Kako da prihvati poraz: Zelenski otišao u Ameriku po 60 milijardi, a vratio se sa – sićom
© AP Photo / Andrew Harnik
Pratite nas
Bez obzira na zvanične izjave i saopštenja, predsednici SAD i Ukrajine Džozef Bajden i Vladimir Zelenski, po svemu sudeći, razgovarali su o izlaznoj strategiji – kako prihvatiti, a ne priznati poraz u Ukrajini, smatraju sagovornici Sputnjika.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski otputovao je u Sjedinjene Američke Države da bi iskamčio novi paket pomoći od 60 milijardi dolara. Ali umesto očekivanih 60 milijardi, Ukrajina je dobila samo 200 miliona dolara.
Posle sastanka sa Zelenskim, Bajden je izjavio da se administracija SAD ubrzano približava tački kada neće moći da pomaže Kijevu, jer Kongres ne želi da odobri dodatna budžetska sredstva za Ukrajinu. Zelenski je izjavio da veći deo, čak dve trećine američke pomoći Ukrajini, ostaje u Sjedinjenim Državama.
Izlazna strategija – kako prihvatiti a ne priznati poraz u Ukrajini
Razgovor Zelenskog i Bajdena treba da trasira novi pristup Amerike Ukrajini, kaže za Sputnjik analitičar Branko Pavlović.
Ta priča će na spoljnom planu glasiti - „čvrsto stojimo uz Ukrajinu kao SAD“ ali je suštinski Zelenski pozvan na temeljne konsultacije o tome kako tražiti izlaznu strategiju u neminovnom i neskrivenom porazu čitave koncepcije u koju je Amerika gurnula Ukrajinu, dodaje Pavlović.
„Tako će ka spolja to zapravo izgledati – vidite da je Bajden u pravu i da treba podržati Ukrajinu sa 60 milijardi, evo čovek je tu, imajte razumevanja, a da bi se smirile unutrašnje predizborne američke tenzije. Ali iza scene i iza kamera mene bi veoma iznenadilo da oni temeljno ne razgovaraju na koji način da suštinski prihvate poraz a da prikažu da to nije poraz. Čini mi se da ta poseta ima dve funkcije: jednu da ga spoje sa 60 milijardi dolara, a zli Kongres, republikanski to ne dozvoljava, a suštinska je ova druga priča kako da poraz prihvatimo, a da prikažemo da nije poraz.“
Suma od 60 milijardi dolara koju je Zelenski došao da iskamči približna je onoj koju američki vojno-industrijski kompleks gura, zajedno sa paketom za Izrael, a onda bi „progurali“ i Tajvan i Ukrajinu sa ukupnom cifrom od oko sto milijardi.
„To nije prošlo i sada se pokušava izvršiti pritisak. Inače, te pare idu direktno u kasu vojno-industrijskog kompleksa i to više nema veze sa Ukrajinom“, zaključio je Pavlović.
Vašington spušta loptu
Više je nego jasno da je unutar zapadnih centara odlučivanja pala odluka da se više ne ide na nerealnu varijantu pomaganja Ukrajini sa čim god joj je potrebno i koliko god joj je potrebno da povrati svoje granice iz 2014. i porazi Rusiju, kaže, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“ dr Srđa Trifković.
Taj je cilj vazda bio zasnovan na nerealnim procenama ukrajinske snage i navodne ruske slabosti, a te su iluzije postojale sve do letošnje ukrajinske kontraofanzive koja je, po priznanju samih zapadnjaka, završena katastrofalno, dodaje Trifković.
„Sada se pojavila dilema da li i dalje ići grlom u jagode, kao što je zahtevao Zelenski ili ići na varijantu pregovora. Naravno, sa namerom da se Rusi prevare, kao što su bili prevareni sa 'Minskom 1' i 'Minskom 2'. Dakle, prevladala je struja koja smatra da je u ovom trenutku apsolutno nemoguće da se nastavi sa ohrabrivanjem Ukrajine da se ide u ofanzivne operacije, jer nema resursa, da ne govorimo o artiljerijskim granatama i onom apsurdnom broju koji je zatražen, od 17 miliona komada.“
U ovom trenutku, smatra Trifković, pala je odluka u Vašingtonu da se pokuša sa spuštanjem lopte i nekim pregovorima.
Prvenstveni cilj pregovora bio bi da se Ukrajini da dovoljno vremena da ponovo ojača svoje vojne efektive, poveća proizvodnja vojnog materijala na Zapadu koji bi bio isporučivan Ukrajini i da se onda pokuša sa sledećom rundom. A da u međuvremenu Rusi budu zavarani u dovoljnoj meri da ne preduzimaju ofanzivne akcije, objašnjava Trifković.
Sprema se nova prevara Rusije
A primarni američki cilj sada je da se spasi što se spasiti može, tako što bi se sadašnje linije fronta pretvorile u neku liniju razdvajanja, ističe Trifković.
„Sada je na tapetu da Blinken i kompanija smisle neku varijantu predloga diplomatskog rešenja koje, u stvari, ne bi bilo rešenje već usputna stanica na putu ka novoj ofanzivnoj operaciji za dve, tri, četiri, možda pet godina. Ali jedno je sigurno: da bi bila velika greška ruskog rukovodstva da takve pregovore u ovom trenutku prihvati.“
Ako nisu naučili posle priznanja Olanda, Merkelove i Viktorije Nuland da je „Minsk“ vazda bio zamišljen kao prevara i laž da bi se Ukrajini dalo vremena, kako kaže Trifković,valjda je sad jasno Kremlju da nikakav sporazum sa Zapadom ne bi bio vredan papira na kome je napisan.
Zato je, zaključuje naš sagovornik, jedini način da se ova kriza reši da Rusija unilateralno, jednostrano nametne svršene činove zapadnoj strani, bez ikakvog pregovaranja.
