00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
I pradeda Viktora Troickog zadužio Srbiju
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

Srpski genije koji se sa papirom i olovkom iz Kapetan Mišine vinuo među zvezde

© Sputnik / Marija JakovljevićMilutin Milanković
Milutin Milanković - Sputnik Srbija, 1920, 16.12.2023
Pratite nas
Svetsku slavu nije stekao u najvećim svetskim centrima poput Tesle i Pupina, već se naučnim teorijama bavio u sobici u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom univerzitetu, koristeći samo papir, olovku i logaritamske tablice.
U Muzeju nauke i tehnike priređena je izložba posvećena Milutinu Milankoviću (1879-1958) povodom 100 godina od njegove reforme julijanskog kalendara kojom je stvorio do sada najprecizniji kalendar.
Bio je građevinski inženjer, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, doktor tehničkih nauka, akademik, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba i reformi julijanskog kalendara.

Bolešljivo dete zagledano u nebo

Milanković je prva znanja sticao kod kuće od privatnih učitelja i guvernanti i zanimljivo je da je pre upisa gimnazije položio sve predmete u Srpskoj pravoslavnoj školi u Osijeku sa odličnom ocenom osim računa. Kada je krenuo u javnu školu, ostala deca su bila bolja od njega u čitanju, pisanju i računanju, međutim ubrzo je sustigao vršnjake i postao najbolji učenik.
© Sputnik / Marija JakovljevićUvek zagledan u nebo, u astronomiji pronašao sebe
Uvek zagledan u nebo, u astronomiji pronašao sebe - Sputnik Srbija, 1920, 15.12.2023
Uvek zagledan u nebo, u astronomiji pronašao sebe
„Kao dete bio je vrlo bolešljiv i njegovi roditelji, koji su bili imućni, nisu hteli da ga šalju u redovnu školu. Imao je privatne učitelje i sam za sebe kaže da je bio kržljav, fizički zaostao. Dok su se njegovi braća i sestre igrali u dvorištu, klizali na ledu, on je oštrio svoje vijuge zamišljajući nebo i atmosferu, rešavao rebuse. Verovatno je to uticalo da se on kasnije opredeli za astronomiju“, kaže za Sputnjik predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ Slavko Maksimović.
Završio je građevinu, ali je udoban, uspešan i finansijski unosan posao građevinskog inženjera u Beču napustio zarad mesta vanrednog profesora na Katedri za primenjenu matematiku Beogradskog univerziteta 1909.
„Studiranje građevine nije bilo veliko opterećenje za njega. Želeo je šire obrazovanje. U bibliotekama i muzejima stekao je široko obrazovanje i posebno je imao sklonosti prema astronomiji i nebeskoj mehanici. I sam je govorio da je još u Dalju posmatrao vedro nebo i maštao. Bio je svestan da građevina nije njegov životni put već nauka. Jedva je dočekao poziv Beogradskog univerziteta. Došao je da predaje predmete koje nije slušao kao student, ali ih je vrhunski poznavao. Krenuo je od te katedre, ali je tražio oblast kojom bi se bavio“, ističe Maksimović.
© Sputnik / Marija JakovljevićBio je svestan da građevina nije njegov životni put već nauka i jedva je dočekao poziv Beogradskog univerziteta
Bio je svestan da građevina nije njegov životni put već nauka i jedva je dočekao poziv Beogradskog univerziteta - Sputnik Srbija, 1920, 15.12.2023
Bio je svestan da građevina nije njegov životni put već nauka i jedva je dočekao poziv Beogradskog univerziteta

Čeka nas novo ledeno doba

Zahvaljujući znanju matematike, nebeske mehanike i pre svega intuiciji, sebe je pronašao u tada novoj naučnoj oblasti u kojoj je rešio tajnu ledenog doba svojom teorijom klimatskih promena:
„Njegova nesreća je što je mnogo rano otkrio teoriju klimatskih promena. Svi su se pitali kako je jedan Balkanac sa papirom i olovkom rešio to. Zaboravili su da on ima i pametnu glavu. Dugo je njegova teorija odbacivana i prihvaćena je tek nakon njegove smrti. Zanimljivo je da su najveći kritičari Milankovićeve teorije, Amerikanci na kraju tu teoriju i dokazali. Danas živimo u vremenu kada su klimatske promene opšta pojava“.
Maksimović naglašava da je Milanković predvideo novo ledeno doba, a kada će nastupiti zavisi od čovekovog uticaja:
„Ono što je prošlo nezapaženo je da je Milanković svojevremeno ukazao i na preteranu upotrebu fosilnih goriva, a tek nakon 50 godina ljudi se pozivaju na to. Bio je vrlo zabrinut i to je iskazao na svoj način – 'Počinju da se gase svetla u stanovima, staju vozovi, staju fabrike'. Neko ga je pitao da li je štrajk. Odgovorio je – 'Ne, nestalo je goriva'. To je bila njegova poruka i upozorenje“.
© Sputnik / Marija JakovljevićKalendar je sistem za merenje vremena i sredstvo za sporazumevanje ljudi
Kalendar je sistem za merenje vremena i sredstvo za sporazumevanje ljudi - Sputnik Srbija, 1920, 15.12.2023
Kalendar je sistem za merenje vremena i sredstvo za sporazumevanje ljudi

Najprecizniji kalendar

Jedan o njegovih najvećih doprinosa jeste reforma julijanskog kalendara.
„Najveći problem je bio kako meriti vreme. Egipćani su usvojili kalendar koji je imao 365 dana i 16 sati pa je taj kalendar prihvatio Julije Cezar 45. godine pre nove ere i nazvan je julijanski. Tu je razlika između tropske i kalendarske godine bila 11 minuta i 14 sekundi. Rimski papa Grgur je 1583. od svojih astronoma zahtevao da kalendar poboljšaju i smanjili su razliku na 26 sekundi. Taj kalendar - gregorijanski prihvatile su sve katoličke zemlje i danas je najviše u upotrebi. Pravoslavna crkva je nastavila da koristi julijanski kalendar“, podseća Maksimović i dodaje da je na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine od Milankovića traženo da poboljša julijanski kalendar:
„Oslobodili su ga obaveza učestvovanja u radu kongresa , kako bi se posvetio razmišljanju. Kada su ga jednom pitali – 'Profesore, kako vi uradite te velike naučne radove kada vas uvek vidimo ili na ležaljici u Dalju ili na divanu u Beogradu?'. Odgovorio je – 'Ja na divanu radim, a kada ustanem, samo zabeležim'. Tada je na kogresu rekao – 'Sada nemam ni divan ni ležaljku, idem do Bosfora pa ću tamo razmišljati'“.
© Sputnik / Marija JakovljevićNjegova nesreća je što je mnogo rano otkrio teoriju klimatskih promena
Njegova nesreća je što je mnogo rano otkrio teoriju klimatskih promena - Sputnik Srbija, 1920, 15.12.2023
Njegova nesreća je što je mnogo rano otkrio teoriju klimatskih promena

Nazivan državnim neprijateljem

Od Milankovićevog kalendara nema preciznijeg kaže Maksimović i podseća da je ovaj vizionar dugo osporavan i čak smatran državnim neprijateljem zbog, kako naglašava Maksimović, netačne informacije da je potpisao Apel srpskom narodu 1941.
„Došli smo do dokumenata koji govore suprotno. Tito je 1948. godine pozvao Pavla Savića i Milutina Milankovića da ga posavetuju da li da Jugoslavija pravi atomsku bombu. To je bilo najosetljivije pitanje koje Tito sigurno ne bi postavio neprijatelju. Kada je Tito 1952. došao na otvaranje renovirane zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti, domaćin im je bio Milanković kao potpredsednik SANU, a već sledeće godine Vlada Srbije je donela odluku da se Milanković nagradi sa 500.000 dinara za doprinos afirmaciji srpske nauke“.
© Sputnik / Marija JakovljevićOtkrio tajnu ledenog doba i stvorio najprecizniji kalendar
Otkrio tajnu ledenog doba i stvorio najprecizniji kalendar - Sputnik Srbija, 1920, 15.12.2023
Otkrio tajnu ledenog doba i stvorio najprecizniji kalendar

Tesla, Pupin i Milanković

Maksimović ističe da, iako se češće govori o doprinosu Nikole Tesle i Mihajla Pupina nego o Milankovićevom radu, ne treba upoređivati tu trojicu velikih srpskih naučnika:
Tesla i Pupin su u Americi imali bolje uslove za rad i sve što su uradili je brzo afirmisano. Milanković je bio skroman, miran čovek. Predavao je na fakultetu, a naukom se bavio iz ljubavi. Nije imao šansu da se afirmiše kao Tesla. Njihovi počeci su bili drugačiji. Dok su se Tesla i Pupin školovali kroz rad, Milanković je živeo u blagostanju. Onda su Tesla i Pupin radili u blagostanju, a Milanković u teškim uslovima. Tesla je čist pronalazač, Milanković čist naučnik. Pupin je bio između, mada više pronalazač ali su sva trojica bili veliki naučnici“.
Srpski naučnik Milutin Milanković - Sputnik Srbija, 1920, 17.11.2019
Milutin Milanković: Srbin čiju teoriju Amerikanci nisu uspeli da sruše
Srpski naučnik Milutin Milanković - Sputnik Srbija, 1920, 17.06.2020
Ne može se „ukrasti“ Milanković: Stručna javnost objasnila zašto prisvajaju naše velikane
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala