https://lat.sputnikportal.rs/20231216/milutin-milankovic-genije-koji-se-sa-papirom-i-olovkom-iz-kapetan-misine-vinuo-medju-zvezde-marija-jakovljevic-1165146628.html
Srpski genije koji se sa papirom i olovkom iz Kapetan Mišine vinuo među zvezde
Srpski genije koji se sa papirom i olovkom iz Kapetan Mišine vinuo među zvezde
Sputnik Srbija
Svetsku slavu nije stekao u najvećim svetskim centrima poput Tesle i Pupina, već se naučnim teorijama bavio u sobici u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom... 16.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-16T17:40+0100
2023-12-16T17:40+0100
2023-12-16T17:40+0100
kultura
kultura
milutin milanković
izložba
astronomija
nauka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/0f/1165146149_0:0:1600:901_1920x0_80_0_0_cf31f9ec855cb6a4f7acc9d047931967.jpg
U Muzeju nauke i tehnike priređena je izložba posvećena Milutinu Milankoviću (1879-1958) povodom 100 godina od njegove reforme julijanskog kalendara kojom je stvorio do sada najprecizniji kalendar.Bio je građevinski inženjer, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, doktor tehničkih nauka, akademik, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba i reformi julijanskog kalendara.Bolešljivo dete zagledano u neboMilanković je prva znanja sticao kod kuće od privatnih učitelja i guvernanti i zanimljivo je da je pre upisa gimnazije položio sve predmete u Srpskoj pravoslavnoj školi u Osijeku sa odličnom ocenom osim računa. Kada je krenuo u javnu školu, ostala deca su bila bolja od njega u čitanju, pisanju i računanju, međutim ubrzo je sustigao vršnjake i postao najbolji učenik.„Kao dete bio je vrlo bolešljiv i njegovi roditelji, koji su bili imućni, nisu hteli da ga šalju u redovnu školu. Imao je privatne učitelje i sam za sebe kaže da je bio kržljav, fizički zaostao. Dok su se njegovi braća i sestre igrali u dvorištu, klizali na ledu, on je oštrio svoje vijuge zamišljajući nebo i atmosferu, rešavao rebuse. Verovatno je to uticalo da se on kasnije opredeli za astronomiju“, kaže za Sputnjik predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ Slavko Maksimović.Završio je građevinu, ali je udoban, uspešan i finansijski unosan posao građevinskog inženjera u Beču napustio zarad mesta vanrednog profesora na Katedri za primenjenu matematiku Beogradskog univerziteta 1909.„Studiranje građevine nije bilo veliko opterećenje za njega. Želeo je šire obrazovanje. U bibliotekama i muzejima stekao je široko obrazovanje i posebno je imao sklonosti prema astronomiji i nebeskoj mehanici. I sam je govorio da je još u Dalju posmatrao vedro nebo i maštao. Bio je svestan da građevina nije njegov životni put već nauka. Jedva je dočekao poziv Beogradskog univerziteta. Došao je da predaje predmete koje nije slušao kao student, ali ih je vrhunski poznavao. Krenuo je od te katedre, ali je tražio oblast kojom bi se bavio“, ističe Maksimović.Čeka nas novo ledeno dobaZahvaljujući znanju matematike, nebeske mehanike i pre svega intuiciji, sebe je pronašao u tada novoj naučnoj oblasti u kojoj je rešio tajnu ledenog doba svojom teorijom klimatskih promena:Maksimović naglašava da je Milanković predvideo novo ledeno doba, a kada će nastupiti zavisi od čovekovog uticaja:„Ono što je prošlo nezapaženo je da je Milanković svojevremeno ukazao i na preteranu upotrebu fosilnih goriva, a tek nakon 50 godina ljudi se pozivaju na to. Bio je vrlo zabrinut i to je iskazao na svoj način – 'Počinju da se gase svetla u stanovima, staju vozovi, staju fabrike'. Neko ga je pitao da li je štrajk. Odgovorio je – 'Ne, nestalo je goriva'. To je bila njegova poruka i upozorenje“.Najprecizniji kalendarJedan o njegovih najvećih doprinosa jeste reforma julijanskog kalendara.„Najveći problem je bio kako meriti vreme. Egipćani su usvojili kalendar koji je imao 365 dana i 16 sati pa je taj kalendar prihvatio Julije Cezar 45. godine pre nove ere i nazvan je julijanski. Tu je razlika između tropske i kalendarske godine bila 11 minuta i 14 sekundi. Rimski papa Grgur je 1583. od svojih astronoma zahtevao da kalendar poboljšaju i smanjili su razliku na 26 sekundi. Taj kalendar - gregorijanski prihvatile su sve katoličke zemlje i danas je najviše u upotrebi. Pravoslavna crkva je nastavila da koristi julijanski kalendar“, podseća Maksimović i dodaje da je na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine od Milankovića traženo da poboljša julijanski kalendar:„Oslobodili su ga obaveza učestvovanja u radu kongresa , kako bi se posvetio razmišljanju. Kada su ga jednom pitali – 'Profesore, kako vi uradite te velike naučne radove kada vas uvek vidimo ili na ležaljici u Dalju ili na divanu u Beogradu?'. Odgovorio je – 'Ja na divanu radim, a kada ustanem, samo zabeležim'. Tada je na kogresu rekao – 'Sada nemam ni divan ni ležaljku, idem do Bosfora pa ću tamo razmišljati'“.Nazivan državnim neprijateljemOd Milankovićevog kalendara nema preciznijeg kaže Maksimović i podseća da je ovaj vizionar dugo osporavan i čak smatran državnim neprijateljem zbog, kako naglašava Maksimović, netačne informacije da je potpisao Apel srpskom narodu 1941.„Došli smo do dokumenata koji govore suprotno. Tito je 1948. godine pozvao Pavla Savića i Milutina Milankovića da ga posavetuju da li da Jugoslavija pravi atomsku bombu. To je bilo najosetljivije pitanje koje Tito sigurno ne bi postavio neprijatelju. Kada je Tito 1952. došao na otvaranje renovirane zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti, domaćin im je bio Milanković kao potpredsednik SANU, a već sledeće godine Vlada Srbije je donela odluku da se Milanković nagradi sa 500.000 dinara za doprinos afirmaciji srpske nauke“.Tesla, Pupin i MilankovićMaksimović ističe da, iako se češće govori o doprinosu Nikole Tesle i Mihajla Pupina nego o Milankovićevom radu, ne treba upoređivati tu trojicu velikih srpskih naučnika:„Tesla i Pupin su u Americi imali bolje uslove za rad i sve što su uradili je brzo afirmisano. Milanković je bio skroman, miran čovek. Predavao je na fakultetu, a naukom se bavio iz ljubavi. Nije imao šansu da se afirmiše kao Tesla. Njihovi počeci su bili drugačiji. Dok su se Tesla i Pupin školovali kroz rad, Milanković je živeo u blagostanju. Onda su Tesla i Pupin radili u blagostanju, a Milanković u teškim uslovima. Tesla je čist pronalazač, Milanković čist naučnik. Pupin je bio između, mada više pronalazač ali su sva trojica bili veliki naučnici“.
https://lat.sputnikportal.rs/20191117/milutin-milankovic-srbin-ciju-teoriju-amerikanci-nisu-uspeli-da-sruse--1121182208.html
https://lat.sputnikportal.rs/20200617/ne-moze-se-ukrasti-milankovic-strucna-javnost-objasnila-zasto-prisvajaju-nase-velikane-stefan-djuric-1122790867.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Marija Jakovljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124878435_530:0:2578:2048_100x100_80_0_0_daf7653b3a2d3633da2535e4032d593a.jpg
kultura, milutin milanković, izložba, astronomija, nauka
kultura, milutin milanković, izložba, astronomija, nauka
Srpski genije koji se sa papirom i olovkom iz Kapetan Mišine vinuo među zvezde
Svetsku slavu nije stekao u najvećim svetskim centrima poput Tesle i Pupina, već se naučnim teorijama bavio u sobici u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom univerzitetu, koristeći samo papir, olovku i logaritamske tablice.
U Muzeju nauke i tehnike priređena je izložba posvećena Milutinu Milankoviću (1879-1958) povodom 100 godina od njegove reforme julijanskog kalendara kojom je stvorio do sada najprecizniji kalendar.
Bio je građevinski inženjer, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, doktor tehničkih nauka, akademik, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uvažavan naučnik, poznat po teoriji ledenih doba i reformi julijanskog kalendara.
Bolešljivo dete zagledano u nebo
Milanković je prva znanja sticao kod kuće od privatnih učitelja i guvernanti i zanimljivo je da je pre upisa gimnazije položio sve predmete u Srpskoj pravoslavnoj školi u Osijeku sa odličnom ocenom osim računa. Kada je krenuo u javnu školu, ostala deca su bila bolja od njega u čitanju, pisanju i računanju, međutim ubrzo je sustigao vršnjake i postao najbolji učenik.
„Kao dete bio je vrlo bolešljiv i njegovi roditelji, koji su bili imućni, nisu hteli da ga šalju u redovnu školu. Imao je privatne učitelje i sam za sebe kaže da je bio kržljav, fizički zaostao. Dok su se njegovi braća i sestre igrali u dvorištu, klizali na ledu, on je oštrio svoje vijuge zamišljajući nebo i atmosferu, rešavao rebuse. Verovatno je to uticalo da se on kasnije opredeli za astronomiju“, kaže za Sputnjik predsednik Udruženja „Milutin Milanković“ Slavko Maksimović.
Završio je građevinu, ali je udoban, uspešan i finansijski unosan posao građevinskog inženjera u Beču napustio zarad mesta vanrednog profesora na Katedri za primenjenu matematiku Beogradskog univerziteta 1909.
„Studiranje građevine nije bilo veliko opterećenje za njega. Želeo je šire obrazovanje. U bibliotekama i muzejima stekao je široko obrazovanje i posebno je imao sklonosti prema astronomiji i nebeskoj mehanici. I sam je govorio da je još u Dalju posmatrao vedro nebo i maštao. Bio je svestan da građevina nije njegov životni put već nauka. Jedva je dočekao poziv Beogradskog univerziteta. Došao je da predaje predmete koje nije slušao kao student, ali ih je vrhunski poznavao. Krenuo je od te katedre, ali je tražio oblast kojom bi se bavio“, ističe Maksimović.
Čeka nas novo ledeno doba
Zahvaljujući znanju matematike, nebeske mehanike i pre svega intuiciji, sebe je pronašao u tada novoj naučnoj oblasti u kojoj je rešio tajnu ledenog doba svojom teorijom klimatskih promena:
„Njegova nesreća je što je mnogo rano otkrio teoriju klimatskih promena. Svi su se pitali kako je jedan Balkanac sa papirom i olovkom rešio to. Zaboravili su da on ima i pametnu glavu. Dugo je njegova teorija odbacivana i prihvaćena je tek nakon njegove smrti. Zanimljivo je da su najveći kritičari Milankovićeve teorije, Amerikanci na kraju tu teoriju i dokazali. Danas živimo u vremenu kada su klimatske promene opšta pojava“.
Maksimović naglašava da je Milanković predvideo novo ledeno doba, a kada će nastupiti zavisi od čovekovog uticaja:
„Ono što je prošlo nezapaženo je da je Milanković svojevremeno ukazao i na preteranu upotrebu fosilnih goriva, a tek nakon 50 godina ljudi se pozivaju na to. Bio je vrlo zabrinut i to je iskazao na svoj način – 'Počinju da se gase svetla u stanovima, staju vozovi, staju fabrike'. Neko ga je pitao da li je štrajk. Odgovorio je – 'Ne, nestalo je goriva'. To je bila njegova poruka i upozorenje“.
Jedan o njegovih najvećih doprinosa jeste reforma julijanskog kalendara.
„Najveći problem je bio kako meriti vreme. Egipćani su usvojili kalendar koji je imao 365 dana i 16 sati pa je taj kalendar prihvatio Julije Cezar 45. godine pre nove ere i nazvan je julijanski. Tu je razlika između tropske i kalendarske godine bila 11 minuta i 14 sekundi. Rimski papa Grgur je 1583. od svojih astronoma zahtevao da kalendar poboljšaju i smanjili su razliku na 26 sekundi. Taj kalendar - gregorijanski prihvatile su sve katoličke zemlje i danas je najviše u upotrebi. Pravoslavna crkva je nastavila da koristi julijanski kalendar“, podseća Maksimović i dodaje da je na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine od Milankovića traženo da poboljša julijanski kalendar:
„Oslobodili su ga obaveza učestvovanja u radu kongresa , kako bi se posvetio razmišljanju. Kada su ga jednom pitali – 'Profesore, kako vi uradite te velike naučne radove kada vas uvek vidimo ili na ležaljici u Dalju ili na divanu u Beogradu?'. Odgovorio je – 'Ja na divanu radim, a kada ustanem, samo zabeležim'. Tada je na kogresu rekao – 'Sada nemam ni divan ni ležaljku, idem do Bosfora pa ću tamo razmišljati'“.
Nazivan državnim neprijateljem
Od Milankovićevog kalendara nema preciznijeg kaže Maksimović i podseća da je ovaj vizionar dugo osporavan i čak smatran državnim neprijateljem zbog, kako naglašava Maksimović, netačne informacije da je potpisao Apel srpskom narodu 1941.
„Došli smo do dokumenata koji govore suprotno. Tito je 1948. godine pozvao Pavla Savića i Milutina Milankovića da ga posavetuju da li da Jugoslavija pravi atomsku bombu. To je bilo najosetljivije pitanje koje Tito sigurno ne bi postavio neprijatelju. Kada je Tito 1952. došao na otvaranje renovirane zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti, domaćin im je bio Milanković kao potpredsednik SANU, a već sledeće godine Vlada Srbije je donela odluku da se Milanković nagradi sa 500.000 dinara za doprinos afirmaciji srpske nauke“.
Tesla, Pupin i Milanković
Maksimović ističe da, iako se češće govori o doprinosu Nikole Tesle i Mihajla Pupina nego o Milankovićevom radu, ne treba upoređivati tu trojicu velikih srpskih naučnika:
„Tesla i Pupin su u Americi imali bolje uslove za rad i sve što su uradili je brzo afirmisano. Milanković je bio skroman, miran čovek. Predavao je na fakultetu, a naukom se bavio iz ljubavi. Nije imao šansu da se afirmiše kao Tesla. Njihovi počeci su bili drugačiji. Dok su se Tesla i Pupin školovali kroz rad, Milanković je živeo u blagostanju. Onda su Tesla i Pupin radili u blagostanju, a Milanković u teškim uslovima. Tesla je čist pronalazač, Milanković čist naučnik. Pupin je bio između, mada više pronalazač ali su sva trojica bili veliki naučnici“.
