https://lat.sputnikportal.rs/20231209/bakterije-pamte-i-donose-odluke-1164873570.html
Bakterije pamte i donose „odluke“
Bakterije pamte i donose „odluke“
Sputnik Srbija
Jednoćelijski organizam bez mozga ili nervnog sistema može stvoriti neku vrstu memorije i preneti je budućim generacijama, pokazalo je novo istraživanje. Naime... 09.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-09T21:30+0100
2023-12-09T21:30+0100
2023-12-09T21:30+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
bakterije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110419/89/1104198949_0:203:3888:2390_1920x0_80_0_0_95774651f16c2063d332ad14e7588513.jpg.webp
Ovo je prvo takvo otkriće, ali treba napomenuti da se takozvano pamćenje bakterija razlikuje od svesnog ljudskog pamćenja. Fenomen pamćenja kod bakterija zapravo opisuje kako informacije iz prošlih iskustava utiču na njihovo trenutno donošenje odluka.Gvožđe igra važnu uloguBatačarja i njegove kolege su izvršili više od 10.000 testova na bakterijama kako bi utvrdili obrasce ponašanja. Želeli su da vide da li će se ćelije Ešerihije koli grupisati na uzorku u jednu migrirajuću masu. Takvo ponašanje često ukazuje na to da su se ćelije udružile u efikasnoj potrazi za odgovarajućim okruženjem.U početnim eksperimentima, naučnici su izložili ćelije Ešerihije koli nekoliko različitih faktora okoline kako bi videli koji uslovi ih najbrže podstiču da se sakupe u pokretnu masu. Tim je otkrio da intracelularni nivoi gvožđa igraju značajnu ulogu u tome.„Gvozdena” memorijaNizak nivo gvožđa bio je povezan sa bržim i efikasnijim formiranjem aktivnog bakterijskog roja, dok je viši nivo vodio do mirnijeg načina života. Među ćelijama Ešerihije koli prve generacije, ovo je izgledalo kao intuitivan odgovor. Ali nakon samo jednog masovnog okupljanja, bakterije sa niskim nivoom gvožđa bile su još brže i efikasnije u rojenju nego ranije.Štaviše, prenele su ovu „gvozdenu“ memoriju na najmanje četiri uzastopne generacije potomaka – koje nastaju podelom roditeljske ćelije na dve nove ćelije. Do sedme generacije novih ćelija, ova memorija se prirodno gubi.Naučnici tek treba da otkriju molekularni mehanizam koji stoji iza potencijalnog memorijskog sistema i njegovog nasleđa, ali izgleda da postoji snažna veza između intracelularnog gvožđa i međugeneracijskog ponašanja roja.Što više znamo o ponašanju bakterija, lakše se možemo boriti protiv njihEpigenetika igra ulogu u prenošenju „zapamćenih“ bioloških postavki kroz generacije Ešerihije koli isključivanjem ili uključivanjem podešavanja određenih gena, ali stručnjaci smatraju da to nije primarni mehanizam u ovom slučaju, s obzirom na kratko trajanje nasleđene informacije.S druge strane, gvožđe je povezano sa reakcijama bakterija na stres, tako da ima evolucionog smisla da se međugeneracijski memorijski sistem formira oko njega. Memorijski sistem zasnovan na gvožđu mogao bi pomoći Ešerihiji da se prilagodi lošim uslovima životne sredine ili antibioticima.„Pre nego što je u Zemljinoj atmosferi postojao kiseonik, rani ćelijski život je koristio gvožđe za mnoge ćelijske procese. Ono je važno ne samo u formiranju života na Zemlji već i tokom evolucije. U svakom slučaju, što više znamo o ponašanju bakterija, lakše ćemo se boriti protiv njih“, zaključuje Batačarja.Istraživanje naziva A heritable iron memory enables decision-making in Escherichia coli objavljeno je u čaospisu PNAS.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, bakterije
nauka i tehnologija, bakterije
Bakterije pamte i donose „odluke“
Jednoćelijski organizam bez mozga ili nervnog sistema može stvoriti neku vrstu memorije i preneti je budućim generacijama, pokazalo je novo istraživanje. Naime, naučnici su otkrili da sveprisutna bakterija Ešerihija koli nekoliko sati „pamti” prošla iskustva i da se to sećanje može preneti na buduće generacije.
Ovo je prvo takvo otkriće, ali treba napomenuti da se takozvano pamćenje bakterija razlikuje od svesnog ljudskog pamćenja. Fenomen pamćenja kod bakterija zapravo opisuje kako informacije iz prošlih iskustava utiču na njihovo trenutno donošenje odluka.
„Bakterije nemaju mozak, ali mogu da prikupljaju informacije iz svog okruženja. Ako su se često susrele sa istim okruženjem, mogu da pohrane ove informacije i pristupe im kasnije kada im bude potrebno“, rekao je molekularni bionaučnik Suvik Batačarja sa Univerziteta Teksas u SAD,
prenosi Sajens Alert.
Batačarja i njegove kolege su izvršili više od 10.000 testova na bakterijama kako bi utvrdili obrasce ponašanja. Želeli su da vide da li će se ćelije Ešerihije koli grupisati na uzorku u jednu migrirajuću masu. Takvo ponašanje često ukazuje na to da su se ćelije udružile u efikasnoj potrazi za odgovarajućim okruženjem.
U početnim eksperimentima, naučnici su izložili ćelije Ešerihije koli nekoliko različitih faktora okoline kako bi videli koji uslovi ih najbrže podstiču da se sakupe u pokretnu masu. Tim je otkrio da intracelularni nivoi gvožđa igraju značajnu ulogu u tome.
Nizak nivo gvožđa bio je povezan sa bržim i efikasnijim formiranjem aktivnog bakterijskog roja, dok je viši nivo vodio do mirnijeg načina života. Među ćelijama Ešerihije koli prve generacije, ovo je izgledalo kao intuitivan odgovor. Ali nakon samo jednog masovnog okupljanja, bakterije sa niskim nivoom gvožđa bile su još brže i efikasnije u rojenju nego ranije.
Štaviše, prenele su ovu „gvozdenu“ memoriju na najmanje četiri uzastopne generacije potomaka – koje nastaju podelom roditeljske ćelije na dve nove ćelije. Do sedme generacije novih ćelija, ova memorija se prirodno gubi.
Naučnici tek treba da otkriju molekularni mehanizam koji stoji iza potencijalnog memorijskog sistema i njegovog nasleđa, ali izgleda da postoji snažna veza između intracelularnog gvožđa i međugeneracijskog ponašanja roja.
Što više znamo o ponašanju bakterija, lakše se možemo boriti protiv njih
Epigenetika igra ulogu u prenošenju „zapamćenih“ bioloških postavki kroz generacije Ešerihije koli isključivanjem ili uključivanjem podešavanja određenih gena, ali stručnjaci smatraju da to nije primarni mehanizam u ovom slučaju, s obzirom na kratko trajanje nasleđene informacije.
S druge strane, gvožđe je povezano sa reakcijama bakterija na stres, tako da ima evolucionog smisla da se međugeneracijski memorijski sistem formira oko njega. Memorijski sistem zasnovan na gvožđu mogao bi pomoći Ešerihiji da se prilagodi lošim uslovima životne sredine ili antibioticima.
„Pre nego što je u Zemljinoj atmosferi postojao kiseonik, rani ćelijski život je koristio gvožđe za mnoge ćelijske procese. Ono je važno ne samo u formiranju života na Zemlji već i tokom evolucije. U svakom slučaju, što više znamo o ponašanju bakterija, lakše ćemo se boriti protiv njih“, zaključuje Batačarja.
Istraživanje naziva
A heritable iron memory enables decision-making in Escherichia coli objavljeno je u čaospisu PNAS.
