https://lat.sputnikportal.rs/20231212/vesnik-novog-sveta-bio-je-u-srbiji--1164957513.html
Vesnik novog sveta bio je u Srbiji
Vesnik novog sveta bio je u Srbiji
Sputnik Srbija
Nedavno predstavljena knjiga „Novi svet. Srbija, Rusija, Kina - Budućnost koja je počela“ srpsko-ruskog književnika i diplomate Vladimira Kršljanina predstavlja... 12.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-12T14:36+0100
2023-12-12T14:36+0100
2023-12-12T14:36+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
srbija
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/08/1164835689_0:44:454:299_1920x0_80_0_0_0246a5b9da62b4cb5ef9f2477f814b17.png
Ova zbirka se, kako navodi filozof Mario Kalik, tematski i smisaono nastavlja na Kršljaninovu prethodnu knjigu „Srbija i Rusija. Argumenti za novu politiku“ iz 2018. godine, dalje razvijajući i nadograđujući ideje i stavove koji su u njoj izraženi. Kršljanin, Milošević i PutinVladimir Kršljanin je dugogodišnji viši savetnik u Ministarstvu spoljnjih poslova Srbije, predsednik Srpskog odeljenja i potpredsednik Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture, član prezidijuma Svetskog saveza slobodnih mislilaca, predsednik organizacije Pokret za Srbiju, koordinator Inicijativnog odbora Srpsko-ruskog bratstva i sekretar Međunarodnog komiteta „Slobodan Milošević“.Kršljanin, kako navodi Mario Kalik, "s pravom u Srbiji 90-ih godina koju je vodio Predsednik Milošević vidi vesnika pravog, autentičnog Novog sveta nasuprot tzv. „Novom svetskom poretku“, o čemu na više mesta svedoči u svojoj knjizi (Vladimir Kršljanin, „Novi svet“, str. 15, 188, u daljem tekstu: NS). „Naš heroizam pomogao je i nastanku Vladimira Putina…i novoj nadi za ceo svet“ (Vladimir Kršljanin, „Srbija i Rusija“, str. 80, u daljem tekstu: SiR)". Naime, smatra Kalik, "desetogodišnji otpor Srbije i Predsednika Miloševića „kupovao je vreme“ i pripremio teren za otrežnjenje i osvešćenje, konsolidaciju, uzdizanje i jačanje Rusije i Predsednika Putina (SiR, 191), koji su izgubili iluzije u mogućnost konstruktivnih odnosa sa Zapadom. To Kršljanin neprestano ponavlja, slikovito navodeći kako su Milošević i Srbija predali štafetu borbe za bolji, slobodniji i pravedniji svet Putinu i Rusiji, kao što je Srbija, kao jedna od naslednica Vizantije, čije je kratkotrajno Dušanovo balkansko carstvo u 14. veku bilo poslednji uzlet Drugog Rima, predala štafeta Trećem - Rusiji (NS, 194, 267). Zato, po Kršljaninovim rečima, „svako ko se danas divi Vladimiru Putinu, mora se diviti i Slobodanu Miloševiću. Ko ne razume tu vezu, pokazuje da nije potpuno razumeo ni jednog ni drugog“ (SiR, 131). Kršljanin podseća da je Slobodan „formalno inicirao ulazak naše zemlje u Savez Rusije i Belorusije i započeo politiku sveobuhvatnog strateškog partnerstva sa Kinom“ (NS, 74). Putinova vlada je sa Slobodanovom potpisala sporazum o slobodnoj trgovini u avgustu 2000. (NS, 173)".Borba i vera Ako bi se u jednoj reči mogli sažeti ličnost, misao i delo Vladimira Kršljanina, onda je to nesumnjivo - borba, navodi Kalik. "Vladimir Kršljanin je borac, hrabar, istrajan, dosledan i nepokolebljiv, koji od ideja i ideala suverene, slobodne i socijalno pravedne Srbije i sveta nikada nije odustao. Ko iole poznaje Vladimira i njegov rad, zna da se za te ideje i vrednosti bori ne samo u svojim organizacijama, knjigama, tekstovima i javnim nastupima, već svakodnevno na brojnim internet kanalima i portalima, šireći vesti i tekstove u kojima podstiče ljubav prema Srbiji, Rusiji i Novom svetu, i poziva na podršku toj svetloj i pobedonosnoj strani budućnosti. Njegov intenzivni angažman u Srpsko-ruskom bratstvu i drugim organizacijama i projektima je za svako divljenje i pohvalu. Ne čudi da je kao priznanje za ovakav značajan dugogodišnji rad i rezultate Kršljanin ove godine dobio rusko državljanstvo koje mu je, za osobite zasluge, svojim ukazom dodelio Predsednik Putin", ističe Kalik i dodaje da "moramo istaći da je na ovoj strani Kršljanin bio i onda kada je samo mali broj ljudi u nju verovao, u ona mračna i depresivna vremena globalne hegemonije Zapada, SAD, NATO, EU, MMF, SB, i njihovog tzv. Novog svetskog i evropskog poretka (o „novom evropskom poretku“ govorio je i Hitler pola veka ranije). Zato je, kako kaže, Kršljnin vernik (u opštem značenju te reči imati jaku, čvrstu, nepokolobljivu veru u nešto), i vizionar u najboljem smislu tog izraza.Novi svet i duhovno-moralne vrednostiKršljanin je, navodi dalje Mario Kalik, "posvećen filozofskom promišljanju ideje i stvarnosti Novog sveta. Možemo slobodno reći da je Vladimir Kršljanin pionir, u izvornom smislu te reči, filozof i ideolog, u pozitivnom smislu, Novog sveta u nas. „Novi svet“ predstavlja čvorišno mesto njegove političke misli i dela, njegovo „vjeruju“, nešto što ga duhovno i praktično zaokuplja već najmanje deset godina. On Novi svet određuje na sledeći način: „Pod pojmom Novi svet podrazumevamo novu epohu istorije čovečanstva, koja započinje, u kojoj ulogu predvodnika ili najuticajnijih faktora imaju Rusija i Kina, a koju je inicirala Srbija, svojim principijelnim otporom zapadnoj agresiji i destrukciji. To je ujedno i kraj mnogovekovne svetske dominacije kolektivnog Zapada, i u političkom i u civilizacijskom smislu“ (NS, 109)"."Moja radost u čitanju „Novog sveta“, dodaje Kalik, "još više je porasla kada sam primetio neke sličnosti Kršljaninovih ideja i uverenja sa mislima nemačkog filozofa Maksa Šelera koga sam radio za doktorat. Tako Kršljanin, kao i Šeler, neprestano poručuje da su vrednosti temelj našeg odnosa prema svetu, ističući, poput Šelera, značaj duhovno-moralnih vrednosti. On govori o „sistemu duhovno-moralnih vrednosti koji nose vera i civilizacija“ (NS, 24). „Rusija i Kina su u svakom pogledu uspešnije i jače od Zapada, a najveća prednost im je na duhovno-moralnom planu“ (NS, 18), u duhovno-moralnim vrednostima koje su im zajedničke. Ili kako reče Putin u svojim obraćanjima: „Novi svet ima duhovno-moralne vrednosti“ (NS, 62); „Duhovno-moralne vrednosti, na koje u nizu zemalja zaboravljaju, nas su, naprotiv, učinile jačim. I te vrednosti mi ćemo uvek zastupati i braniti“ (NS, 353). Kršljanin je ubeđen da su „duhovno-moralne vrednosti izvor najveće snage i da je njihove nosioce nemoguće pobediti“(NS, 150)".Ako, kako kaže, "bacimo pogled na konkretne vrednosti koje konstituišu i artikulišu Novi svet, i o kojima Kršljanin najčešće piše, onda su to ljubav,zajednica (sabornost), saradnja, stvaralaštvo (demiurgija), pravda. Ove vrednosti oličavaju stvaralačku istočnu civilizaciju kojoj pripadaju Srbija, Rusija, Kina i druge zemlje i narodi sa tog prostora, nasuprot predatorskoj zapadnoj anticivilizaciji pod dominacijom i vođstvom anglosaksonske oligarhije. Kršljanin čvrsto veruje da je „pred porazom sistem koji je u sukobu sa moralom, čovekom i Bogom“ (NS, 22)".Rusija i spasenjeNa kraju, kaže Kalik, kao vrhovni cilj svega dolazi spasenje. "I Šeler je smatrao da je spasenje krajnja svrha i smisao ljudskog znanja i delanja, tako da definiše metafiziku upravo kao spasonosno znanje. Kršljaninovim rečima, „Rusija je danas na najboljem putu…da bude spasitelj i putokaz za celu ljudsku civilizaciju“ (SiR, 28). „Rusija, sledeći Hristov put, ratuje za naše spasenje i za spasenje sveta!“ (NS, 118) Jer, „jedine dve mogućnosti su pobeda Rusije ili - uništenje čovečanstva“ (NS, 189). „To spasenje i milioni na Zapadu očekuju danas od Rusije. To što je ona danas moćna, izvor je nade za ceo svet“ (SiR, 157-158). I da ova nada bude još jača, Rusija je svesne svoje mesijanske misije", ističe Kalik."Nasuprot onima koji toga još nisu svesni, koji su još uvek omađijani zapadnom propagandom, ili još gore, svesno i aktivno služe toj neprijateljskoj strani protiv interese vlastite zemlje i naroda, ali i čitavog čovečanstva, Kršljanin i mi odlično znamo da nam „treba Srbija - nezavisna, ujedinjena, razvijena, pravoslavna i pravedna, socijalistička, u savezu sa Rusijom - treba nam slobodna Srbija Slobodana Miloševića“ (SiR, 177). Ne mogu se oteti snažnom utisku da čitava misao, duh i delovanje Vladimira Kršljanina oličavaju ono što je veličanstveno izrekao Branislav Nušić: „Otadžbina je misao, otadžbina je vera; a misao i vera ne umiru“, zaključuje Mario Kalik.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, srbija, rusija
kultura, kultura – vesti, srbija, rusija
Vesnik novog sveta bio je u Srbiji
Nedavno predstavljena knjiga „Novi svet. Srbija, Rusija, Kina - Budućnost koja je počela“ srpsko-ruskog književnika i diplomate Vladimira Kršljanina predstavlja zbirku od 65 tekstova i intervjua, koje je Kršljanin napisao ili izložio od 2019. godine do danas za medije, domaće i međunarodne konferencije.
Ova zbirka se, kako navodi filozof Mario Kalik, tematski i smisaono nastavlja na Kršljaninovu prethodnu knjigu „Srbija i Rusija. Argumenti za novu politiku“ iz 2018. godine, dalje razvijajući i nadograđujući ideje i stavove koji su u njoj izraženi.
Kršljanin, Milošević i Putin
Vladimir Kršljanin je dugogodišnji viši savetnik u Ministarstvu spoljnjih poslova Srbije, predsednik Srpskog odeljenja i potpredsednik Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture, član prezidijuma Svetskog saveza slobodnih mislilaca, predsednik organizacije Pokret za Srbiju, koordinator Inicijativnog odbora Srpsko-ruskog bratstva i sekretar Međunarodnog komiteta „Slobodan Milošević“.
Kršljanin, kako navodi Mario Kalik, "s pravom u Srbiji 90-ih godina koju je vodio Predsednik Milošević vidi vesnika pravog, autentičnog Novog sveta nasuprot tzv. „Novom svetskom poretku“, o čemu na više mesta svedoči u svojoj knjizi (Vladimir Kršljanin, „Novi svet“, str. 15, 188, u daljem tekstu: NS). „Naš heroizam pomogao je i nastanku Vladimira Putina…i novoj nadi za ceo svet“ (Vladimir Kršljanin, „Srbija i Rusija“, str. 80, u daljem tekstu: SiR)".
Naime, smatra Kalik, "desetogodišnji otpor Srbije i Predsednika Miloševića „kupovao je vreme“ i pripremio teren za otrežnjenje i osvešćenje, konsolidaciju, uzdizanje i jačanje Rusije i Predsednika Putina (SiR, 191), koji su izgubili iluzije u mogućnost konstruktivnih odnosa sa Zapadom. To Kršljanin neprestano ponavlja, slikovito navodeći kako su Milošević i Srbija predali štafetu borbe za bolji, slobodniji i pravedniji svet Putinu i Rusiji, kao što je Srbija, kao jedna od naslednica Vizantije, čije je kratkotrajno Dušanovo balkansko carstvo u 14. veku bilo poslednji uzlet Drugog Rima, predala štafeta Trećem - Rusiji (NS, 194, 267). Zato, po Kršljaninovim rečima, „svako ko se danas divi Vladimiru Putinu, mora se diviti i Slobodanu Miloševiću. Ko ne razume tu vezu, pokazuje da nije potpuno razumeo ni jednog ni drugog“ (SiR, 131). Kršljanin podseća da je Slobodan „formalno inicirao ulazak naše zemlje u Savez Rusije i Belorusije i započeo politiku sveobuhvatnog strateškog partnerstva sa Kinom“ (NS, 74). Putinova vlada je sa Slobodanovom potpisala sporazum o slobodnoj trgovini u avgustu 2000. (NS, 173)".
Ako bi se u jednoj reči mogli sažeti ličnost, misao i delo Vladimira Kršljanina, onda je to nesumnjivo - borba, navodi Kalik.
"Vladimir Kršljanin je borac, hrabar, istrajan, dosledan i nepokolebljiv, koji od ideja i ideala suverene, slobodne i socijalno pravedne Srbije i sveta nikada nije odustao. Ko iole poznaje Vladimira i njegov rad, zna da se za te ideje i vrednosti bori ne samo u svojim organizacijama, knjigama, tekstovima i javnim nastupima, već svakodnevno na brojnim internet kanalima i portalima, šireći vesti i tekstove u kojima podstiče ljubav prema Srbiji, Rusiji i Novom svetu, i poziva na podršku toj svetloj i pobedonosnoj strani budućnosti. Njegov intenzivni angažman u Srpsko-ruskom bratstvu i drugim organizacijama i projektima je za svako divljenje i pohvalu. Ne čudi da je kao priznanje za ovakav značajan dugogodišnji rad i rezultate Kršljanin ove godine dobio rusko državljanstvo koje mu je, za osobite zasluge, svojim ukazom dodelio Predsednik Putin", ističe Kalik i dodaje da "moramo istaći da je na ovoj strani Kršljanin bio i onda kada je samo mali broj ljudi u nju verovao, u ona mračna i depresivna vremena globalne hegemonije Zapada, SAD, NATO, EU, MMF, SB, i njihovog tzv. Novog svetskog i evropskog poretka (o „novom evropskom poretku“ govorio je i Hitler pola veka ranije).
Zato je, kako kaže, Kršljnin vernik (u opštem značenju te reči imati jaku, čvrstu, nepokolobljivu veru u nešto), i vizionar u najboljem smislu tog izraza.
Novi svet i duhovno-moralne vrednosti
Kršljanin je, navodi dalje Mario Kalik, "posvećen filozofskom promišljanju ideje i stvarnosti Novog sveta. Možemo slobodno reći da je Vladimir Kršljanin pionir, u izvornom smislu te reči, filozof i ideolog, u pozitivnom smislu, Novog sveta u nas. „Novi svet“ predstavlja čvorišno mesto njegove političke misli i dela, njegovo „vjeruju“, nešto što ga duhovno i praktično zaokuplja već najmanje deset godina. On Novi svet određuje na sledeći način: „Pod pojmom Novi svet podrazumevamo novu epohu istorije čovečanstva, koja započinje, u kojoj ulogu predvodnika ili najuticajnijih faktora imaju Rusija i Kina, a koju je inicirala Srbija, svojim principijelnim otporom zapadnoj agresiji i destrukciji. To je ujedno i kraj mnogovekovne svetske dominacije kolektivnog Zapada, i u političkom i u civilizacijskom smislu“ (NS, 109)".
"Moja radost u čitanju „Novog sveta“, dodaje Kalik, "još više je porasla kada sam primetio neke sličnosti Kršljaninovih ideja i uverenja sa mislima nemačkog filozofa Maksa Šelera koga sam radio za doktorat. Tako Kršljanin, kao i Šeler, neprestano poručuje da su vrednosti temelj našeg odnosa prema svetu, ističući, poput Šelera, značaj duhovno-moralnih vrednosti. On govori o „sistemu duhovno-moralnih vrednosti koji nose vera i civilizacija“ (NS, 24). „Rusija i Kina su u svakom pogledu uspešnije i jače od Zapada, a najveća prednost im je na duhovno-moralnom planu“ (NS, 18), u duhovno-moralnim vrednostima koje su im zajedničke. Ili kako reče Putin u svojim obraćanjima: „Novi svet ima duhovno-moralne vrednosti“ (NS, 62); „Duhovno-moralne vrednosti, na koje u nizu zemalja zaboravljaju, nas su, naprotiv, učinile jačim. I te vrednosti mi ćemo uvek zastupati i braniti“ (NS, 353). Kršljanin je ubeđen da su „duhovno-moralne vrednosti izvor najveće snage i da je njihove nosioce nemoguće pobediti“(NS, 150)".
Ako, kako kaže, "bacimo pogled na konkretne vrednosti koje konstituišu i artikulišu Novi svet, i o kojima Kršljanin najčešće piše, onda su to ljubav,zajednica (sabornost), saradnja, stvaralaštvo (demiurgija), pravda. Ove vrednosti oličavaju stvaralačku istočnu civilizaciju kojoj pripadaju Srbija, Rusija, Kina i druge zemlje i narodi sa tog prostora, nasuprot predatorskoj zapadnoj anticivilizaciji pod dominacijom i vođstvom anglosaksonske oligarhije. Kršljanin čvrsto veruje da je „pred porazom sistem koji je u sukobu sa moralom, čovekom i Bogom“ (NS, 22)".
Na kraju, kaže Kalik, kao vrhovni cilj svega dolazi spasenje. "I Šeler je smatrao da je spasenje krajnja svrha i smisao ljudskog znanja i delanja, tako da definiše metafiziku upravo kao spasonosno znanje. Kršljaninovim rečima, „Rusija je danas na najboljem putu…da bude spasitelj i putokaz za celu ljudsku civilizaciju“ (SiR, 28). „Rusija, sledeći Hristov put, ratuje za naše spasenje i za spasenje sveta!“ (NS, 118) Jer, „jedine dve mogućnosti su pobeda Rusije ili - uništenje čovečanstva“ (NS, 189). „To spasenje i milioni na Zapadu očekuju danas od Rusije. To što je ona danas moćna, izvor je nade za ceo svet“ (SiR, 157-158). I da ova nada bude još jača, Rusija je svesne svoje mesijanske misije", ističe Kalik.
"Nasuprot onima koji toga još nisu svesni, koji su još uvek omađijani zapadnom propagandom, ili još gore, svesno i aktivno služe toj neprijateljskoj strani protiv interese vlastite zemlje i naroda, ali i čitavog čovečanstva, Kršljanin i mi odlično znamo da nam „treba Srbija - nezavisna, ujedinjena, razvijena, pravoslavna i pravedna, socijalistička, u savezu sa Rusijom - treba nam slobodna Srbija Slobodana Miloševića“ (SiR, 177). Ne mogu se oteti snažnom utisku da čitava misao, duh i delovanje Vladimira Kršljanina oličavaju ono što je veličanstveno izrekao Branislav Nušić: „Otadžbina je misao, otadžbina je vera; a misao i vera ne umiru“, zaključuje Mario Kalik.
