Miloš Vučević: Ne prihvatamo zapadni plan za Kosovo, ne uvodimo sankcije Rusiji i branimo Srbiju!
18:00 09.12.2023 (Osveženo: 18:53 09.12.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Sačuvaćemo državu Srbiju na Kosovu koje neće postati članica UN. Nećemo uvesti sankcije Rusiji i branićemo još jače nebo iznad Srbije. To su suštinske poruke ministra odbrane Miloša Vučevića uoči prelomnih parlamentarnih izbora u Srbiji koji će se održati 17. decembra.
On kaže da je za nastavak politike koja čuva zemlju potrebno da lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ dobije većinsku podršku građana i da na kraju - samo građani o svemu odlučuju.
Pitanje svih pitanja
Kosovo je tema koja je dominirala, dominira i dominiraće kako unutrašnjom, tako i spoljašnjom politikom u Srbiji i predstavlja najteže pitanje srpske politike. To je, kaže Vučević, teško pitanje na koje niko sada nema odgovor, to je pitanje gde se krećete između loših opcija - da se odričete, prepuštate, popuštate, gubite kontakt sa Kosovom ili da sa druge strane klizite u konflikt. Šta god da uradite od toga, kaže on, pogrešno je.
Rešenje tog Gordijevog čvora srpske politike, veruje Vučević, leži u pronalaženju sredine kako bi se sačuvala država u smislu neodricanja od svog teritorijalnog integriteta.
Ja sam svestan da kada ljudima rade emocije, a kod većine naroda je nemoguće da ne rade kada pričamo o Kosovu i Metohiji, da bi oni odmah rekli „ajde, idemo u rat“. Sa druge strane, imate iste te ljude koji žele da vide Firencu, Valensiju, da idu u restorane, da im plate i penzije rastu, da imaju više autoputeva, boljih vozova, prosto, da žive bolje. To je u biti čoveka, to nije ništa neprirodno, rekao je Vučević u razgovoru sa Natašom Milosavljević.
Kao jedan od najčešće pominjanih narativa kada je reč o rešavanju statusa južne srpske pokrajine, smatra Vučević, jeste ta da se mora birati između rata i mira, normalnog života i onog pod okriljem sankcija i nemira, između komfora svakodnevnog življenja i zaveta predaka. On veruje u put koji ide između te dve krajnosti.
To je ta politika u koju ja verujem – da te dve stvari ne budu konkurentne, nego da čuvamo državu na Kosovu i Metohiji u maksimalnom obimu i kvantitetu u kojem je to moguće u ovim okolnostima, ali i da čuvamo ostatak Srbije, da čuvamo celu Srbiju i ceo srpski narod, gde god da on živi, govori Vučević za Sputnjik.
Ko će da preseče?
Vučević tvrdi da se stranke sa krajnje levice, identično onima sa krajnje desnice, nadaju da će Aleksandar Vučić nekako rešiti pitanje Kosova, kako bi ga kasnije optužili da je ili izazvao sukob ili izdao srpske nacionalne interese.
Kada je reč o francusko-nemačkom sporazumu, Vučević veruje da deo tog plana može predstavljati osnovu za dalje razgovore, ali da je ono što je za aktuelnu vlast apsolutno neprihvatljivo jeste de fakto i de jure priznanje nezavisnosti Kosova. Sve ostalo je, kaže on, nešto o čemu se može razgovarati.
Nismo ga odbacili da bismo čuvali Srbiju. Nismo ga odbacili da ne bi oni koji jedva čekaju da nas stave pred streljački vod, koji su jedva čekali Banjsku da iskoriste da nas napadnu, koji su navijali da dobijemo sankcije, rekli da ne čuvamo Srbiju. Pa čuvamo Srbiju, ali hajde malo racionalno da razmislimo, ne odričući se emocija prema Kosovu i Metohiji. Moramo i da živimo, i to svaki dan.
Ali, za Srbiju je neprihvatljivo da se saglasi sa važnim elementima zapadnog plana – da se prihvati članstvo lažne države u Ujedinjenim nacijama, u njenim institucijama, da se dobije pravni, politički, državni subjektivitet Kosova, govori Vučević i dodaje da bi, ukoliko je država zaista prihvatila francusko-nemački sporazum, kako se spekuliše, on već bio potpisan.
Istok ili Zapad?
Vučević smatra da oni koji vode državu moraju razumeti političku realnost, ali moraju i promišljati šta će biti za dvadeset, trideset ili pedeset godina. Pravi državnici i stratezi, kaže on, razmišljaju šta će biti sa njihovom državom i njihovim narodom na duži vremenski period, a ne u trajanju od jednog mandata.
Srpska politika nije sedenje na više stolica već na jednoj i jedinoj srpskoj stolici. Da, mi idemo ka Evropskoj uniji, ali nećemo da se odričemo saradnje sa Narodnom Republikom Kinom, ili Ruskom Federacijom, Indijom, ili afričkim i južnoameričkim zemljama. Međutim, mi ne možemo da se izmestimo, mi nismo deo afričkog ili azijskog podneblja i kontinenta.
On smatra da je EU prirodno srpsko okruženje, ali da je veliko pitanje da li EU uopšte vidi Zapadni Balkan kao deo sebe, ili bar kao deo Evropske političke zajednice. Izuzetno je bitno imati više geopolitičkih opcija, govori Vučević, a takvo stanje je dobro za balansiranje na polju svetske politike.
Ukoliko se na ovim izborima bude pružila većinska podrška listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, Vučević obećava da će uslediti kontinuitet dosadašnje politike neuvođenja sankcija Rusiji.
Miloš Vučević i Aleksandar Bocan-Hrčenko
© Tanjug / MINISTARSTVO ODBRANE I VOJSKA SRBIJE
Naš je cilj da se nastavi ova politika bez uvođenja sankcija Rusiji, a apsolutna polazna osnova i početak i kraj jeste naša vojna neutralnost. Ne vidim ni promil šanse da se to promeni, iako postoje razni dušebrižnici koji će nas ubeđivati da je to nemoguće.
Koliko smo jaki?
Ministar odbrane bezbednosnu situaciju u Srbiji opisuje kao tešku, dok kao najveću pretnju po sigurnost navodi situaciju na Kosovu i Metohiji, sa naglaskom na to da se ta opasnost ne smanjuje. Ono što je jedino pozitivno, kaže on, jeste činjenica da je deo nezakonito uhapšenih, a praktično otetih Srba sa Kosova i Metohije, pušten na slobodu.
Ono što nas posebno plaši jeste nastavak naoružavanja onoga šta oni definišu kao Kosovske snage bezbednosti i jasan plan koji ne kriju da Kosovske snage bezbednosti do 2026. postanu Kosovske oružane snage, što je suprotno čak i onome šta oni definišu kao svoj ustav.
Vučević govori da Srbija na to može odgovoriti na dva načina. Jedan način prestavlja diplomatsku političku borbu, limitiranu zbog interesa drugih. Drugi način odgovora podrazumevao bi da Vojska Srbije spremi „adekvatan odgovor“.
Vojska Srbije
© Sputnik / Lola Đorđević
Srbija danas ima daleko, ne samo opremljeniju, nego i snažniju i obučeniju vojsku. Nije to pitanje samo nabavke naoružanja, potrebno je imati i ljude koji znaju da rukovode tim oružjem. Mislim da je Vojska Srbije najsnažniji faktor Republike Srbije u smislu odvraćanja i stavljanja do znanja onima koji su zlonamerni da mi nismo više džak za udaranje, rekao je Miloš Vučević.
Pored 11 vojnih helikoptera koji su nedavno stigli u Srbiju, Vučević navodi da je nabavljeno još naoružanja, ali detalje te nabavke neće iznositi iz bezbednosnih razloga. Srbija je pre nekoliko dana uložila 100 miliona evra u namensku indrustriju, a ove godine su već potpisani ugovori sa namenskom industrijom u vrednosti većoj od 100 miliona evra, od čega je 60 odsto otišlo na finansiranje Vojske Srbije. On navodi i da je jedna od zemalja sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza naručila najveću porudžbinu u novijoj istoriji u vidu opreme i naoružanja.
Borbeni helikopteri Mi-35P koje je Srbija nabavila od Kipra
© Sputnik / Lola Đorđević
Vučević naglašava da u srpskoj vojsci ima novina, a da su naši i naoružanje i vojna oprema vrlo traženi u svetu. Ono na čemu će se detaljnije raditi u budućnosti svakako će biti motivacija mladih ljudi da se priključe srpskom sistemu odbrane, kako bi se vojska omasovila.
Po čemu se ovi izbori razlikuju?
Vučević povlači crtu između ovih i svih pređašnjih izbora, navodeći da se i te kako razlikuju. Razliku, smatra on, predstavlja ogromno grupisanje predstavnika bivšeg režima u veliku koaliciju čiji je cilj promena vlasti.
Ovi izbori su zaista drugačiji od mnogih prethodnih. Podigla se zaista velika politička energija, došlo je do grupisanja predstavnika bivšeg režima, kao i takozvanih desničarskih stranaka i sad imate mnogo pravilnije postavljenu političku scenu Srbije. Sve maske su pale i sad je sve daleko jasnije. Ta priča da mogu da idu zajedno oni koji imaju potpuno različite programe, pokazala se kao moguća.
On napominje da ne osporava nikome politički legitimitet za formiranje koalicije, već da ima problem sa odsustvom, kako on kaže, bilo kakvog političkog programa konglomerata najrazličitijih stranaka čiji je najmanji zajednički sadržilac želja za promenom režima. Paradoksalno je, dodaje on, da opoziciona levica optužuje režim za nešto dijametralno suprotno onome za šta ih optužuje opoziciona desnica.
Ako govorimo o lažnim Evropejcima, za njih smo mi suviše radikalni elementi, nacionalisti, klerofašisti, nećemo da se pomirimo sa političkom realnošću... a onda imate taj takozvani desni blok koji napada aktuelnu politiku da je izdajnička, da se ne čuvaju nacionalni interesi, da ćemo se predati, prodati i tako dalje. Oni nemaju problem da se spoje. Jedni nas optužuju za klerofašizam, drugi kažu da smo izdajnici, a i jedni i drugi hoće da se spoje da bi demontirali SNS režim.
Miloš Vučević, Sputnjikov studio
© Sputnik / Dejan Simić / Miloš Vučević, Sputnjikov studio
Vučević ne veruje da bi, u slučaju pobede opozicije, tehnička vlada mogla da se postavi uopšte, a kamoli da nakon toga izađe ponovo na izbore. On smatra da bi to bila prava katastrofa za Srbiju jer sumnja da bi oni bili u stanju da rade na rešavanju pitanja Kosova i Metohije, da niko ne bi znao uspešno da vodi spoljnu niti bezbednosnu politiku, a da bi vojna neutralnost bila dovedena u pitanje.
Kao cilj izlaska na izbore, Vučević govori da bi iz njegova stranka želela da premijera i većinski deo kabineta u Nemanjinoj 11 predloži upravo SNS. Da bi to uradili, treba im najveći broj poslanika, odnosno morali bi da dobiju najveći podršku građana Srbije. Na kraju je, govori on, ključno pitanje šta građani hoće i kakvu Srbiju žele.
Građani su ti koji odlučuju o Srbiji i sudbini Srbije za najmanje naredne četiri godine. Ovi izbori itekako će imati uticaja u dužem vremenskom intervalu jer će se na njima narod opredeliti da li će Srbija nastaviti ovim kursom ili će se vraćati na neke prethodne periode i da li će ono što je rađeno prethodnih jedanaest godina biti prepoznato kao nešto dobro i da tim pravcem treba nastaviti, ili ćemo sve to poništiti i poći drugim putem, zaključuje Vučević.
