https://lat.sputnikportal.rs/20231206/strucnjaci-upozorili-na-ogroman-pritisak-na-ekonomiju-evrope---moze-li-ona-to-izdrzati-1164728650.html
Stručnjaci upozorili na ogroman pritisak na ekonomiju Evrope - može li ona to izdržati?
Stručnjaci upozorili na ogroman pritisak na ekonomiju Evrope - može li ona to izdržati?
Sputnik Srbija
Evropa se i dalje suočava sa opasnošću od inflacije, geopolitičkih fragmentacija i klimatskih nepogoda, dok se istovremeno vrši uspostavljanje zelene agende koja... 06.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-06T23:00+0100
2023-12-06T23:00+0100
2023-12-06T23:00+0100
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/06/1164729771_0:0:3067:1725_1920x0_80_0_0_ac3e7cd3ce284c916d5ac74c1493b51c.jpg
U analizi „Strukturne i ciklične turbulencije u Evropi - kako izaći na kraj sa izazovima?“autora Miladina Kovačevića i Katarine Stančić navodi se da posle rasta BDP-a Evrope od 2,7 odsto u 2022. godini, za 2023. MMF predviđa usporavanje i rast od 1,3 procenta, a zatim blagi oporavak u 2024. godini.Razvijene ekonomije će, kako se navodi, u 2023. godini ostvariti rast od 0,7 odsto, a rastuće 2,4 procenata.Najveći izazovi EvropeObjašnjeno je da je prva polovina 2023. godine ostala u znaku kontrakcije energetski intenzivnog sektora evropske industrije, pre svega Nemačke, dok je u uslužno orijentisanim ekonomijama (Portugal i Španija) ekonomska aktivnost pokazala daleko bolje performanse, zahvaljujući oporavku saobraćaja i turizma.Lična potrošnja je bila slaba širom cele Evrope, investicije su se smanjile zbog povećanih troškova zaduživanja, ali je inflacija definitivno stavljena pod kontrolu, za šta su zaslužna tri faktora: pad cena berzanskih proizvoda, smanjena domaća tražnja i pad kratkoročnih inflatornih očekivanja.Prema prognozama MMF-a, Evropu i u trećem kvartalu ove godine očekuje usporavanje, praćeno usporavanjem uslužnog sektora, što će se, paraleleno sa postojećim negativnim okolnostima (monetarno pooštravanje, visoka zaduženost itd) odraziti u vidu daljih pritisaka na ekonomske perspektive.U analizi se navodi da se Evropa suočava sa sledećim izazovima: kako podići stopu rasta, kako izaći na kraj sa klimatskim izazovima, kako podržati dezinflaciju, kako podići produktivnost i kako povećati ponudu radne snage.Kamatne stope i preporuke MMF-aIzmeđu ostalog se iznosi da se evropsko tržište rada oporavilo, i da je zaposlenost za jedan do dva procentna poena viša u odnosu na period pre pandemije kovida 19, a da je rast nominalnih zarada premašio rast inflacije u rastućim evropskim ekonomijama, gde je ona i bila najviša.Dodaje se da neke banke već počinju da spuštaju kamatne stope, a da MMF preporučuje zadržavanje dosadašnjih strogih monetarnih mera sve dok se inflacija ne vrati u okvire ciljanih vrednosti.Što se tiče fiskalne politike u razvijenim evropskim ekonomijama, u analizi se navodi da je planirana fiskalna konsolidacija od oko 0,85 odsto BDP-a u sledećoj godini, a u rastućim ekonomijama 0,25 odsto i 0,72 procenta u 2023. i 2024. godini.Prema računicama MMF-a,fiskalna konsolidacija od 2,5 odsto BDP-a u evrozoni doprineće spuštanju kamatne stope za 30-50 baznih poena, a preporučuje se da su konsolidacija i fiskalna štednja neophodne i u rastućim ekonomijama, ali da ni te mere neće biti dovoljne za prevenciju eskalacije javnog duga, preneo je Tanjug.
https://lat.sputnikportal.rs/20231205/kraj-puta-sakso-banka-objavila-senzacionalne-prognoze-za-narednu-godinu-1164674541.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, evropska unija (eu)
ekonomija, svet – ekonomija, evropska unija (eu)
Stručnjaci upozorili na ogroman pritisak na ekonomiju Evrope - može li ona to izdržati?
Evropa se i dalje suočava sa opasnošću od inflacije, geopolitičkih fragmentacija i klimatskih nepogoda, dok se istovremeno vrši uspostavljanje zelene agende koja predstavlja svojevrstan i dugotrajan izazov, navodi se u časopisu „Makroekonomske analize i trendovi“.
U analizi „Strukturne i ciklične turbulencije u Evropi - kako izaći na kraj sa izazovima?“autora Miladina Kovačevića i Katarine Stančić navodi se da posle rasta BDP-a Evrope od 2,7 odsto u 2022. godini, za 2023. MMF predviđa usporavanje i rast od 1,3 procenta, a zatim blagi oporavak u 2024. godini.
Razvijene ekonomije će, kako se navodi, u 2023. godini ostvariti rast od 0,7 odsto, a rastuće 2,4 procenata.
Objašnjeno je da je prva polovina 2023. godine ostala u znaku kontrakcije energetski intenzivnog sektora evropske industrije, pre svega Nemačke, dok je u uslužno orijentisanim ekonomijama (Portugal i Španija) ekonomska aktivnost pokazala daleko bolje performanse, zahvaljujući oporavku saobraćaja i turizma.
Lična potrošnja je bila slaba širom cele Evrope, investicije su se smanjile zbog povećanih troškova zaduživanja, ali je inflacija definitivno stavljena pod kontrolu, za šta su zaslužna tri faktora: pad cena berzanskih proizvoda, smanjena domaća tražnja i pad kratkoročnih inflatornih očekivanja.
Prema prognozama MMF-a, Evropu i u trećem kvartalu ove godine očekuje usporavanje, praćeno usporavanjem uslužnog sektora, što će se, paraleleno sa postojećim negativnim okolnostima (monetarno pooštravanje, visoka zaduženost itd) odraziti u vidu daljih pritisaka na ekonomske perspektive.
U analizi se navodi da se Evropa suočava sa sledećim izazovima: kako podići stopu rasta, kako izaći na kraj sa klimatskim izazovima, kako podržati dezinflaciju, kako podići produktivnost i kako povećati ponudu radne snage.
Kamatne stope i preporuke MMF-a
Između ostalog se iznosi da se evropsko tržište rada oporavilo, i da je zaposlenost za jedan do dva procentna poena viša u odnosu na period pre pandemije kovida 19, a da je rast nominalnih zarada premašio rast inflacije u rastućim evropskim ekonomijama, gde je ona i bila najviša.
Dodaje se da neke banke već počinju da spuštaju kamatne stope, a da MMF preporučuje zadržavanje dosadašnjih strogih monetarnih mera sve dok se inflacija ne vrati u okvire ciljanih vrednosti.
Što se tiče fiskalne politike u razvijenim evropskim ekonomijama, u analizi se navodi da je planirana fiskalna konsolidacija od oko 0,85 odsto BDP-a u sledećoj godini, a u rastućim ekonomijama 0,25 odsto i 0,72 procenta u 2023. i 2024. godini.
Prema računicama MMF-a,fiskalna konsolidacija od 2,5 odsto BDP-a u evrozoni doprineće spuštanju kamatne stope za 30-50 baznih poena, a preporučuje se da su konsolidacija i fiskalna štednja neophodne i u rastućim ekonomijama, ali da ni te mere neće biti dovoljne za prevenciju eskalacije javnog duga, preneo je Tanjug.
