https://lat.sputnikportal.rs/20231215/srbija-jasno-postavila-crvene-linije---lopta-u-dvoristu-brisela-1165090102.html
Srbija jasno postavila crvene linije – lopta u dvorištu Brisela
Srbija jasno postavila crvene linije – lopta u dvorištu Brisela
Sputnik Srbija
Stavljajući rezerve na deklaraciju EU sa samita EU-Zapadni Balkan, Srbija je jasno istakla šta su za nju crvene linije i prebacila loptu u dvorište Brisela. Sada... 15.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-15T16:15+0100
2023-12-15T16:15+0100
2023-12-15T16:15+0100
srbija
srbija
srbija – politika
evropska unija (eu)
članstvo u eu
proširenje eu
crvene linije
kosovo i metohija (kim)
ana brnabić
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/0d/1154140630_0:157:3013:1852_1920x0_80_0_0_3752c32f5688525799584e7e9a6141c0.jpg
Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović sumira ono što bi moglo da proishodi iz rezervi koje je premijer Srbije Ana Brnabić uložila na završnu deklaraciju koja je usvojena na samitu lidera EU i država Zapadnog Balkana.Podsećamo, u tekstu rezerve na deklaraciju navodi se da se Republika Srbija, posvećena procesu evropskih integracija i pregovorima, generalno, sa rezervama, usklađuje sa Deklaracijom „Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023.“ kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom.Za Srbiju su, kako je navedeno, crvene linije nepriznavanje Kosova i Metohije i neprihvatanje južne srpske pokrajine kao člana Ujedinjenih nacija, takođe i kao člana u sistemu organizacija i agencija Ujedinjenih nacija.Republika Srbija je u tekstu jasno stavila do znanja da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.Prebacivanje lopte u EvropuPrema Jovanovićevim rečima, nakon jasno postavljenih srpskih crvenih linija, EU će morati da zastane i da se preispita. Ako bi i dalje insistirala na stavu da Poglavlje 35 u pregovaračkom procesu o pristupanju Srbije Uniji treba da bude izmenjeno tako da u njega kao obavezujući uslov bude uključen i francusko-nemački plan, to bi bio korak sa neizvesnim posledicama.U svakom slučaju, dodaje naš sagovornik, u odnosu na ranije godine, zbog globalnih razloga, manevarski prostor Srbije se povećava. Tako da Zapadu sada ostaju, kako Jovanović kaže, mini-pritisci, vidljivi i nevidljivi.Zapad će, nakon što je Srbija jasno postavila crvene linije, morati da vode računa da sa prljavom vodom ne izbace i dete, naglašava Jovanović.EU tretira Srbiju neravnopravnoPoglavlje 35 i inače je bilo neprijatno, a još neprijatnijim evropski zvaničnici su pokušali da ga učine predlogom za njegovo proširenje francusko-nemačkim planom.Ako bi EU nastavila da traži to što traži od Srbije kako bi naša zemlja postala članica EU, to je, kaže Jovanović, nemoguć uslov. Prvo, Srbija se neće odreći dela svoje teritorije kako bi postala članica Unije, a to pokazuju i rezerve koje je Ana Brnabić stavila na deklaraciju. Drugo, EU već odavno Srbiju tretira kao neravnopravnog partnera. Kao međunarodna organizacija, ona je u obavezi da nove članice prima pod jednakim uslovima. Međutim, kada je Srbija u pitanju, ona to ne čini.Zbog toga Jovanović i ne smatra da će Srbija u, kako kaže, predvidivoj budućnosti postati članica EU. Sa druge strane, neravnopravnim tretmanom Srbije EU krši i međunarodno pravo.
https://lat.sputnikportal.rs/20231214/ana-brnabic-ulozila-rezervu-na-deklaraciju-eu-stiteci-interese-srbije-1165043629.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, proširenje eu, crvene linije, kosovo i metohija (kim), ana brnabić, analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, evropska unija (eu), članstvo u eu, proširenje eu, crvene linije, kosovo i metohija (kim), ana brnabić, analize i mišljenja
Srbija jasno postavila crvene linije – lopta u dvorištu Brisela
Stavljajući rezerve na deklaraciju EU sa samita EU-Zapadni Balkan, Srbija je jasno istakla šta su za nju crvene linije i prebacila loptu u dvorište Brisela. Sada su pred evrobirokratama dva puta: ili da i dalje zaoštravaju odnose sa Srbijom menjajući Poglavlje 35, ili da se, iz taktičkih razloga povuku, jer Srbija im je ipak potrebna.
Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović sumira ono što bi moglo da proishodi iz rezervi koje je premijer Srbije Ana Brnabić uložila na završnu deklaraciju koja je usvojena na samitu lidera EU i država Zapadnog Balkana.
Podsećamo, u tekstu rezerve na deklaraciju navodi se da se Republika Srbija, posvećena procesu evropskih integracija i pregovorima, generalno, sa rezervama, usklađuje sa Deklaracijom „Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023.“ kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom.
Za Srbiju su, kako je navedeno, crvene linije nepriznavanje Kosova i Metohije i neprihvatanje južne srpske pokrajine kao člana Ujedinjenih nacija, takođe i kao člana u sistemu organizacija i agencija Ujedinjenih nacija.
Republika Srbija je u tekstu jasno stavila do znanja da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.
Prebacivanje lopte u Evropu
Prema Jovanovićevim rečima, nakon jasno postavljenih srpskih crvenih linija, EU će morati da zastane i da se preispita. Ako bi i dalje insistirala na stavu da Poglavlje 35 u pregovaračkom procesu o pristupanju Srbije Uniji treba da bude izmenjeno tako da u njega kao obavezujući uslov bude uključen i francusko-nemački plan, to bi bio korak sa neizvesnim posledicama.
„Na kraju krajeva, nije EU ta koja sama odlučuje. Ona će morati da se konsultuje sa Amerikom, koja će imati konačnu reč. A Americi je takođe stalo da Srbiju, bez obzira koliko ne uspevaju da je pridobiju za sebe, zadrži kako-tako u svojoj diplomatskoj orbiti. To je nešto što nikako ne prestaje u odnosu Amerike i Brisela prema Srbiji. Zato će, verovatno, da nijansiraju pritiske i da izbegavaju da oni proizvode kontraefekat“, smatra Jovanović.
U svakom slučaju, dodaje naš sagovornik, u odnosu na ranije godine, zbog globalnih razloga, manevarski prostor Srbije se povećava. Tako da Zapadu sada ostaju, kako Jovanović kaže, mini-pritisci, vidljivi i nevidljivi.
Zapad će, nakon što je Srbija jasno postavila crvene linije, morati da vode računa da sa prljavom vodom ne izbace i dete, naglašava Jovanović.
„Njima je stalo da ostvare svoj plan da ceo Balkan bude pod njihovom kontrolom, a za to im je potrebno da sa Srbijom održavaju kakve-takve normalne odnose, da ne preteruju sa vršenjem pritiska. Sigurno je da i za takvo postupanje ima zagovornika, naročito sa nemačke strane, ali oni će se pre odlučiti za nastavljanje pritisaka u delovima, da ne bi rizikovali da Srbiju otuđe od sebe, što nikako ne žele jer bi za njih to bio poraz“, ističe Jovanović.
EU tretira Srbiju neravnopravno
Poglavlje 35 i inače je bilo neprijatno, a još neprijatnijim evropski zvaničnici su pokušali da ga učine predlogom za njegovo proširenje francusko-nemačkim planom.
Ako bi EU nastavila da traži to što traži od Srbije kako bi naša zemlja postala članica EU, to je, kaže Jovanović, nemoguć uslov. Prvo, Srbija se neće odreći dela svoje teritorije kako bi postala članica Unije, a to pokazuju i rezerve koje je Ana Brnabić stavila na deklaraciju. Drugo, EU već odavno Srbiju tretira kao neravnopravnog partnera. Kao međunarodna organizacija, ona je u obavezi da nove članice prima pod jednakim uslovima. Međutim, kada je Srbija u pitanju, ona to ne čini.
Zbog toga Jovanović i ne smatra da će Srbija u, kako kaže, predvidivoj budućnosti postati članica EU. Sa druge strane, neravnopravnim tretmanom Srbije EU krši i međunarodno pravo.
„Oni nemaju pravo da degradiraju jedne, a druge zemlje da favorizuju. To je suprotno principu međunarodnog prava da svaka međunarodna organizacija koja je otvorena za nove članove mora da ih prima pod istim uslovima, a nikako pod različitim uslovima za različite zemlje, tako da ne vidim da će za Srbiju biti nekog svetlijeg puta u EU, tim pre što i sama Unija ima svoje unutrašnje probleme“, navodi Jovanović.
