https://lat.sputnikportal.rs/20231202/dusan-bajatovic-srbiju-bi-srljanje-evropskim-putem-kostalo-mnogo-video-1164527213.html
Dušan Bajatović: Srbiju bi srljanje evropskim putem koštalo mnogo /video/
Dušan Bajatović: Srbiju bi srljanje evropskim putem koštalo mnogo /video/
Sputnik Srbija
Direktor Srbijagasa tvrdi da je izrazito loša politička elita koja njom rukovodi dovela Evropu u položaj američkog „vazala“ i da bi Srbiju srljanje u Evropu... 02.12.2023, Sputnik Srbija
2023-12-02T20:15+0100
2023-12-02T20:15+0100
2023-12-02T20:15+0100
srbija
srbija
srbija – politika
srbija – ekonomija
dušan bajatović
srbijagas
rusija
evropska unija (eu)
sad
ljubinka milinčić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/1d/1148674181_0:177:3073:1905_1920x0_80_0_0_2b8c5e5175205020ea969348196ca0fc.jpg
Iako trenutno energetski stabilna i vojno neutralna, Srbija bi, ukoliko nastavi sa integracijama po svaku cenu, osetila sve posledice nesposobnog evropskog rukovodstva.Ovako je sa Ljubinkom Milinčić za Sputnjik govorio Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa i glavna meta medijskih napada koji su, baš pred izbore, ponovo aktuelizovani.On je, kako navode optužbe, u talu sa Rusima iz Gasproma, ukrao više od 100 miliona dinara.„Prvo je bilo 300 miliona, sad naša štampa navodi da ima 120 miliona, izgleda da mi je neko hakovao račun. Ja sam čuo da su sad te pare dostupne, ali moram da pronađem račun i verovatno ću ih sve uložiti u razvoj objektivnog novinarstva u Srbiji“, u šali govori Bajatović o optužbama na svoj račun.Bajatović, koji je inače jedanaesti kandidat na listi SPS-a, podseća da se uvek u periodu izbora i političkom takmičenju koje nije najčešće čisto, mora računati na prljavi deo kampanje i da mu nije prvi put da se uoči izbora nađe na listi za medijski odstrel.Situacija kod kućeBajatović je domaću energetsku situaciju i snabdevanje srpskog tržišta, ocenio kao stabilno, uprkos aktuelnim svetskim dešavanjima.On podseća da je Republika Srbija dobila dve milijarde kubnih metara gasa godišnje, po ceni koju niko drugi nije dobio.„Mi smo i naftu do skoro uvozili od Rusije po praktično subvencionisanim cenama. Zato je NIS prošle godine imao 800 miliona dolara dobiti. U takvim okolnostima u budućnosti ćemo možda razgovarati o nekoj atomskoj centrali“, govori Bajatović za Sputnjik.Bugarska taksaOn podseća da je Srbija nedavno imala problem sa potencijalnom cenom gasa, ali samo zahvaljujući Bugarskoj, kojoj je u budžetu zafalila milijarda dolara, pa su poželeli da to zarade uvodeći takse od sto dolara za tranzit, međutim, Bajatović tvrdi da do toga zasigurno neće doći, bar ne do donošenja odluke bugarskog ustavnog suda.„A transport gasa je monopol i on je tako zamišljen u celom svetu. Vi imate pravo samo na troškove izgradnje svega toga, uz to neku jako malu zaradu. Tako funkcioniše sistem u Americi, Rusiji, Kini, Evropi... taj sistem ima za cilj da svima omogući jednaku šansu. Dakle, ne može niko pa ni Bugarska, ni po zakonima svoje zemlje, po evropskoj regulativi, svetskoj praksi, ili bilo čemu drugom, uvoditi nekakve takse na transport. To ne postoji“.Osnovna ideja, objašnjava direktor Srbijagasa, mogla bi biti i to da Srbija, Mađarska i Gasprom, odnosno Rusija, kao i Turska odbiju da plate pomenutu taksu. Tada bi Bugarska mogla reći da usluga nije plaćena, transporta nije bilo, pa bi protok ruskog gasa u istočnu Evropu bio obustavljen. Ipak, to je još jedan u nizu pokušaj odvajanja Rusije od Evrope i njena izolacija koji nisu urodili plodom, pa će se Evropa i dalje grejati na ruski gas.Večita težnja ka IstokuDušan Bajatović je, u razgovoru sa Ljubinkom Milinčić, govorio i o razlozima zbog kojih je evropska politička elita zapala u period stagnacije, potčinjenom odnosu pred Sjedinjenim Američkim Državama, uticaju tog njenog položaja na započinjanje specijalne vojne operacije u Ukrajini, kao i o posledicama izbijanja rata u istočnoj Evropi.Energetske kompanije zaradile su više novca nego farmaceutski lobi nakon proizvodnje lekova za koronu i zbog toga Amerika grčevito pokušava da zadrži prevlast tamo gde može. Rat u Ukrajini samo je sukob Istoka i Zapada gde Zapad pokušava da ovlada ruskim energentima, suprotstavljajući se ujedno sve očiglednijem ekonomskom i političkom usponu Kine.Po Bajatovićevom mišljenju, Amerika je najveći proizvođač gasa i nafte u svetu, ali ona hoće da poseduje ono čega u izobilju ima u ruskoj zemlji. Isto tako je svojevremeno htela da ima iračka, iranska ili libijska dobra, uz obavezu da ih sama kontroliše. U toku je, kako kaže on, „jedna velika svetska utakmica“.Predviđa se da će svetska ekonomija imati rast od tri odsto, ali taj rast će se praviti u Aziji i Africi, pa čak u izvesnoj meri i u Južnoj Americi. Evropa, sasvim sigurno, gubi svoj nekadašnji položaj i uticaj koji je nekada uživala.Vazali 21. vekaBajatović vidi dve ključne posledice rata u Ukrajini. Pokazalo se da Evropa ima izrazito lošu političku elitu i da „postaje vazal Amerike“.„Ne može vazalna teritorija, koliko god da ima naroda, biti moćna. To je prva posledica – rastanak Evrope od Rusije znači siromašenje. Sutra će značiti deindustrijalizaciju, jer se firme sele što u Kinu, što u SAD“, govori Dušan Bajatović.Druga posledica, smatra on, biće dedolarizacija i, sledstveno tome, deamerikanizacija. To se prvenstveno vidi u tome koliki je udeo kineskog juana u nafti, a Bajatović spekuliše da bi u bliskoj budućnosti mogao biti uveden i petrojuan umesto dosadašnjeg petrodolara kao monetarnog standarda.„Danas je 20% svetskih valutnih rezervi već u juanu. Količina trgovine koja se takođe obavlja u juanu takođe je velika. Kina postaje sila.“Bajatović navodi primer sunita i šiita kao najslikovitiji za predstavljanje rastućeg političkog i diplomatskog uticaja Rusije i Kine. Te dve zemlje rešile su milenijumski sukob koji datira od 7. veka nove ere. Još jedan odličan primer jeste činjenica da su Saudijska Arabija i Iran uspostavili diplomatske odnose posredstvom ove dve sile. Ovaj događaj, tvrdi Bajatović, predstavlja veću i značajniju promenu čak i od rušenja Berlinskog zida.DekolonizacijaDirektor Srbijagasa ističe da je osnovna greška kada se sagledava rat u Ukrajini tvrdnja da se radi o ratu Rusije i Ukrajine. Reći da je u pitanju rat Rusije i NATO-a, malo je preciznije. Ipak, najtačnije je reći da se radi o sukobu Istoka i Zapada i da svedočimo jednoj vrsti borbe za dekolonizaciju.Odličan primer toga, navodi on, jeste Francuska koja je nedavno završila svoju karijeru kolonijalne sile kada su se tri afričke zemlje pobunile i isterale francusku vojsku napolje. Širom Francuske postavljeno je ukupno 54 atomske centrale, a uran koji je uvozila iz Nigera, sada će im biti naplaćivan po 200 puta većoj ceni. Sve je ovo posledica, smatra Bajatović, toga što se nekada moćni i silni Zapad preračunao i prevideo svetska ekonomska i politička kretanja.„Počelo je sa Rusijom, a nastaviće se sa ekonomskim promenama, plaćanjem u nacionalnim valutama, u drugačijoj vrsti razmene robe. Ovo je zapravo borba za dekolonizaciju i oslobađanje od moći kolektivnog Zapada, koji je stotinama godina živeo dobro na račun toga što je crpeo resurse po Africi, Indiji. Setite se Opijumskog rata sa Kinom.“Spašavanje Redova RajanaRusi su, govori Bajatović, shvatili još u vreme dolaska Putina na vlast, kakvi će ih sve izazovi očekivati u budućnosti. Oni su sebi osigurali bezbednost u zemlji, političku stabilnost, kriminal su stavili u granice kontrole, nakon čega su krenuli da se razvijaju oružje i nova tehnologije.„Razvijali su robote, novu vrstu elektronike, četvrtu, petu, šestu generaciju u poljoprivredi… Ne samo što izvoze hranu, nego oni imaju sad i novu genetiku koja će se proizvoditi u tim semenima u Rusiji, razvijali su zdravstvo, nanotehnologiju… Oni su zapravo razvijali tehnologije novih generacija“, govori Bajatović i ističe da termin „Evropa“ već dvadeset godina ne postoji u javnom govoru skupova poput Šangajske inicijative i sličnih, već se isključivo koristi termin „Evroazija“.Međutim, razvojni put Rusije i Kine nije mogao slobodno da cveta i neko je na Zapadu konačno shvatio da se stiglo do faze „predoziranja“ Istokom. Rusi su počeli da putuju i posluju po Evropi, Kinezi da razvijaju „Put svile“ i Amerika, kao doskorašnji hegemon, to nije nameravala da dopusti.Bajatović je podsetio da ni Srbija nije jeftino prošla u tom svetskom raskusuravanju između velikih sila i njihovih političkih, vojnih i ekonomskih aspiracija, podsećajući da nas je 19 najjačih zemalja sveta bombardovalo istovremeno i da se to ne sme zaboraviti.Opširnije gledajte u video prilogu.
srbija
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Milica Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
srbija, srbija – politika, srbija – ekonomija, dušan bajatović, srbijagas, rusija, evropska unija (eu), sad, ljubinka milinčić, analize i mišljenja
srbija, srbija – politika, srbija – ekonomija, dušan bajatović, srbijagas, rusija, evropska unija (eu), sad, ljubinka milinčić, analize i mišljenja
Iako trenutno energetski stabilna i vojno neutralna, Srbija bi, ukoliko nastavi sa integracijama po svaku cenu, osetila sve posledice nesposobnog evropskog rukovodstva.
Ovako je sa Ljubinkom Milinčić za Sputnjik govorio Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa i glavna meta medijskih napada koji su, baš pred izbore, ponovo aktuelizovani.
On je, kako navode optužbe, u talu sa Rusima iz Gasproma, ukrao više od 100 miliona dinara.
„Prvo je bilo 300 miliona, sad naša štampa navodi da ima 120 miliona, izgleda da mi je neko hakovao račun. Ja sam čuo da su sad te pare dostupne, ali moram da pronađem račun i verovatno ću ih sve uložiti u razvoj objektivnog novinarstva u Srbiji“, u šali govori Bajatović o optužbama na svoj račun.
Bajatović, koji je inače jedanaesti kandidat na listi SPS-a, podseća da se uvek u periodu izbora i političkom takmičenju koje nije najčešće čisto, mora računati na prljavi deo kampanje i da mu nije prvi put da se uoči izbora nađe na listi za medijski odstrel.
Bajatović je domaću energetsku situaciju i snabdevanje srpskog tržišta, ocenio kao stabilno, uprkos aktuelnim svetskim dešavanjima.
On podseća da je Republika Srbija dobila dve milijarde kubnih metara gasa godišnje, po ceni koju niko drugi nije dobio.
„Mi smo i naftu do skoro uvozili od Rusije po praktično subvencionisanim cenama. Zato je NIS prošle godine imao 800 miliona dolara dobiti. U takvim okolnostima u budućnosti ćemo možda razgovarati o nekoj atomskoj centrali“, govori Bajatović za Sputnjik.
On podseća da je Srbija nedavno imala problem sa potencijalnom cenom gasa, ali samo zahvaljujući Bugarskoj, kojoj je u budžetu zafalila milijarda dolara, pa su poželeli da to zarade uvodeći takse od sto dolara za tranzit, međutim, Bajatović tvrdi da do toga zasigurno neće doći, bar ne do donošenja odluke bugarskog ustavnog suda.
„A transport gasa je monopol i on je tako zamišljen u celom svetu. Vi imate pravo samo na troškove izgradnje svega toga, uz to neku jako malu zaradu. Tako funkcioniše sistem u Americi, Rusiji, Kini, Evropi... taj sistem ima za cilj da svima omogući jednaku šansu. Dakle, ne može niko pa ni Bugarska, ni po zakonima svoje zemlje, po evropskoj regulativi, svetskoj praksi, ili bilo čemu drugom, uvoditi nekakve takse na transport. To ne postoji“.
Osnovna ideja, objašnjava direktor Srbijagasa, mogla bi biti i to da Srbija, Mađarska i Gasprom, odnosno Rusija, kao i Turska odbiju da plate pomenutu taksu. Tada bi
Bugarska mogla reći da usluga nije plaćena, transporta nije bilo, pa bi protok ruskog gasa u istočnu Evropu bio obustavljen. Ipak, to je još jedan u nizu pokušaj odvajanja Rusije od Evrope i njena izolacija koji nisu urodili plodom, pa će se Evropa i dalje grejati na ruski gas.
Dušan Bajatović je, u razgovoru sa Ljubinkom Milinčić, govorio i o razlozima zbog kojih je evropska politička elita zapala u period stagnacije, potčinjenom odnosu pred Sjedinjenim Američkim Državama, uticaju tog njenog položaja na započinjanje specijalne vojne operacije u Ukrajini, kao i o posledicama izbijanja rata u istočnoj Evropi.
Energetske kompanije zaradile su više novca nego farmaceutski lobi nakon proizvodnje lekova za koronu i zbog toga Amerika grčevito pokušava da zadrži prevlast tamo gde može. Rat u Ukrajini samo je sukob Istoka i Zapada gde Zapad pokušava da ovlada ruskim energentima, suprotstavljajući se ujedno sve očiglednijem ekonomskom i političkom usponu Kine.
Po Bajatovićevom mišljenju, Amerika je najveći proizvođač gasa i nafte u svetu, ali ona hoće da poseduje ono čega u izobilju ima u ruskoj zemlji. Isto tako je svojevremeno htela da ima iračka, iranska ili libijska dobra, uz obavezu da ih sama kontroliše. U toku je, kako kaže on, „jedna velika svetska utakmica“.
„Svi mi vidimo šta se dešava. Rat u Ukrajini izazvan je i nametnut. Svima je jasno da Rusija nema teritorijalne pretenzije, međutim, sigurno neće dozvoliti instaliranje atomske rakete na dva minuta od Moskve. Priča o zaustavljanju proširenja NATO-a bila je laž, isto kao što je to bio slučaj i sa Minskim sporazumom. Ista stvar desila se nama, kada su nas lagali za rezoluciju 1244 ili za Dejtonski sporazum, rekao je Bajatović.
Predviđa se da će svetska ekonomija imati rast od tri odsto, ali taj rast će se praviti u Aziji i Africi, pa čak u izvesnoj meri i u Južnoj Americi. Evropa, sasvim sigurno, gubi svoj nekadašnji položaj i uticaj koji je nekada uživala.
Bajatović vidi dve ključne posledice rata u Ukrajini. Pokazalo se da Evropa ima izrazito lošu političku elitu i da „postaje vazal Amerike“.
„Ne može vazalna teritorija, koliko god da ima naroda, biti moćna. To je prva posledica – rastanak Evrope od Rusije znači siromašenje. Sutra će značiti deindustrijalizaciju, jer se firme sele što u Kinu, što u SAD“, govori Dušan Bajatović.
Druga posledica, smatra on, biće dedolarizacija i, sledstveno tome, deamerikanizacija. To se prvenstveno vidi u tome koliki je udeo kineskog juana u nafti, a Bajatović spekuliše da bi u bliskoj budućnosti mogao biti uveden i petrojuan umesto dosadašnjeg petrodolara kao monetarnog standarda.
„Danas je 20% svetskih valutnih rezervi već u juanu. Količina trgovine koja se takođe obavlja u juanu takođe je velika.
Kina postaje sila.“
Bajatović navodi primer sunita i šiita kao najslikovitiji za predstavljanje rastućeg političkog i diplomatskog uticaja Rusije i Kine. Te dve zemlje rešile su milenijumski sukob koji datira od 7. veka nove ere. Još jedan odličan primer jeste činjenica da su Saudijska Arabija i Iran uspostavili diplomatske odnose posredstvom ove dve sile. Ovaj događaj, tvrdi Bajatović, predstavlja veću i značajniju promenu čak i od rušenja Berlinskog zida.
Direktor Srbijagasa ističe da je osnovna greška kada se sagledava rat u Ukrajini tvrdnja da se radi o ratu Rusije i Ukrajine. Reći da je u pitanju rat Rusije i NATO-a, malo je preciznije. Ipak, najtačnije je reći da se radi o sukobu Istoka i Zapada i da svedočimo jednoj vrsti borbe za dekolonizaciju.
Odličan primer toga, navodi on, jeste Francuska koja je nedavno završila svoju karijeru kolonijalne sile kada su se tri afričke zemlje pobunile i isterale francusku vojsku napolje. Širom Francuske postavljeno je ukupno 54 atomske centrale, a uran koji je uvozila iz Nigera, sada će im biti naplaćivan po 200 puta većoj ceni. Sve je ovo posledica, smatra Bajatović, toga što se nekada moćni i silni Zapad preračunao i prevideo svetska ekonomska i politička kretanja.
„Počelo je sa Rusijom, a nastaviće se sa ekonomskim promenama, plaćanjem u nacionalnim valutama, u drugačijoj vrsti razmene robe. Ovo je zapravo borba za dekolonizaciju i oslobađanje od moći kolektivnog Zapada, koji je stotinama godina živeo dobro na račun toga što je crpeo resurse po Africi, Indiji. Setite se Opijumskog rata sa Kinom.“
Rusi su, govori Bajatović, shvatili još u vreme dolaska Putina na vlast, kakvi će ih sve izazovi očekivati u budućnosti. Oni su sebi osigurali bezbednost u zemlji, političku stabilnost, kriminal su stavili u granice kontrole, nakon čega su krenuli da se razvijaju oružje i nova tehnologije.
„Razvijali su robote, novu vrstu elektronike, četvrtu, petu, šestu generaciju u poljoprivredi… Ne samo što izvoze hranu, nego oni imaju sad i novu genetiku koja će se proizvoditi u tim semenima u Rusiji, razvijali su zdravstvo, nanotehnologiju… Oni su zapravo razvijali tehnologije novih generacija“, govori Bajatović i ističe da termin „Evropa“ već dvadeset godina ne postoji u javnom govoru skupova poput Šangajske inicijative i sličnih, već se isključivo koristi termin „Evroazija“.
Međutim, razvojni put Rusije i Kine nije mogao slobodno da cveta i neko je na Zapadu konačno shvatio da se stiglo do faze „predoziranja“ Istokom. Rusi su počeli da putuju i posluju po Evropi, Kinezi da razvijaju „Put svile“ i Amerika, kao doskorašnji hegemon, to nije nameravala da dopusti.
„Mi sad imamo jednu vrstu „spasavanja Redova Rajana“, gde Amerika želi da zadrži kontrolu gde god je to moguće. Pogledajte samo sukob u Gazi gde oni govore da će po svaku cenu braniti Izrael, dok isto to Arapi govore za Palestince“.
Bajatović je podsetio da ni Srbija nije jeftino prošla u tom svetskom raskusuravanju između velikih sila i njihovih političkih, vojnih i ekonomskih aspiracija, podsećajući da nas je 19 najjačih zemalja sveta bombardovalo istovremeno i da se to ne sme zaboraviti.
Opširnije gledajte u video prilogu.
