Platni promet između Srbije i Crne Gore – pala Milova brana protiv interesa građana i privrede
© AP Photo / Risto Bozovic
Pratite nas
Iz političkih razloga guverner Centralne banke Crne Gore je po nalogu Mila Đukanovića sprečavao uspostavljanje platnog prometa između Srbije i Crne Gore iako je to bilo u interesu i građana i privrede. Sada je ta brana pala, smatra politikolog Vladimir Pavićević.
Transakcije između građana i privrede Srbije i Crne Gore od ponedeljka se mogu realizovati direktno pošto je uspostavljen direktan platni promet između dve zemlje.
Uspostavljanje platnog prometa u interesu Srbije i Crne Gore
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je tim povodom istakla da put regionalne saradnje za Narodnu banku Srbije predstavlja jedan od ključnih ciljeva koji nastoji da poploča dobrim sporazumima i saradnjom.
Kako je navela, sa ciljem omogućavanja efikasnijeg i jeftinijeg izvršavanja platnih transakcija u evrima za stanovništvo i privredu, Narodna banka Srbije obavlja funkciju operatora Međubankarskog i Međunarodnog kliring sistema u devizama i do danas je u njemu učestvovalo dvanaest poslovnih banaka sa teritorije Srbije, Narodna banka Srbije i sedam poslovnih banaka sa teritorije Bosne i Hercegovine.
Prema njenim rečima, „Univerzal kapital banka AD Podgorica“ – banka koja posluje na teritoriji Crne Gore, prepoznala je značaj i brojne prednosti koje ovaj sistem pruža i iskazala interesovanje za učešće u Međunarodnom kliring sistemu Narodne banke Srbije.
Sagovornici Sputnjika smatraju da je uspostavljanje direktnog platnog prometa između Srbije i Crne Gore posle 17 godina nesporno dobar potez koji će smanjiti troškove poslovanja i ubrzati platni promet između dve države.
Milo protiv interesa Crne Gore
Do pre nekog vremena, guverner Centralne banke Crne Gore Radoje Žugić, koji je bio čovek Mila Đukanovića, sprečavao je uspostavljanje platnog prometa uz obrazloženje da to nije interes komercijalnih banaka u Crnoj Gori, kaže politikolog Vladimir Pavićević. Drugim rečima, da komercijalne banke ne vidi moguću korist u uspostavljanju platnog prometa.
„Sada se javila jedna od tih komercijalnih banaka – 'Univerzal kapital banka' i saopštila da vidi interes u uspostavljanju platnog prometa. Na osnovu toga što je saopšten interes te jedne banke došli smo u poziciju da se zaista otvara platni promet, s tim što je stav, ne samo građana u Crnoj Gori nego i struke, da je Centralna banka trebalo odavno da u Crnoj Gori pokrene proceduru koja ide ka uspostavljanju platnog prometa. Jer je interes i privrede i građana da on postoji između Srbije i Crne Gore, kao što je interes da postoji između Crne Gore i drugih država. Tako da je ovo što sada imamo samo dovođenje Centralne banke Crne Gore u jednu poziciju koja je logična i koja se tiče interesa i države Crne Gore, i države Srbije, i građana i jedne i druge države“.
Pavićević dodaje da je očigledno iz političkih razloga guverner Centralne banke Crne Gore stopirao inicijativu da se uspostavi platni promet sa Srbijom, što je „posledica njegovog slušanja onoga što Milo Đukanović kaže“.
„Mi ćemo sad da imamo novog guvernera Centralne banke i očekujemo da ta osoba bude mnogo odgovornija. Ovaj korak sada je odličan i u ekonomskom, finansijskom i preduzetničkom smislu, ali i u smislu nekog znaka da su ukupni i opšti odnosi sada bolji nego što su bili“.
Vreme je za Crnu Goru u „Otvorenom Balkanu“
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže da bi posle uspostavljanja platnog prometa sa Srbijom veoma važno bilo da se Crna Gora uključi u „Otvoreni Balkan“ ili „Berlinski proces“, jer su takve inicijative veoma korisne zbog velikog obima trgovine i intenzivnog kretanja ljudi između Srbije i Crne Gore.
Arsić smatra da će se i druge poslovne banke iz Crne Gore uključiti u Međunarodni kliring sistem Narodne banke Srbije, što će biti dodatna šansa za zaradu za svaku od njih, ukoliko su one vođene čisto komercijalnim motivima.
„Sve što olakšava poslovanje i komunikaciju između ljudi trebalo bi primeniti. Ovo je važan korak, ali je možda još važniji da se ukinu necarinske barijere za promet roba, da bi se ubrzao protok roba preko granice. To bi trebalo primeniti jer je za poslovanje vrlo važno, pošto su zadržavanja na granicama često duga i za građane i za kamione. Sve to predstavlja na neki način širenje tržišta i olakšavanja komunikacije između tržišta koja su svako za sebe dosta mala, tako da je svako širenje vrlo poželjno“, zaključio je Arsić.
