https://lat.sputnikportal.rs/20231214/na-pravom-ste-putu-putin-sumirao-proteklu-godinu-1165089337.html
„Na pravom putu“: Putin sumirao proteklu godinu
„Na pravom putu“: Putin sumirao proteklu godinu
Sputnik Srbija
Tradicionalna direktna linija sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom održana je 14. decembra. Ove godine je kombinovana sa velikom konferencijom za medije... 14.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-14T16:31+0100
2023-12-14T16:31+0100
2023-12-14T16:50+0100
rusija
rusija
rusija – politika
vladimir putin
direktna linija sa vladimirom putinom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/0e/1165089191_0:115:3203:1917_1920x0_80_0_0_4d17b47af18993fed9f45c7f1858d1f7.jpg
Sputnjik vam daje pregled glavnih izjava predsednika Rusije.O osnovnim zadacima u zemlji i inostranstvuZa zemlju kao što je Rusija postojanje bez suvereniteta je nemoguće. Jednostavno je neće biti, barem u onom obliku u kojem sada postoji, u kojem je postojala hiljadama godina. Glavna stvar je jačanje suvereniteta. A jačanje suvereniteta znači jačanje odbrambene sposobnosti, bezbednosti, obezbeđivanje prava i sloboda građana zemlje, razvoj našeg političkog sistema, parlamentarizma, osiguravanje bezbednosti u oblasti ekonomije i tehnološkog suvereniteta.O stanju ekonomijeGlavni ekonomski pokazatelj je BDP. Na kraju godine očekuje se rast našeg BDP-a od 3,5 odsto. To je dobar pokazatelj, znači da smo se oporavili od prošlogodišnjeg pada i napravili prilično ozbiljan korak napred. Nažalost, porasla je inflacija.Industrijska proizvodnja raste – 3,6 odsto, raste prerađivačka industrija – 7,3 odsto. A 10 odsto je povećanje ulaganja u osnovni kapital. Dobit preduzeća iznosila je plus 24 odsto.O zadacima specijalne vojne operacije i miruMira će biti kada ostvarimo svoje ciljeve. A naši ciljevi se ne menjaju – to su denacifikacija, demilitarizacija i neutralni status Ukrajine.Što se tiče demilitarizacije. Ako ne žele da se dogovaraju, moraćemo da upotrebimo druge mere. Ukrajina danas skoro ništa ne proizvodi, sve se dobija besplatno. Ali to besplatno bi moglo jednog dana da se završi. I sudeći po svemu, malo po malo se i završava. Davaće još neko vreme. Sve što su zapadnjaci obećali Ukrajini, sve su dali. Mi smo to uništavali i uništavaćemo. Upravo to je demilitarizacija. Ili ćemo se dogovoriti i složiti, ili ćemo rešiti vojnim putem.O poboljšanju odnosa sa EU i SADTo ne zavisi od nas. Nismo mi pokvarili odnose, već su oni pokvarili odnose sa nama.Na primer, kako je počeo sukob u Ukrajini? Od državnog udara 2014. godine. Pre toga smo decenijama pokušavali da izgradimo normalne odnose sa Ukrajinom, čak i kada je bio državni udar pod Janukovičem (2010. godine) i kada je bio državni udar 2014. godine.Ceo jug Ukrajine uvek je bio proruski orijentisan, jer su to istorijski ruske teritorije. Kakve veze ima Ukrajina sa tim? Krim, Crnomorski region i Odesa koja je ruski grad.Državni udar u Ukrajini bio je potreban za stvaranje sukoba, time su se bavili naši američki „prijatelji“. A Evropljani su se pravili da ništa ne znaju. Oni su u velikoj meri izgubili suverenitet i donose odluke na sopstvenu štetu. Ali mi to nismo zaboravili i nećemo zaboraviti. Mnoge evropske ličnosti u praksi se sada ponašaju kao kolaboracionisti. Fico i Orban nisu proruski političari, već „pronacionalni“. Takvih više nema – ostalo zavisi od „velikog brata“.Spremni smo da gradimo odnose sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Smatramo da su SAD važna zemlja u svetu, ali ta njihova imperijalna politika smeta njima samima. Jer, ako se ne ponašaju kao imperija, biračko telo to doživljava kao neuspeh.Kada dođe do nekih unutrašnjih promena, kada počnu da poštuju druge, a ne da rešavaju pitanja sankcijama i vojnim dejstvima, tada će se stvoriti uslovi za obnovu odnosa. Za sada nema takvih uslova.O stanju na frontu i budućnosti novih regionaNaše oružane snage popravljaju svoj položaj na skoro celoj kontakt-liniji.Svake godine federalni budžet izdvaja preko triliona rubalja za razvoj novih regiona i njihovo uključivanje u ekonomski i društveni život Rusije. Naravno, u drugim regionima situacija je bolja. To je zbog činjenice da iz nekog razloga, kao i sa Krimom, bivše vlasti Kijeva nisu posvetile dužnu pažnju ovim regionima. Ali trilion svake godine. Osim toga, uspostavili smo pobratimske odnose između ovih regiona i drugih regiona Rusije. Oni su već uložili oko 150 milijardi, a planirano je još 100 milijardi rubalja.Važno je da su ove godine novi regioni uplatili 170 milijardi rubalja u savezni budžet. To govori o tome da se tamošnja ekonomija oporavlja i vraća u normalu. Naravno, ima još mnogo toga da se uradi i mi ćemo uraditi.O funkciji UN i miru u Pojasu GazeGledam šta se dešava. Želeo bih da istaknem značajnu lidersku ulogu predsednika (Turske Redžepa Tajipa) Erdogana u poboljšanju situacije u Gazi. On čini sve da se stvore uslovi za dugoročni mir. Ovo što se dešava je, naravno, katastrofa. Pogledajte specijalnu vojnu operaciju i to što se dešava u Gazi i osetite razliku. U Ukrajini se ne dešava ništa slično.Generalni sekretar UN nazvao je današnju Gazu najvećim dečjim grobljem na svetu. Ovo mnogo govori i to je objektivna ocena.Što se tiče uloge UN: U UN se sada ne dešava ništa neobično. Neki učesnici su uvek, čak i za vreme Hladnog rata, blokirali odluke. Ujedinjene nacije su stvorene da traže konsenzus. I dalje su nam potrebne sprovedene odluke UN o stvaranju palestinske države sa prestonicom u istočnom Jerusalimu.Predsednik Erdogan i ja imamo slične stavove po ovom pitanju. O Gazi sam se konsultovao sa arapskim državama, sa Emiratima i sa Egiptom.Prvo, potrebno je sačuvati ljude u Gazi. Drugo, potrebno je pružiti ogromnu podršku ljudima. Na primer, Emirati su otvorili sopstvenu poljsku bolnicu na granici u Rafi. Razgovarali smo da bi bilo odlično kada bi Rusija tamo otvorila poljsku bolnicu. Istina, predsednik Netanijahu smatra da otvaranje ruske bolnice nije bezbedno. Ali to ne znači da nećemo nastaviti da radimo u ovom pravcu.O kursu rublje i slabljenju dolaraNe odustajemo od dolara, jednostavno smo počeli da imamo problema sa plaćanjem u stranim valutama. Pucaju sebi u nogu. Zašto smanjuju mogućnosti dolara i evra kao univerzalnih rezervnih svetskih valuta?U 2021. godini za servisiranje našeg izvoza iskorišćeno je 87 odsto deviza – dolara i evra zajedno, rublje – 11-13 odsto i juana – 0,4 odsto. Od septembra ove godine, slika je ova: rublja – 40 odsto, juan – 33 odsto, kombinovana upotreba dolara i evra – 24 odsto. Zašto su to uradili?Da li je ovo loše za nas? Ne baš. Što više koristimo nacionalnu valutu u ekonomskim i finansijskim obračunima, to bolje. Ovo povećava naš suverenitet i naše sposobnosti. Naš kurs je promenljiv, zavisi od raznih uslova, od cena naših izvoznih komora i od rastuće tražnje u zemlji, a ona raste. Generalno, situacija na finansijskom tržištu je stabilna.Kada je u pitanju stabilnost ruske ekonomije, dovoljna je da se krene napred. Ona je obezbeđena, kao prvo i osnovno – zahvaljujući visokoj konsolidaciji društva, a drugo – visokoj stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Rusija se izborila sa pritiskom, istakao je Putin. To je bilo iznenađenje za mnoge.Treće – povećanje sposobnosti naše vojne komponente: vojske i odbrambene industrije.O ruskim avionima u uslovima sankcijaLetećemo, naravno. Što se tiče aviona inostrane proizvodnje, zaista su postojali stalni sporovi sa našim kompanijama koje su gotovo bez ograničenja kupovale previše stranih aviona, dajući razumljive argumente: efikasnost motora, usklađenost sa zahtevima za buku itd. Ali bilo bi bolje da su se pozabavili stvaranjem tržišta za domaću tehniku. Nešto je postignuto, ali naša flota aviona je preopterećena stranim avionima.Potrebno je razvijati sopstvenu proizvodnju aviona. Planiramo da proizvedemo više od 1.000 aviona do 2030. godine.O odnosima Kine i RusijeNivo naše saradnje sa Kinom je neviđeno visok. Nadamo se da ćemo ove godine dostići trgovinski promet od 200 milijardi dolara. Mislim da će sledeće godine biti 220-230 milijardi dolara. Prošle godine rast je bio 31 odsto, ove godine će biti 30 odsto. Stabilno razvijamo naše ekonomske veze u raznim oblastima.Ono što me raduje je diverzifikacija naših odnosa. Gradimo mostove i puteve, radimo zajedno u visokotehnološkim industrijama.Rad je intenzivan, stabilan i pouzdan. Rusko-kineski odnosi su jedan od suštinskih garanta stabilnosti u svetu. Mi sarađujemo, ali ne pravimo nikakve vojne blokove. Naše prijateljstvo nije upereno protiv trećih zemalja. Na Zapadu uvek pokušavaju da budu prijatelji protiv nekoga.O kontaktima sa MakronomImali smo prilično dobar radni odnos. Kao što znate, ja sam bio u Francuskoj, a gospodin Makron je dolazio u Rusiju. Uvek smo imali mnogo tema u vezi sa bilateralnim odnosima i međunarodnim pitanjima.Spremni smo da nastavimo saradnju sa Francuskom, ali je francuski predsednik u jednom trenutku prekinuo odnose sa nama. Ako postoji interesovanje – spremni smo, ako ga nema, snaći ćemo se. Ne bežimo od ovih kontakata, ali ako evropske zemlje i konkretno francuski predsednik ne žele da komuniciraju sa nama, nema veze, imaćemo šta da radimo.O razvoju veštačke inteligencije i zameni čoveka neuronskim mrežamaDa li treba da se plašimo veštačke inteligencije? Nemoguće je sprečiti njen razvoj, uključujući i superinteligenciju koja će moći da oseća, razlikuje mirise, stiče kognitivne sposobnosti i sama se razvija. Što znači – treba biti lider u toj oblasti.Niko ne zna kako će se ovo završiti. To su današnje realnosti. Tačno je da možemo govoriti o ograničenjima i samoograničavanju, o potrebi postizanja dogovora među liderima kako se ne bi stvarali uslovi koji bi mogli dovesti do neke opasnosti za čovečanstvo. Svojevremeno je to bilo slučaj sa nuklearnom energijom.Verovatno će tako biti i sa veštačkom inteligencijom. Kada lideri ove oblasti shvate da se pojavljuju neke pretnje, tada će verovatno početi da se dogovaraju. Malo je verovatno da će se pre toga postići realni dogovori, ali o tome treba razmišljati danas.Savet sebi iz 2000. godineKada bi mogao da se sretne sa samim sobom iz 2000. godine rekao bi: Na pravom ste putu, druže.Na šta bih upozorio? Na naivnost i preteranu lakovernost u odnosu prema našim tzv. partnerima. Što se tiče saveta: treba verovati u veliki ruski narod. Ova vera je ključ uspeha u preporodu i razvoju Rusije.
https://lat.sputnikportal.rs/20231214/putin-severni-tok-najverovatnije-digli-u-vazduh-amerikanci-1165061789.html
https://lat.sputnikportal.rs/20231214/putin-pogledi-rusije-i-republike-srpske-se-potpuno-podudaraju-1165058121.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, vladimir putin, direktna linija sa vladimirom putinom
rusija, rusija – politika, vladimir putin, direktna linija sa vladimirom putinom
„Na pravom putu“: Putin sumirao proteklu godinu
16:31 14.12.2023 (Osveženo: 16:50 14.12.2023) Tradicionalna direktna linija sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom održana je 14. decembra. Ove godine je kombinovana sa velikom konferencijom za medije: šef ruske države odgovarao je na pitanja građana i novinara. U Kremlj je stiglo više od 2 miliona pitanja, a ruski lider je lično birao pitanja za ovaj događaj.
Sputnjik vam daje
pregled glavnih izjava predsednika Rusije.
O osnovnim zadacima u zemlji i inostranstvu
Za zemlju kao što je Rusija postojanje bez suvereniteta je nemoguće. Jednostavno je neće biti, barem u onom obliku u kojem sada postoji, u kojem je postojala hiljadama godina. Glavna stvar je jačanje suvereniteta. A jačanje suvereniteta znači jačanje odbrambene sposobnosti, bezbednosti, obezbeđivanje prava i sloboda građana zemlje, razvoj našeg političkog sistema, parlamentarizma, osiguravanje bezbednosti u oblasti ekonomije i tehnološkog suvereniteta.
Glavni ekonomski pokazatelj je BDP. Na kraju godine očekuje se rast našeg BDP-a od 3,5 odsto. To je dobar pokazatelj, znači da smo se oporavili od prošlogodišnjeg pada i napravili prilično ozbiljan korak napred. Nažalost, porasla je inflacija.
Industrijska proizvodnja raste – 3,6 odsto, raste prerađivačka industrija – 7,3 odsto. A 10 odsto je povećanje ulaganja u osnovni kapital. Dobit preduzeća iznosila je plus 24 odsto.
O zadacima specijalne vojne operacije i miru
Mira će biti kada ostvarimo svoje ciljeve. A naši ciljevi se ne menjaju – to su denacifikacija, demilitarizacija i neutralni status Ukrajine.
Što se tiče demilitarizacije. Ako ne žele da se dogovaraju, moraćemo da upotrebimo druge mere. Ukrajina danas skoro ništa ne proizvodi, sve se dobija besplatno. Ali to besplatno bi moglo jednog dana da se završi. I sudeći po svemu, malo po malo se i završava. Davaće još neko vreme. Sve što su zapadnjaci obećali Ukrajini, sve su dali. Mi smo to uništavali i uništavaćemo. Upravo to je demilitarizacija. Ili ćemo se dogovoriti i složiti, ili ćemo rešiti vojnim putem.
O poboljšanju odnosa sa EU i SAD
To ne zavisi od nas. Nismo mi pokvarili odnose, već su oni pokvarili odnose sa nama.
Na primer, kako je počeo sukob u Ukrajini? Od državnog udara 2014. godine. Pre toga smo decenijama pokušavali da izgradimo normalne odnose sa Ukrajinom, čak i kada je bio državni udar pod Janukovičem (2010. godine) i kada je bio državni udar 2014. godine.
Ceo jug Ukrajine uvek je bio proruski orijentisan, jer su to istorijski ruske teritorije. Kakve veze ima Ukrajina sa tim? Krim, Crnomorski region i Odesa koja je ruski grad.
Državni udar u Ukrajini bio je potreban za stvaranje sukoba, time su se bavili naši američki „prijatelji“. A Evropljani su se pravili da ništa ne znaju. Oni su u velikoj meri izgubili suverenitet i donose odluke na sopstvenu štetu. Ali mi to nismo zaboravili i nećemo zaboraviti. Mnoge evropske ličnosti u praksi se sada ponašaju kao kolaboracionisti. Fico i Orban nisu proruski političari, već „pronacionalni“. Takvih više nema – ostalo zavisi od „velikog brata“.
Spremni smo da gradimo odnose sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Smatramo da su SAD važna zemlja u svetu, ali ta njihova imperijalna politika smeta njima samima. Jer, ako se ne ponašaju kao imperija, biračko telo to doživljava kao neuspeh.
Kada dođe do nekih unutrašnjih promena, kada počnu da poštuju druge, a ne da rešavaju pitanja sankcijama i vojnim dejstvima, tada će se stvoriti uslovi za obnovu odnosa. Za sada nema takvih uslova.
O stanju na frontu i budućnosti novih regiona
Naše oružane snage popravljaju svoj položaj na skoro celoj kontakt-liniji.
Svake godine federalni budžet izdvaja preko triliona rubalja za razvoj novih regiona i njihovo uključivanje u ekonomski i društveni život Rusije. Naravno, u drugim regionima situacija je bolja. To je zbog činjenice da iz nekog razloga, kao i sa Krimom, bivše vlasti Kijeva nisu posvetile dužnu pažnju ovim regionima. Ali trilion svake godine. Osim toga, uspostavili smo pobratimske odnose između ovih regiona i drugih regiona Rusije. Oni su već uložili oko 150 milijardi, a planirano je još 100 milijardi rubalja.
Važno je da su ove godine novi regioni uplatili 170 milijardi rubalja u savezni budžet. To govori o tome da se tamošnja ekonomija oporavlja i vraća u normalu. Naravno, ima još mnogo toga da se uradi i mi ćemo uraditi.
O funkciji UN i miru u Pojasu Gaze
Gledam šta se dešava. Želeo bih da istaknem značajnu lidersku ulogu predsednika (Turske Redžepa Tajipa) Erdogana u poboljšanju situacije u Gazi. On čini sve da se stvore uslovi za dugoročni mir. Ovo što se dešava je, naravno, katastrofa. Pogledajte specijalnu vojnu operaciju i to što se dešava u Gazi i osetite razliku. U Ukrajini se ne dešava ništa slično.
Generalni sekretar UN nazvao je današnju Gazu najvećim dečjim grobljem na svetu. Ovo mnogo govori i to je objektivna ocena.
Što se tiče uloge UN: U UN se sada ne dešava ništa neobično. Neki učesnici su uvek, čak i za vreme Hladnog rata, blokirali odluke. Ujedinjene nacije su stvorene da traže konsenzus. I dalje su nam potrebne sprovedene odluke UN o stvaranju palestinske države sa prestonicom u istočnom Jerusalimu.
Predsednik Erdogan i ja imamo slične stavove po ovom pitanju. O Gazi sam se konsultovao sa arapskim državama, sa Emiratima i sa Egiptom.
Prvo, potrebno je sačuvati ljude u Gazi. Drugo, potrebno je pružiti ogromnu podršku ljudima. Na primer, Emirati su otvorili sopstvenu poljsku bolnicu na granici u Rafi. Razgovarali smo da bi bilo odlično kada bi Rusija tamo otvorila poljsku bolnicu. Istina, predsednik Netanijahu smatra da otvaranje ruske bolnice nije bezbedno. Ali to ne znači da nećemo nastaviti da radimo u ovom pravcu.
O kursu rublje i slabljenju dolara
Ne odustajemo od dolara, jednostavno smo počeli da imamo problema sa plaćanjem u stranim valutama. Pucaju sebi u nogu. Zašto smanjuju mogućnosti dolara i evra kao univerzalnih rezervnih svetskih valuta?
U 2021. godini za servisiranje našeg izvoza iskorišćeno je 87 odsto deviza – dolara i evra zajedno, rublje – 11-13 odsto i juana – 0,4 odsto. Od septembra ove godine, slika je ova: rublja – 40 odsto, juan – 33 odsto, kombinovana upotreba dolara i evra – 24 odsto. Zašto su to uradili?
Da li je ovo loše za nas? Ne baš. Što više koristimo nacionalnu valutu u ekonomskim i finansijskim obračunima, to bolje. Ovo povećava naš suverenitet i naše sposobnosti. Naš kurs je promenljiv, zavisi od raznih uslova, od cena naših izvoznih komora i od rastuće tražnje u zemlji, a ona raste. Generalno, situacija na finansijskom tržištu je stabilna.
Kada je u pitanju stabilnost ruske ekonomije, dovoljna je da se krene napred. Ona je obezbeđena, kao prvo i osnovno – zahvaljujući visokoj konsolidaciji društva, a drugo – visokoj stabilnosti finansijskog sistema zemlje. Rusija se izborila sa pritiskom, istakao je Putin. To je bilo iznenađenje za mnoge.
Treće – povećanje sposobnosti naše vojne komponente: vojske i odbrambene industrije.
O ruskim avionima u uslovima sankcija
Letećemo, naravno. Što se tiče aviona inostrane proizvodnje, zaista su postojali stalni sporovi sa našim kompanijama koje su gotovo bez ograničenja kupovale previše stranih aviona, dajući razumljive argumente: efikasnost motora, usklađenost sa zahtevima za buku itd. Ali bilo bi bolje da su se pozabavili stvaranjem tržišta za domaću tehniku. Nešto je postignuto, ali naša flota aviona je preopterećena stranim avionima.
Potrebno je razvijati sopstvenu proizvodnju aviona. Planiramo da proizvedemo više od 1.000 aviona do 2030. godine.
Nivo naše saradnje sa Kinom je neviđeno visok. Nadamo se da ćemo ove godine dostići trgovinski promet od 200 milijardi dolara. Mislim da će sledeće godine biti 220-230 milijardi dolara. Prošle godine rast je bio 31 odsto, ove godine će biti 30 odsto. Stabilno razvijamo naše ekonomske veze u raznim oblastima.
Ono što me raduje je diverzifikacija naših odnosa. Gradimo mostove i puteve, radimo zajedno u visokotehnološkim industrijama.
Rad je intenzivan, stabilan i pouzdan. Rusko-kineski odnosi su jedan od suštinskih garanta stabilnosti u svetu. Mi sarađujemo, ali ne pravimo nikakve vojne blokove. Naše prijateljstvo nije upereno protiv trećih zemalja. Na Zapadu uvek pokušavaju da budu prijatelji protiv nekoga.
Imali smo prilično dobar radni odnos. Kao što znate, ja sam bio u Francuskoj, a gospodin
Makron je dolazio u Rusiju. Uvek smo imali mnogo tema u vezi sa bilateralnim odnosima i međunarodnim pitanjima.
Spremni smo da nastavimo saradnju sa Francuskom, ali je francuski predsednik u jednom trenutku prekinuo odnose sa nama. Ako postoji interesovanje – spremni smo, ako ga nema, snaći ćemo se. Ne bežimo od ovih kontakata, ali ako evropske zemlje i konkretno francuski predsednik ne žele da komuniciraju sa nama, nema veze, imaćemo šta da radimo.
O razvoju veštačke inteligencije i zameni čoveka neuronskim mrežama
Da li treba da se plašimo
veštačke inteligencije? Nemoguće je sprečiti njen razvoj, uključujući i superinteligenciju koja će moći da oseća, razlikuje mirise, stiče kognitivne sposobnosti i sama se razvija. Što znači – treba biti lider u toj oblasti.
Niko ne zna kako će se ovo završiti. To su današnje realnosti. Tačno je da možemo govoriti o ograničenjima i samoograničavanju, o potrebi postizanja dogovora među liderima kako se ne bi stvarali uslovi koji bi mogli dovesti do neke opasnosti za čovečanstvo. Svojevremeno je to bilo slučaj sa nuklearnom energijom.
Verovatno će tako biti i sa veštačkom inteligencijom. Kada lideri ove oblasti shvate da se pojavljuju neke pretnje, tada će verovatno početi da se dogovaraju. Malo je verovatno da će se pre toga postići realni dogovori, ali o tome treba razmišljati danas.
Savet sebi iz 2000. godine
Kada bi mogao da se sretne sa samim sobom iz 2000. godine rekao bi: Na pravom ste putu, druže.
Na šta bih upozorio? Na naivnost i preteranu lakovernost u odnosu prema našim tzv. partnerima. Što se tiče saveta: treba verovati u veliki ruski narod. Ova vera je ključ uspeha u preporodu i razvoju Rusije.
