https://lat.sputnikportal.rs/20231219/naucnici-koji-tragaju-za-vanzemaljcima-poslali-su-poruku-kitovima-jedan-je-odgovorio-1165319454.html
Naučnici koji tragaju za vanzemaljcima poslali su poruku kitovima, jedan je „odgovorio“
Naučnici koji tragaju za vanzemaljcima poslali su poruku kitovima, jedan je „odgovorio“
Sputnik Srbija
Šta je zajedničko stručnjacima za kitove i naučnicima koji traže vanzemaljce? Više nego što se može zamisliti. 19.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-19T22:23+0100
2023-12-19T22:23+0100
2023-12-19T22:23+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/13/1165320394_0:237:2797:1810_1920x0_80_0_0_8a0680a1d8a4c8bfbd1e44a867c02954.jpg
Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, Fondacije za kitove Aljaske i Instituta SETI (Potraga za vanzemaljskom inteligencijom) udružili su snage tokom nedavne studije.Njihova misija je bila da komuniciraju sa kitovima. I bili su uspešni. Tokom neobičnog eksperimenta, tim je vodio 20-minutni „razgovor“ sa ženkom grbavog kita po imenu Tven - na njenom jeziku.Stručnjaci su plovili brodom duž obale Aljaske i u okean poslali takozvani kontakt poziv, koji podseća na ljudski pozdrav. Kitovi ih koriste da zovu druge jedinke ili ih obaveste o njihovoj lokaciji.Odgovarala u sličnim intervalimaU narednih 20 minuta, naučnici su poslali isti kontakt poziv 36 puta, u različitim intervalima. Tven je svaki put odgovarala na pozdrav, a njen odgovor se čak približno poklapao sa intervalima - što je posebno zanimljivo. Naime, kada bi naučnici čekali 10 sekundi pre nego što bi pustili sledeći poziv, Tven bi čekala 10 sekundi i tek onda odgovorila.„Ovo podudaranje intervala ukazuje na to da je Tven bila svesno angažovana u komunikaciji. Verujemo da je ovo prva razmena komunikacije između ljudi i grbavih kitova na njihovom jeziku“, rekla je Brenda Mekauan sa Univerziteta u Kaliforniji.Stručnjaci su puštali pozive koje su samo dan ranije snimili kod male grupe kitova. U toj grupi je bila i Tven, pa je moguće da je reagovala na sopstveni signal.„Možda smo svirali njen pozdrav“, rekao je Šarp.Kakve ovo veze ima s potragom za vanzemaljcima?Lorens Dojl iz SETI-ja veruje da bi napredne vanzemaljske vrste mogle da pokušaju da stupe u kontakt sa nama na sličan način kao što je to učinila Tven. Dojl i njegove kolege iz SETI-ja rade sa stručnjacima za kitove i druge životinje na kreiranju filtera koji će im pomoći u potrazi za vanzemaljskom inteligencijom.„Na ovoj planeti postoje različiti oblici inteligencije. Ako ih proučimo, mogli bismo bolje da razumemo kako izgleda vanzemaljska. Naime, vrlo je verovatno da neće u potpunosti ličiti na našu“, smatra Mekauen.Istraživanje pod nazivom „Interactive bioacoustic playback as a tool for detecting and exploring nonhuman intelligence: „conversing“ with an Alaskan humpback whale“ objavljeno je u časopisu „PeerJ“.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Naučnici koji tragaju za vanzemaljcima poslali su poruku kitovima, jedan je „odgovorio“
Šta je zajedničko stručnjacima za kitove i naučnicima koji traže vanzemaljce? Više nego što se može zamisliti.
Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, Fondacije za kitove Aljaske i Instituta SETI (Potraga za vanzemaljskom inteligencijom) udružili su snage tokom nedavne studije.
Njihova misija je bila da komuniciraju sa kitovima. I bili su uspešni. Tokom neobičnog eksperimenta, tim je vodio 20-minutni „razgovor“ sa ženkom grbavog kita po imenu Tven - na njenom jeziku.
Stručnjaci su plovili brodom duž obale Aljaske i u okean poslali takozvani kontakt poziv, koji podseća na ljudski pozdrav. Kitovi ih koriste da zovu druge jedinke ili ih obaveste o njihovoj lokaciji.
Odgovarala u sličnim intervalima
„To je jedan od najčešćih signala u društvenom vokalnom repertoaru grbavog kita“, rekao je „Biznis insajder“ Fred Šarp iz Fondacije za kitove Aljaske. Ubrzo je Tven doplivala do broda i počela da kruži oko njega.
U narednih 20 minuta, naučnici su poslali isti kontakt poziv 36 puta, u različitim intervalima. Tven je svaki put odgovarala na pozdrav, a njen odgovor se čak približno poklapao sa intervalima - što je posebno zanimljivo. Naime, kada bi naučnici čekali 10 sekundi pre nego što bi pustili sledeći poziv, Tven bi čekala 10 sekundi i tek onda odgovorila.
„Ovo podudaranje intervala ukazuje na to da je Tven bila svesno angažovana u komunikaciji. Verujemo da je ovo prva razmena komunikacije između ljudi i grbavih kitova na njihovom jeziku“, rekla je Brenda Mekauan sa Univerziteta u Kaliforniji.
Stručnjaci su puštali pozive koje su samo dan ranije snimili kod male grupe kitova. U toj grupi je bila i Tven, pa je moguće da je reagovala na sopstveni signal.
„Možda smo svirali njen pozdrav“, rekao je Šarp.
Kakve ovo veze ima s potragom za vanzemaljcima?
Lorens Dojl iz SETI-ja veruje da bi napredne vanzemaljske vrste mogle da pokušaju da stupe u kontakt sa nama na sličan način kao što je to učinila Tven. Dojl i njegove kolege iz SETI-ja rade sa stručnjacima za kitove i druge životinje na kreiranju filtera koji će im pomoći u potrazi za vanzemaljskom inteligencijom.
„Ako vanzemaljci postoje, oni nam sigurno šalju signale i pokušavaju da komuniciraju. Mogli bismo da propustimo ove pozive ako ne znamo šta da tražimo. Eksperiment sa kitovima je pokazao da su oni inteligentna i radoznala stvorenja i da žele kontakt“, rekao je Dojl.
„Na ovoj planeti postoje različiti oblici inteligencije. Ako ih proučimo, mogli bismo bolje da razumemo kako izgleda vanzemaljska. Naime, vrlo je verovatno da neće u potpunosti ličiti na našu“, smatra Mekauen.
Istraživanje pod nazivom „Interactive bioacoustic playback as a tool for detecting and exploring nonhuman intelligence: „conversing“ with an Alaskan humpback whale“ objavljeno je u časopisu „PeerJ“.
