Nove mere: Može li država zaustaviti lažne dojave o bombama
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
MUP Srbije i Ministarstvo prosvete najavili su proširenje protokola o postupanju u slučaju dojave o bombama u školama i vrtićima. Ovo bi trebalo da smanji talas dojava, koje u pojedine škole pristižu i dva puta dnevno.
Maltretiranje građana Srbije dojavama o bombama u školama, vrtićima, bolnicama, traje skoro dve godine i u međuvremenu se samo još intenziviralo. Vlada Srbije najavila je nova pravila koja bi trebalo da olakšaju čitav protokol predviđen za dojavu o eksplozivnoj napravi, ali neki od roditelja izrazili su sumnju i u nove mere i zabrinutost koja ne jenjava.
Prema novom protokolu koji tek treba da bude konačno definisan, nadležne policijske uprave trebalo bi da pregledaju objekte uveče, posle kraja nastave, ili rano ujutru, pre početka radnog dana. Kada je reč o vrtićima, roditelji će dovoditi decu do ulaznih vrata u objekat. U novu bezbednosnu strategiju biće uključena i komunalna policija.
Na nama je da čekamo
Direktor osnovne škole „20. oktobar“ Branislav Nedeljković govori za Sputnjik da se kod njih u školi još od ranije primenjuje praksa detaljnog pregledanja prostorija obavlja uveče nakon nastave ili ujutru pre njenog početka. Ova škola posebno je ciljana čitave dve ili tri nedelje, kada su dojave o bombama maltene neprekidno stizale.
Nedeljković navodi da je na njima da čekaju dalja uputstva od nadležnih organa, ali da panika ne vlada školom.
Čekamo da vidimo šta će u tom novom protokolu da piše i da vidimo kako ćemo dalje funkcionisati. Nemamo nikakve informacije i još ništa nismo saznali, tako da čekamo zvanično saopštenje. U školi ne vlada panika, ali svakako ne vlada ni opuštena atmosfera, niti među đacima, niti među zaposlenima, rekao je Nedeljković za Sputnjik.
Direktor OŠ „20. oktobar“ sebe ne smatra kompetentnim kako bi govorio o merama koje bi trebalo sprovesti i da o tome treba da odlučuju ljudi školovani za procenu bezbednosti. Nedeljković napominje da je on nastavnik matematike koji se bavi obrazovno vaspitnim radom i da očekuje od novih mera da budu funkcionalne, kako bi i profesori i đaci mogli da se vrate svojim obavezama i zanimanju.
Kada je reč o uticaju ovih incidenata na osnovce, Nedeljković navodi da u školi postoje stručne službe sastavljene od psihologa i pedagoga koji su kako roditeljima, tako i zaposlenima poslali određene materijale koji bi im pomogli u prepoznavanju stanja uznemirenosti kod dece. Do toga, na sreću, još nije došlo, navodi Nedeljković.
Mališani predškolskog uzrasta sa vaspitačicom
© Sputnik / Lola Đorđević
Škola je nekad bilo sigurno mesto
Majka učenice petog razreda OŠ „20. oktobar“ govori za Sputnjik o problemima sa kojima se kao roditelj suočava i kako je na nju uticala čitava situacija.
Roditelji su veoma zabrinuti. Ovo nije normalno školovanje. Moje dete ide u peti razred i otkako je pošla u školu, nije imala nijednu normalnu godinu. Od 2019. pa do danas, ni jedan jedini razred nije prošao bez ometanja nastave. Prvo su pohađali vanredno nastavu za vreme korona virusa, zatim se proletos desila tragedija kada su deca nastradala u pucnjavi, a sada imamo i dojave o podmetnutim bombama. Naša generacija ne pamti školu na taj način, mi smo se u školi osećali bezbedno. Sada ne osećamo da su nam deca na bezbednom mestu kada ih pošaljemo u školu.
Ona se osvrnula na period od nekoliko nedelja kada su u toku ovog polugodišta dojave pojačane samo za njihovu školu, koja je praktično bila na meti. Ovo je samo još više uznemirilo roditelje, koji su počeli da vrše pritisak na državne organe i nadležne službe kako bi se u ovoj školi konkretno povećao nivo bezbednosti. Apeli roditelja na kraju su uvaženi i na njih je odreagovano, ali to nije zaustavilo anonimne dojave.
Naša sagovornica je rekla da sumnja u efikasnost novih mera.
Naša škola već ima proceduru pregleda kakva se najavljuje u novom protokolu, ali deca svaki dan izlaze sa bar jednog časa, dok dojave stižu dva puta dnevno, u obe smene.
Renovirana OŠ „Svetislav Golubović Mitraljeta“ u Zemunu
© Sputnik / Lola Đorđević
Šta je rešenje?
Dr Miloš Jovanović, stručnjak za informacionu bezbednost, ne govori o nužnim, ali opet kratkoročnim, koracima koji se preduzimaju kada već dođe do dojave, već postavlja pitanje kako se boriti protiv ovakvih napada. On smatra da je imperativno formirati ozbiljnu službu koja bi se bavila isključivo sajber bezbednošću i okvirom pod kojim bi se informacioni prostor zemlje štitio.
Postavlja se drugo pitanje… Ako ćete vi u svaku ustanovu, školu, instituciju, tržni centar i tako dalje da ulazite kao da prolazite kroz aerodromsku proveru, postavlja se pitanje da li uopšte imamo slobodu.
Sama činjenica da se ovo dešava u kontinuitetu skoro dve godine i da je sve izraženije, govori Jovanović, tera nas da se zapitamo da li su naše institucije i javni prostori bezbedni.
To je ugrožavanje na najvišem nivou i predstavlja terorističku aktivnost usmerenu protiv škola, bolnica i drugih institucija. Ja bih to podveo pod delo terorizma u pokušaju. Ovde je ključno pitanje da se utvrdi ko to radi, s kojim namerama i šta stoji iza svega toga, a za to su nam potrebne ozbiljne institucije i, pre svega, nacionalna agencija za internet bezbednost i sajber prostor, govori Jovanović za Sputnjik.
Bezbednost na internetu
On navodi kako zemlje poput Rusije, Kine, Amerike, Velike Britanije imaju poseban centar za sajber bezbednost koji prati svaku informaciju koja cirkuliše kroz njihov nacionalni prostor. Ovo u Srbiji nije slučaj i kod nas se internet saobraćaj usmerava na drugi način.
Kako se rutira saobraćaj unutar naše zemlje na internetu? Ako je server u Beogradu, a korisnik u Subotici, kod nas se internet saobraćaj ne rutira tako da ovaj iz Subotice ne pristupa direktno serveru u Beogradu. On iz Subotice pristupa nekoj tački u Beogradu, pa ide za Rumuniju, Nemačku, Holandiju, pa se onda vraća paketnim prenosom u Srbiju, što znači da je istražnim organima izuzetno teško da utvrde trag kako komunikacija funkcioniše.
Jovanović govori da je primer Rusije ili Kine primer zemalja koje su obezbedile svoj internet prostor i da se tu prosto radi o „rutiranju saobraćaja“. To je, objašnjava on, učinjeno kako bi u slučaju nepredviđenih situacija, ratnih dejstava i sličnog, zemlja i dalje mogla da koristi kritičnu tehničku infrastrukturu koja funkcioniše.
Zbog načina rutiranja koji imamo u Srbiju, vrlo je komplikovano doći do IP adrese onoga ko šalje mejlove i dojave o bombama. Pored toga, Jovanović nam navodi primer kako bismo, u slučaju iskrsavanja nekakvog problema koji bi iziskivao isključenje interneta u Rumuniji, pošte, banke i druge institucije u Srbiji prestale sa radom.
Nama je potrebno da iz tog ugla sagledamo informacioni prostor i uopšte ceo internet kako funkcioniše u Srbiji da bi onda naši organi mogli na jednostavniji način da imaju uvid u to šta se sve dešava na internetu i u informacionom prostoru Srbije.
