, 50 kvadrata, a troškovi sređivanja iznose 2500 evra, država odmah daje 1250 evra, dok 1250 isplaćuje vlasnik stana u 120 rata sa po 10 evra mesečno. To znači da, ukoliko građani pristanu na sređivanje zgrade, njihov račun će biti 50 ili 30 evra manji, a narednih deset godina će plaćati po 10 evra mesečno, objašnjava Rakić. On navodi da je ideja da račun za grejanje ostane u dosadašnjem nivou, a da ljudi dobiju energetski pasoš sa određenom kategorijom, što bi im kasnije pomoglo pri prometu nekretnina.
Niko neće imati obavezu da stavlja bilo kakvu hipoteku ni kreditno zaduženje jer je država ta koja garantuje ispunjenje sredstava, uključujući i javna preduzeća. Dakle, ne zadužuju se čak ni toplane.
Čitav proces teče tako što se zainteresovani stanari prijave, nakon čega ih identifikuju. Onda sledi provera osnovnih podataka, kao i podataka vlasnika, bez čije saglasnosti ništa nije moguće. Po zakonu je potrebno dobiti dve trećine saglasnosti vlasnika, ali Rakić govori da se favorizuju zgrade sa stoprocentnom saglasnošću. Ona zgrada koja je najozbiljnija i najorganizovanija ima prioritet u ovoj priči. Jedini problem je taj što poziv ne traje dovoljno dugo da se svi zainteresovani prijave. Jedan rok je već probijen, pa je zatraženo produženje zbog interesovanja građana.
Sve one koji se sada greju na struju i koji misle da su rešili problem time što su kupili električne radijatore i grejalice pozivam da se uključe i srede zgrade, jer će vrlo brzo doći trenutak kada nećemo više imati taj luksuz da se grejemo na struju, zaključio je Dušan Rakić za Sputnjik.
