00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Ko su „crni labudovi“ svetske krize

© Sputnik / Vladimir TrefilovNovčanice
Novčanice - Sputnik Srbija, 1920, 10.12.2023
Pratite nas
Finansijski stručnjaci decenijama mozgaju nad glavnom zagonetkom svetske ekonomije – kako predskazati dolazak nove globalne krize. Prema mišljenju eksperata s kojima je razgovarao Sputnjik, sada njene uzroke treba tražiti na prehrambenom tržištu, proučavajući migraciju stanovništva i osobenosti svetske logistike.
Naravno, treba uzeti u obzir i finansijske pokazatelje: deficit u najvećim ekonomijama, opadanje globalne trgovine i situaciju na tržištu stanova.
Određene naznake novih „crnih labudova“ svetske krize već se uočavaju: to je rekordni rast državnog duga SAD, razaranje postojećih logistikih lanaca, višegodišnja epidemija sankcija.
Sagovornici Sputnjika su, ipak, jedinstveni u mišljenju: iako na određenim tržištima i u nekim sektroima već ima pregrevanja, za sada je rano govoriti o novom globalnom potresu, jer glavni „labud“ još nije doleteo.
„Sve što se sada razmatra jeste usporavanje Kine, recesija u Evropi i SAD, dugovi razvijenih zemalja, ali sve je to pod kontrolom političara i vlasti. Zbog toga ne treba očekivati iznenađenja. Problema u svetskoj ekonomiji nikada nije malo, ali nijedan ne izgleda fatalno“, smatra ekspert za berzu Valerij Jemeljanov.

Ekonomija kao pokazatelj

Izvor šokova može biti nagomilavanje nesrazmere u ekonomiji, navodi ekspert Mihail Nikolajev. Popularan primer jeste stabilan deficit budžeta SAD i nakupljeni državni dug. Prema izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda, koji je objavljen u oktobru, ukupna razmera državnog duga SAD u 2023. godini biće 123,3 odsto BDP-a.
„Državni dug SAD stvara opasnost od bankrota svetskog monetarnog sistema. U prvoj etapi, u duhu vesterna, pribeći će se uceni glavnih vlasnika hartija od vrednosti: 'ako ne budete kupovali dugovanja – objavićemo bankrot i tada ćete izgubiti sve“, navodi docent Odeljenja logistike Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Aleksandar Arski.
Istovremeno, svetski dug na kraju prošle godine porastao je do rekordnih 92 biliona dolara, izračunale su Ujedinjene nacije. To čini oko 91 odsto globalnog BDP-a. MMF smatra da je bezopasan nivo do 60 procenata. Glavni deo duga (gotovo 70 odsto) pripada razvijenim zemljama, uglavnom „Velikoj sedmorki“.
Načelnik Uprave za analitiku banke BKF Maksim Osadči kaže da treba obratiti pažnju i na mogućnost bankrota u određenoj zemlji, koji može da se utvrdi uz pomoć kreditnih zamena. Ako je eminent na vrhu liste prema pokazateljima kreditne zamene, velika je verovatnoća njegovog bankrota, objašnjava ekspert, navodeći da su među takvim zemljama Egipat, Turska, Južnoafrička Republika, Brazil, Izrael.
On dodaje da su to zemlje koje se ionako suočavaju s ozbiljnim ekonomskim problemima, a da za razliku od njih SAD i Švajcarska, na primer, imaju izuzetno male pokazatelje kreditnih zamena i da je njihov suvereni bankrot, na osnovu toga, malo verovatan.
Prema mišljenju Nikolajeva, izvor šokova može biti i opadanje svetske trgovine. Statistika najvećih ekonomija pokazuje da je obim izvoza robe iz SAD u Kinu za devet meseci ove godine opao za tri odsto u poređenju s prošlom godinom, na 105,9 milijardi dolara, dok je izvoz Kine u SAD za isti period opao za 24 procenta, odnosno na 316 milijardi dolara.
Izvoz robe iz Kine u Evropsku uniju takođe je pokazao negativnu dinamiku: za godinu dana je opao za 17,5 odsto, na 424,1 milijardu dolara. Evropski izvoz u Kinu smanjio se za 1,9 odsto, na 182,6 milijardi dolara. Izvoz iz SAD u Evropu je opao za 2,5 odsto, a evropske usporuke robe u Ameriku su istovremeno opale za 1,3 odsto.
Uzrok krize mogu biti i problemi na tržištu stanova, dodaje Osadči. Na primer, prema poslednjim podacima Eurostata, prodaja stanova u Evropskoj uniji je opala u poređenju s 2022. godinom u 13 od 14 zemalja koje objavljuju podatke.

„Crni labud“ za sada nije doleteo

Treba imati na umu da su se sve svetske krize u ekonomiji događale neočekivano.
„Događaji koji prethode krizama gotovo da se nisu ponavljali, krize su izbijale prema individualnim scenarijima. Svetska kriza se obično događa iznenada i u vezi s onim što niko u tom trenutku ne vidi kao problem“, navodi ekspert Lazar Badalov.
Na primer, krize mogu da isprovociraju demografski i migracioni problemi, koje podstiču rizici od gladi u siromašnim zemljama.
„Uzroke budućih svetskih kriza ne treba tražiti na finansijskom tržištu. Oni se, najverovatnije, već sada pojavljuju na tržištu hrane, u sferi migracija i raspadu logističkih puteva“, smatra Badalov.
Osadči smatra da novi „crni labud“ globalne krize još nije doleteo. On smatra da treba obratiti pažnju na fragmentaciju svetske ekonomije: u budućnosti to može da dovede do šokova.
„Jačaju moćne strukturne promene u svetskoj ekonomiji koje vode do njene fragmentacije, deglobalizacije, pre svega zbog epidemije sankcija. Ti lomovi među zemljama mogu da postanu okidači za globalnu krizu“, smatra ekspert.
Prema mišljenju Mihaila Nikolajeva,može se govoriti da su u skorijoj budućnosti rizici od svetske krize ograničeni.
„Zemlje uče iz prethodnih kriza, razvijaju sisteme nadgledanja rizike, operativnije reaguju na probleme, teže da ne dopuste značajne dizbalanse, aktivno usavršavaju regulisanje“, tvrdi ekspert.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala