https://lat.sputnikportal.rs/20231209/bacajte-plastiku-vazna-i-sokantna-upozorenja-srpske-naucnice---jedne-od-najuticajnijih-na-svetu--1164852739.html
Bacajte plastiku! Važna i šokantna upozorenja srpske naučnice - jedne od najuticajnijih na svetu
Bacajte plastiku! Važna i šokantna upozorenja srpske naučnice - jedne od najuticajnijih na svetu
Sputnik Srbija
Izbegavajte upotrebu plastike u domaćinstvu, većina hemikalija iz plastike u našem organizmu može izazvati štetne efekte i povećava rizik da ćemo dobiti neko... 09.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-09T14:51+0100
2023-12-09T14:51+0100
2023-12-09T14:51+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
moja priča
srbija
srbija – društvo
univerzitet stanford
farmacija
aleksandra buha đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/09/1164869300_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_252c0125bd467354255cbfce3dfdeb92.jpg
Ovo za Sputnjik kaže Prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, profesor Farmaceutskog fakulteta i dodaje:Ova mlada naučnica po treći put zaredom je na listi 2 odsto najuticajnijih naučnika sveta koju objavljuje Univerzitet Stanford. Prestižno prizanje dobila je upravo zahvaljujući istraživanjima vezanim za otrove koje svakodnevno unosimo u organizam, bez svesti o tome.Ona je rukovodilac projekta "Dekodiranje uloge izloženosti životnoj sredini u endokrinom zdravlju" koji je pomogao „Fonda za nauku“ Republike Srbije.Kada je otkriveno da za svega 10 odsto bolesti možemo da nađemo jasnu genetsku osnovu, pojavio se termin "ekspozom", koji je pandan genomu. On podrazumeva sve iz životne sredine čemu smo izloženi od trenutka začeća do smrti i zajedno sa genomom determiniše naše zdravlje.Za razliku od genoma, na ekspozom možemo da utičemo, boljim, zdravijim životom. Pre svega, možemo da smanjimo našu izloženost hemikalijama, a ona je jako opasna.„Tokom prve godine istraživanja merili smo nivo toksičnih metala u ispitanicima iz opšte populacije. To nisu ljudi koji su profesionalno njima izloženi, već su izloženi hemikalijama iz životne sredine kroz hranu, vodu i vazduh. Dobili smo vrednosti i uporedili sa evropskim. Mogu da kažem da smo tu negde, u evropskom proseku, ali daleko od toga da smo najbolji“.Njen tim je zatim koncentracije koje je izmerio u organizmu ljudi, preveo u životinjske i uradio eksperimentalnu studiju. Hteli su da vide šta se tačno desi u našem organizmu kada smo izloženi hemikalijama.Plastična ambalaža najopasnijaU Srbiji verovatno ne postoji domaćinstvo koje plastičnu ambalažu ne koristi više puta. Razumljivo je da nam je žao da bacimo kutiju od sladoleda, ali naša sagovornica kaže da i ona može biti opasna. Da treba smanjiti upotrebu plastike u domaćinstvu, što je više moguće.„Postoje situacije gde zaista nije neophodna, ali je i koristimo na pogrešan način. Kada je plastična ambalaža jednokratna, onda mora biti jednokratna. Plastične ambalaže za višekratnu upotrebu ne treba tretirati visokim temperaturama, ne stavljati u mikrotalasnu i mašinu za sudove“.Naša sagovornica upozorava da je tada veća opasnost da će plastika kasnije, kada u nju smestimo hranu li vodu, ispustiti štetne hemikalije. Jednako opasan, kaže, može biti i jednokratni pribor za jelo. Posle korišćenja treba ga baciti.Šta vreba iz plastikeVećina hemikalija iz plastike u našem organizmu može izazvati štetne efekte, ali kada govorimo o endokrinom zdravlju, to su bisenol A i ftalati. Izuzetno su opasne."Ove dve supstance imaju osobine endokrinih ometača. One se u organizmu ponašaju kao da su estrogeni, praktično zbunjuju naš organizam, vezuju se za estrogene receptore, šalju poruku da je estrogena dovoljno. Sistem žlezda je osetljiv, kada nešto spolja poremeti njegovu funkciju, može doći do raznih poremećaja, bolesti“.Još jedna opasnost u kućiPrašina na elektronskim uređajima je jako bogata specifičnim hemikalijama, u njoj se zadržavaju one iz atmosfere, ali i one koje koristimo u domaćinstvu.„Zbog toga je jako važno da se higijena redovno održava, da se čisti i uklanja prašina. Preporučuje se da to uvek bude sa vlažnim krpama. Kada se koristi kućna hemija, moramo da se pridržavamo uputstva, jer je na svakom proizvodu tačno naglašeno kako se koristi“, kaže Buha Đorđević.Ona dodaje da ne treba ići u drugu krajnost i izbaciti kućnu hemiju, jer i supstance prirodnog porekla imaju toksične efekte.„Neki od najjačih otrova su prirodnog porekla, a mnogi imaju i sposobnosti endokrinih ometača. Recimo, fitoestrogeni koji se nalaze u soji i još nekim biljkama. Smatramo da ako je nešto prirodno, ne može da škodi, ali to nije istina“:Zabluda o vegetarijanskoj ishraniKada je reč o toksičnim metalima u hrani, Buha Đorđević dodaje da je velika zabluda utisak da se neko ko se hrani vegetarijanski, hrani zdravo.„Naučnici koji se bave toksičnim metalima, vodeći naučnici u Evropi, dokazali su da vegetarijanci u svom organizmu imaju više nivoe toksičnog metala koji se zove karmijum, nego što ga imaju pušači. To je toksični metal koji se nalazi u našoj životnoj sredini, a biljke ga akumuliraju“.Zaključak je da je najvažnije da hrana bude raznovrsna, nije dobro da insistiramo na jednoj vrsti namirnica, bez obzira koliko su zdrave.Bebe rođene sa hemikalijamaOva mlada naučnica dve godine je radila na projektu „Informisana mama, zdrava beba“, koje je finansiralo Ministarstvo zdravlja. Cilj je bio da se edukuju buduće mame, ali i one koje imaju decu, kako u svom domu mogu da menjaju sitne odluke, u pravcu zdravijih, da smanje nivo hemikalija.Kako će naš organizam reagovati na hemikaliju zavisi od toga u kom trenutku se sa tom hemikalijom suočio. U periodu razvoja fetusa i ranom detinjstvu smo najosetljiviji, tada treba više da obratimo pažnju na to koliko smo izloženi hemikalijama. Informator koji je nastao ovim istraživanjem mame mogu preuzeti na sajtu Udruženja toksikologa Srbije.„Dobila sam i grant Nacionalnog instituta za zdravlje iz SAD, kako bi edukovali konkretno trudnice. Povezali smo se sa Ginekološko – akušerskom klinikom KCS. Tamo smo radili edukacije, nastavnici i saradnici katedre za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta. Cilj nam je da po završenoj edukaciji izmerimo nivo hemikalija kod trudnica i novorođenčadi, da vidimo da li smo uspeli da napravimo neku razliku“.Ove studije radila je zato što su ranije pokazale da se deca rađaju sa određenim nivoima hemikalija u organizmu. Čak je i mamino mleko način ulaska hemikalija u organizam.Nije se pokajala što je ostala u SrbijiLaureatkinja za Sputnjik kaže da je njeno ime na listi 2 odsto najuitcajnijih naučnika sveta - uspeh za Srbiju. Ove godine nije jedina na listi, ali je treći put dobila ovo prestižno priznanje, koje zapravo stiže od kolega, najboljih naučnika sveta.Pored toga što ima izuzetnu saradnju sa brojnim svetskim istraživačkim institucijama, naša sagovornica gostujući je predavač Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sasariju i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Oklahomi.Član je i radne gurpe za istraživanje endokrinih ometača Evropskog udruženja endokrinologa. Deo edukacije dobila je u jednoj od najboljih svetskih laboatorija i Veterinarskom fakultetu, Univerziteta u Kembridžu. Imala je ponudu da ostane, prelomila je kada je odlučila da zasnuje porodicu.„Želela sam da to uradim u svojoj zemlji, to je razlog zbog koga sam ostala u Srbiji. Moram da kažem da se nisam nikad pokajala. Ali, kada odlučite da ostanete, izuzetno je važno da imate dobru međunarodnu saradnju. Interdisciplinarni timovi daju dodatu vrednost, samo takva istraživanja mogu biti i međunarodno prepoznata“.U video intervjuu za Sputnjik Srpkinja sa liste 2 odsto najuticajnijih naučnika sveta objašnjava i koje opasnosti, odnosno hemikalije u organizam unosimo upotrebom teflona, omota brze hrane i kartonskih pakovanja za picu. U njima su hemikalije koje je nemoguće uništiti.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
nauka i tehnologija, moja priča, srbija, srbija – društvo, univerzitet stanford, farmacija, aleksandra buha đorđević
nauka i tehnologija, moja priča, srbija, srbija – društvo, univerzitet stanford, farmacija, aleksandra buha đorđević
Bacajte plastiku! Važna i šokantna upozorenja srpske naučnice - jedne od najuticajnijih na svetu
Izbegavajte upotrebu plastike u domaćinstvu, većina hemikalija iz plastike u našem organizmu može izazvati štetne efekte i povećava rizik da ćemo dobiti neko oboljenje. Postoji jako puno opasnih supstanci koje se iz plastike mogu osloboditi ako je zagrejemo. Najvažnije, plastiku za jednokratnu upotrebu - upotrebljavajte samo jednom!
Ovo za Sputnjik kaže Prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, profesor Farmaceutskog fakulteta i dodaje:
"Plastika za jednokratnu upotrebu nije testirana da se koristi više puta i ne znamo koliko štetnih materija oslobađa. Pre svega, flašice za vodu, one bi trebalo da se koriste jednom".
Ova mlada naučnica po treći put zaredom je na listi 2 odsto najuticajnijih naučnika sveta koju objavljuje
Univerzitet Stanford.
Prestižno prizanje dobila je upravo zahvaljujući istraživanjima vezanim za otrove koje svakodnevno unosimo u organizam, bez svesti o tome.
Ona je rukovodilac projekta "
Dekodiranje uloge izloženosti životnoj sredini u endokrinom zdravlju" koji je pomogao „
Fonda za nauku“ Republike Srbije.
Kada je otkriveno da za svega 10 odsto bolesti možemo da nađemo jasnu genetsku osnovu, pojavio se termin "ekspozom", koji je pandan genomu. On podrazumeva sve iz životne sredine čemu smo izloženi od trenutka začeća do smrti i zajedno sa genomom determiniše naše zdravlje.
Za razliku od genoma, na ekspozom možemo da utičemo, boljim, zdravijim životom. Pre svega, možemo da smanjimo našu izloženost hemikalijama, a ona je jako opasna.
„Tokom prve godine istraživanja merili smo nivo toksičnih metala u ispitanicima iz opšte populacije. To nisu ljudi koji su profesionalno njima izloženi, već su izloženi hemikalijama iz životne sredine kroz hranu, vodu i vazduh. Dobili smo vrednosti i uporedili sa evropskim. Mogu da kažem da smo tu negde, u evropskom proseku, ali daleko od toga da smo najbolji“.
Njen tim je zatim koncentracije koje je izmerio u organizmu ljudi, preveo u životinjske i uradio eksperimentalnu studiju. Hteli su da vide šta se tačno desi u našem organizmu kada smo izloženi hemikalijama.
Plastična ambalaža najopasnija
U Srbiji verovatno ne postoji domaćinstvo koje plastičnu ambalažu ne koristi više puta. Razumljivo je da nam je žao da bacimo kutiju od sladoleda, ali naša sagovornica kaže da i ona može biti opasna. Da treba smanjiti upotrebu plastike u domaćinstvu, što je više moguće.
„Postoje situacije gde zaista nije neophodna, ali je i koristimo na pogrešan način. Kada je plastična ambalaža jednokratna, onda mora biti jednokratna. Plastične ambalaže za višekratnu upotrebu ne treba tretirati visokim temperaturama, ne stavljati u mikrotalasnu i mašinu za sudove“.
Naša sagovornica upozorava da je tada veća opasnost da će plastika kasnije, kada u nju smestimo hranu li vodu, ispustiti štetne hemikalije. Jednako opasan, kaže, može biti i jednokratni pribor za jelo. Posle korišćenja treba ga baciti.
Većina hemikalija iz plastike u našem organizmu može izazvati štetne efekte, ali kada govorimo o endokrinom zdravlju, to su bisenol A i ftalati. Izuzetno su opasne.
"Ove dve supstance imaju osobine endokrinih ometača. One se u organizmu ponašaju kao da su estrogeni, praktično zbunjuju naš organizam, vezuju se za estrogene receptore, šalju poruku da je estrogena dovoljno. Sistem žlezda je osetljiv, kada nešto spolja poremeti njegovu funkciju, može doći do raznih poremećaja, bolesti“.
Još jedna opasnost u kući
Prašina na elektronskim uređajima je jako bogata specifičnim hemikalijama, u njoj se zadržavaju one iz atmosfere, ali i one koje koristimo u domaćinstvu.
„Zbog toga je jako važno da se higijena redovno održava, da se čisti i uklanja prašina. Preporučuje se da to uvek bude sa vlažnim krpama. Kada se koristi kućna hemija, moramo da se pridržavamo uputstva, jer je na svakom proizvodu tačno naglašeno kako se koristi“, kaže Buha Đorđević.
Ona dodaje da ne treba ići u drugu krajnost i izbaciti kućnu hemiju, jer i supstance prirodnog porekla imaju toksične efekte.
„Neki od najjačih otrova su prirodnog porekla, a mnogi imaju i sposobnosti endokrinih ometača. Recimo, fitoestrogeni koji se nalaze u soji i još nekim biljkama. Smatramo da ako je nešto prirodno, ne može da škodi, ali to nije istina“:
Zabluda o vegetarijanskoj ishrani
Kada je reč o toksičnim metalima u hrani, Buha Đorđević dodaje da je velika zabluda utisak da se neko ko se hrani vegetarijanski, hrani zdravo.
„Naučnici koji se bave toksičnim metalima, vodeći naučnici u Evropi, dokazali su da vegetarijanci u svom organizmu imaju više nivoe toksičnog metala koji se zove karmijum, nego što ga imaju pušači. To je toksični metal koji se nalazi u našoj životnoj sredini, a biljke ga akumuliraju“.
Zaključak je da je najvažnije da hrana bude raznovrsna, nije dobro da insistiramo na jednoj vrsti namirnica, bez obzira koliko su zdrave.
Bebe rođene sa hemikalijama
Ova mlada naučnica dve godine je radila na projektu „Informisana mama, zdrava beba“, koje je finansiralo Ministarstvo zdravlja. Cilj je bio da se edukuju buduće mame, ali i one koje imaju decu, kako u svom domu mogu da menjaju sitne odluke, u pravcu zdravijih, da smanje nivo hemikalija.
Kako će naš organizam reagovati na hemikaliju zavisi od toga u kom trenutku se sa tom hemikalijom suočio. U periodu razvoja
fetusa i ranom detinjstvu smo najosetljiviji, tada treba više da obratimo pažnju na to koliko smo izloženi hemikalijama. Informator koji je nastao ovim istraživanjem
mame mogu preuzeti na sajtu Udruženja toksikologa Srbije.
„Dobila sam i grant Nacionalnog instituta za zdravlje iz SAD, kako bi edukovali konkretno trudnice. Povezali smo se sa Ginekološko – akušerskom klinikom KCS. Tamo smo radili edukacije, nastavnici i saradnici katedre za toksikologiju Farmaceutskog fakulteta. Cilj nam je da po završenoj edukaciji izmerimo nivo hemikalija kod trudnica i novorođenčadi, da vidimo da li smo uspeli da napravimo neku razliku“.
Ove studije radila je zato što su ranije pokazale da se deca rađaju sa određenim nivoima hemikalija u organizmu. Čak je i mamino mleko način ulaska hemikalija u organizam.
Nije se pokajala što je ostala u Srbiji
Laureatkinja za Sputnjik kaže da je njeno ime na listi 2 odsto najuitcajnijih naučnika sveta - uspeh za Srbiju. Ove godine nije jedina na listi, ali je treći put dobila ovo prestižno priznanje, koje zapravo stiže od kolega, najboljih naučnika sveta.
Pored toga što ima izuzetnu saradnju sa brojnim svetskim istraživačkim institucijama, naša sagovornica gostujući je predavač Medicinskog fakulteta Univerziteta u Sasariju i Medicinskog fakulteta Univerziteta u Oklahomi.
Član je i radne gurpe za istraživanje endokrinih ometača Evropskog udruženja endokrinologa. Deo edukacije dobila je u jednoj od najboljih svetskih laboatorija i Veterinarskom fakultetu, Univerziteta u Kembridžu. Imala je ponudu da ostane, prelomila je kada je odlučila da zasnuje porodicu.
„Želela sam da to uradim u svojoj zemlji, to je razlog zbog koga sam ostala u Srbiji. Moram da kažem da se nisam nikad pokajala. Ali, kada odlučite da ostanete, izuzetno je važno da imate dobru međunarodnu saradnju. Interdisciplinarni timovi daju dodatu vrednost, samo takva istraživanja mogu biti i međunarodno prepoznata“.
U video intervjuu za Sputnjik Srpkinja sa liste 2 odsto najuticajnijih naučnika sveta objašnjava i koje opasnosti, odnosno hemikalije u organizam unosimo upotrebom teflona, omota brze hrane i kartonskih pakovanja za picu. U njima su hemikalije koje je nemoguće uništiti.
