https://lat.sputnikportal.rs/20231130/umro-henri-kisindzer-1164423422.html
Umro Henri Kisindžer
Umro Henri Kisindžer
Sputnik Srbija
Legendarni američki diplomata Henri Kisindžer umro je u 101. godini. 30.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-30T06:46+0100
2023-11-30T06:46+0100
2023-11-30T08:44+0100
svet
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/1c/1156338101_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_12606193f84513a6d0fbed98bd751a15.jpg
Kako je Sputnjiku rekao pomoćnik političara Džejms Bejker, SAD su izgubile velikog diplomatu. Prema njegovim rečima, Kisindžer je igrao ključnu ulogu u gotovo svakom važnom pitanju američke spoljne politike od 1969. do 1977. godine. Konkretno, podsetio je Bejker, bivši državni sekretar je zaslužan za razvoj politike detanta (otopljavanja odnosa) sa SSSR-om i podizanje na viši nivo američko-kineskih odnosa.Hajnc Alfred Kisindžer rođen je u Furtu u Nemačkoj 27. maja 1923. i preselio se u Sjedinjene Države sa porodicom 1938., pre nego što su nacisti krenuli u kampanju istrebljenja evropskih Jevreja. Tokom svoje duge karijere, obavljao je mnoge funkcije, uključujući mesto 56. američkog državnog sekretara, savetnika predsednika Ričarda Niksona, a kasnije i Džeralda Forda. Smatra se jednim od autora američke doktrine „fleksibilnog odgovora“: zalagao se za detant između Zapada i Istoka i uspostavljanje kontrole nad nuklearnim oružjem.Kisindžer je više puta boravio u Rusiji. Tokom ovih putovanja razgovarao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom - imali su više od 10 sastanaka (prvi sastanak je održan u julu 2001, poslednji 29. juna 2017). Političar je smatrao da „Rusija mora biti tretirana kao važan element u novom sistemu globalne ravnoteže“ i da će „ravnoteža između Rusije i Sjedinjenih Država ojačati stabilnost u svetu“. On je više puta izrazio stav da Vašington treba da „prizna rusku hegemoniju“ u bivšim sovjetskim republikama od Belorusije do Kazahstana.Kisindžer je dobitnik Nobelove nagrade i smatran za "patrijarha svetske diplomatije".
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet, svet – politika
Umro Henri Kisindžer
06:46 30.11.2023 (Osveženo: 08:44 30.11.2023) Legendarni američki diplomata Henri Kisindžer umro je u 101. godini.
"Henri Kisindžer preminuo je danas u svom domu u Konektikatu u stotoj godini", javlja Rojters.
Kako je Sputnjiku rekao pomoćnik političara Džejms Bejker, SAD su izgubile velikog diplomatu. Prema njegovim rečima, Kisindžer je igrao ključnu ulogu u gotovo svakom važnom pitanju američke spoljne politike od 1969. do 1977. godine. Konkretno, podsetio je Bejker, bivši državni sekretar je zaslužan za razvoj politike detanta (otopljavanja odnosa) sa SSSR-om i podizanje na viši nivo američko-kineskih odnosa.
Hajnc Alfred Kisindžer rođen je u Furtu u Nemačkoj 27. maja 1923. i preselio se u Sjedinjene Države sa porodicom 1938., pre nego što su nacisti krenuli u kampanju istrebljenja evropskih Jevreja. Tokom svoje duge karijere, obavljao je mnoge funkcije, uključujući mesto 56. američkog državnog sekretara, savetnika predsednika Ričarda Niksona, a kasnije i Džeralda Forda. Smatra se jednim od autora američke doktrine „fleksibilnog odgovora“: zalagao se za detant između Zapada i Istoka i uspostavljanje kontrole nad nuklearnim oružjem.
Kisindžer je više puta boravio u Rusiji. Tokom ovih putovanja razgovarao je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom - imali su više od 10 sastanaka (prvi sastanak je održan u julu 2001, poslednji 29. juna 2017). Političar je smatrao da „Rusija mora biti tretirana kao važan element u novom sistemu globalne ravnoteže“ i da će „ravnoteža između Rusije i Sjedinjenih Država ojačati stabilnost u svetu“. On je više puta izrazio stav da Vašington treba da „prizna rusku hegemoniju“ u bivšim sovjetskim republikama od Belorusije do Kazahstana.
Kisindžer je dobitnik Nobelove nagrade i smatran za "patrijarha svetske diplomatije".
