https://lat.sputnikportal.rs/20231130/bezeci-od-lavrova-blinken-priznao-poraz-amerike-rusija-olivera-ikodinovic-1164441324.html
Bežeći od Lavrova, Blinken priznao poraz Amerike
Bežeći od Lavrova, Blinken priznao poraz Amerike
Sputnik Srbija
To što je američki državni sekretar Entoni Blinken glavom bez obzira pobegao iz Skoplja, kako se ne bi sreo sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim govori... 30.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-30T22:25+0100
2023-11-30T22:25+0100
2023-11-30T22:25+0100
rusija
rusija – politika
svet
analize i mišljenja
severna makedonija
oebs
sergej lavrov
entoni blinken
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0c/1162306515_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_e42e6baf986f3bd65c2a0caa677c9850.jpg
Za razliku od Zapada Moskva ne teži konfrontaciji, već traganju za dijalogom, čak i sa onima koji još nisu sazreli za taj dijalog, ističu ruski eksperti.U glavnom gradu Severne Makedonije održava se trodnevni ministarski savet OEBS-a, koji okuplja preko 70 delegacija sa oko 1.000 članova, i gde će se promovisati bezbednost, stabilnost i saradnja među državama članicama.Blinken je u sredu veče boravio u Skoplju, pred današnji sastanak šefova diplomatija OEBS-a i sastao se s makedonskim ministrom spoljnih poslova Bujarom Osmanijem, ali je posle neformalne večere, napustio glavni grad Severne Makedonije, pre dolaska ruskog kolege, uprkos tome što je Vašington prethodno potvrdio njegovo učešće u zasedanju ministarskog saveta OEBS-a.Večeri u Skoplju prisustvovali su i šefovi diplomatija EU i Velike Britanije, Žozef Borelj i Dejvid Kameron, nakon čega su sva trojica napustili taj grad pre nego što je stigao Lavrov.Blohin ne isključuje da razlozi Blinkenovog naglog napuštanja Skoplja mogu biti razni, ali istovremeno naglašava da za sada među američkim zvaničnicima nema spremnosti da se lično sretnu sa Rusima.„Oni Rusiju pokušavaju da predstave kao 'imperiju zla', a u ovom slučaju bi ispalo da oni sa 'imperijom zla' pregovaraju oko Ukrajine. Ovo je glavna stvar, ali je sasvim moguće da postoje i drugi razlozi. O tome je teško govoriti, ne znamo šta je u Blinkenovoj glavi“, dodaje Blohin.Ruska diplomatija pobedila ZapadRuski mediji takođe ocenjuju da je Moskva ostvarila pravi diplomatski proboj i pobedu nad pokušajima kolektivnog Zapada da Rusiju izoluju. Ukrajina, Poljska i baltičke zemlje su ogorčene što ruski ministar spoljnih poslova posećuje zemlju NATO-a, prvi put od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, februara 2022. godine, pa su zbog toga otkazale učešće na ministarskom savetu OEBS-a, dok je Bugarska, čije rukovodstvo zauzima krajnje antiruski stav, odbila da dozvoli prelet aviona šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova ako se u njemu bude nalazila Marija Zaharova.Činjenica je da je ruski ministar još početkom novembra dobio poziv za učešće na tom događaju od Severne Makedonije, ali su Makedonci odmah po pozivu jasno stavili do znanja da će Lavrov morati da reši niz logističkih problema vezano za svoj dolazak, pošto je pod zapadnim sankcijama i zabranjeni su mu preleti preko teritorije EU.Dužina rute ministarskog aviona iznosila je oko 4.000 kilometara, put je trajao više od pet sati. Lavrovljev avion je preleteo Tursku i Grčku na putu za Severnu Makedoniju, iako se ranije očekivalo da će leteti preko Bugarske, koja je prvobitno izdala dozvolu za prelet ruskog aviona.To što je Severna Makedonija pozvala Rusiju na ovaj događaj, kaže Blohin, može se tumačiti i kao signal koji je došao iz Vašingtona, Brisela ili NATO-a, u nameri da se „opipa puls“ Moskve u pogledu budućnosti Ukrajine. Zapad se, dodaje ekspert, toliko umorio od Ukrajine da sada želi, koristeći samit OEBS-a, vidi raspoloženje Rusa, koje predvodi Lavrov.Što se tiče Ukrajine, Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije koje su zbog Lavrova odlučile da bojkotuju sastanak u Skoplju Blohin kaže da je njihova pozicija u potpunosti jasna, s obzirom da su „te zemlje samo instrument Zapada za slabljenje Rusije“.Propala izolacija RusijeRuski eksperti navode da su sva ova previranja pokazala ozbiljnu unutrašnju borbu u EU oko dolaska ruskog ministra, a njegov konačni dolazak pokazao je da su konstruktivne snage ipak pobedile. Evropski zvaničnici, koji su nedavno govorili o nekoj vrsti „izolacije Rusije“, sada preispituju svoju poziciju, dok se pragmatičari i dalje oslanjaju na zdrav razum. Tome u prilog ide i izjava ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandra Šalenberga, koji je uoči sednice saveta ministara OEBS-a, rekao da Zapad ne treba da se plaši da sedne za pregovarački sto sa Rusima i da zapadne zemlje ne bi trebalo da odustaju od dijaloga sa Moskvom.Podsetimo, organizacija ima 57 država plus 11 „partnera za saradnju”. Jedan broj njih je krajnje nezadovoljan činjenicom da EU namerava da OEBS od prostora saradnje i kolektivne bezbednosti pretvori u instrument za izolaciju Rusije, bez kojeg neće biti bezbednosti u Evroaziji.Moskva sve ovo razume, pa ni zbog svih smicalica i peripetija oko rešavanja „logističkih problema” nije principijelno odbila putovanje i nije diskreditovala OEBS. Naprotiv, ministar Lavrov je rekao da Rusija želi da „spasi OEBS“, koji se „pretvara, u stvari, u dodatke EU i NATO-a, u čisto marginalne strukture“.Takav pristup se objašnjava činjenicom da, za razliku od Zapada, Moskva želi dijalogom da rešava nagomilane probleme.Lavrov je u Skoplju ocenio da se OEBS danas nalazi u jadnom stanju, a da je budućnost nejasna, podsećajući da je organizacija uništena još 1999. godine, agresijom na Jugoslaviju i otimanjem Kosova.Na pitanje šta se može očekivati od samita OEBS-a u Skoplju Blohin kaže da ne treba očekivati neki „poseban napredak“.Ruski eksperti zaključuju da je putovanje Sergeja Lavrova na samit OEBS-a samo po sebi važno, jer između ostalog potvrđuje i činjenicu da „svet ne može da postoji bez Rusije“.Države Azije, Afrike i Latinske Amerike, pa čak i neke evropske zemlje zainteresovane su za razvoj odnosa sa Rusijom, a obezbeđivanje evropske bezbednosti nemoguće je bez Rusije, ma koliko to Zapad negirao.
https://lat.sputnikportal.rs/20231130/oci-u-oci-pred-svima-na-samitu--srdacan-susret-lavrova-i-dacica-u-skoplju-1164430574.html
severna makedonija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, svet, analize i mišljenja, severna makedonija, oebs, sergej lavrov, entoni blinken
rusija – politika, svet, analize i mišljenja, severna makedonija, oebs, sergej lavrov, entoni blinken
Bežeći od Lavrova, Blinken priznao poraz Amerike
To što je američki državni sekretar Entoni Blinken glavom bez obzira pobegao iz Skoplja, kako se ne bi sreo sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovim govori o nekonstruktivnoj poziciji Vašintgtona i njegovom priznanju poraza.
Za razliku od Zapada Moskva ne teži konfrontaciji, već traganju za dijalogom, čak i sa onima koji još nisu sazreli za taj dijalog, ističu ruski eksperti.
U glavnom gradu Severne Makedonije održava se trodnevni ministarski savet OEBS-a, koji okuplja preko 70 delegacija sa oko 1.000 članova, i gde će se promovisati bezbednost, stabilnost i saradnja među državama članicama.
Blinken je u sredu veče boravio u Skoplju, pred današnji sastanak šefova diplomatija OEBS-a i sastao se s makedonskim ministrom spoljnih poslova Bujarom Osmanijem, ali je posle neformalne večere,
napustio glavni grad Severne Makedonije, pre dolaska ruskog kolege, uprkos tome što je Vašington prethodno potvrdio njegovo učešće u zasedanju ministarskog saveta OEBS-a.
Večeri u Skoplju prisustvovali su i šefovi diplomatija EU i Velike Britanije, Žozef Borelj i Dejvid Kameron, nakon čega su sva trojica napustili taj grad pre nego što je stigao Lavrov.
„Mislim da je jasno da se sada u Vašingtonu smatra da je razgovor sa Rusijom loš izbor. Oni dijalog sa Rusima doživljavaju gotovo kao poraz. Na pregovore sa Rusima Sjedinjene Države gledaju kroz prizmu slabosti, poraza i slično. Za Blinkena i sama činjenica da će razgovarati sa Lavrovom je pokazatelj da su SAD izgubile, pa su zbog toga započele pregovarački proces sa Rusijom. Stoga je očigledno zašto je Blinken izbegao susret sa Lavrovom“, kaže ruski ekspert Konstantin Blohin.
Blohin ne isključuje da razlozi Blinkenovog naglog napuštanja Skoplja mogu biti razni, ali istovremeno naglašava da za sada među američkim zvaničnicima nema spremnosti da se lično sretnu sa Rusima.
„Oni Rusiju pokušavaju da predstave kao 'imperiju zla', a u ovom slučaju bi ispalo da oni sa 'imperijom zla' pregovaraju oko Ukrajine. Ovo je glavna stvar, ali je sasvim moguće da postoje i drugi razlozi. O tome je teško govoriti, ne znamo šta je u Blinkenovoj glavi“, dodaje Blohin.
Ruska diplomatija pobedila Zapad
Ruski mediji takođe ocenjuju da je Moskva ostvarila pravi
diplomatski proboj i pobedu nad pokušajima kolektivnog Zapada da Rusiju izoluju. Ukrajina, Poljska i baltičke zemlje su ogorčene što
ruski ministar spoljnih poslova posećuje zemlju
NATO-a, prvi put od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, februara 2022. godine, pa su zbog toga otkazale učešće na ministarskom savetu OEBS-a, dok je Bugarska, čije rukovodstvo zauzima krajnje antiruski stav, odbila da dozvoli prelet aviona šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova ako se u njemu bude nalazila
Marija Zaharova.
Činjenica je da je ruski ministar još početkom novembra dobio poziv za učešće na tom događaju od Severne Makedonije, ali su Makedonci odmah po pozivu jasno stavili do znanja da će Lavrov morati da reši niz logističkih problema vezano za svoj dolazak, pošto je pod zapadnim sankcijama i zabranjeni su mu preleti preko teritorije EU.
Dužina rute ministarskog aviona iznosila je oko 4.000 kilometara, put je trajao više od pet sati. Lavrovljev avion je preleteo Tursku i Grčku na putu za Severnu Makedoniju, iako se ranije očekivalo da će leteti preko Bugarske, koja je prvobitno izdala dozvolu za prelet ruskog aviona.
To što je Severna Makedonija pozvala Rusiju na ovaj događaj, kaže Blohin, može se tumačiti i kao signal koji je došao iz Vašingtona, Brisela ili NATO-a, u nameri da se „opipa puls“ Moskve u pogledu budućnosti Ukrajine. Zapad se, dodaje ekspert, toliko umorio od Ukrajine da sada želi, koristeći samit OEBS-a, vidi raspoloženje Rusa, koje predvodi Lavrov.
Što se tiče Ukrajine, Poljske, Estonije, Letonije i Litvanije koje su zbog Lavrova odlučile da bojkotuju sastanak u Skoplju Blohin kaže da je njihova pozicija u potpunosti jasna, s obzirom da su „te zemlje samo instrument Zapada za slabljenje Rusije“.
Ruski eksperti navode da su sva ova previranja pokazala ozbiljnu unutrašnju borbu u EU oko dolaska ruskog ministra, a njegov konačni dolazak pokazao je da su konstruktivne snage ipak pobedile. Evropski zvaničnici, koji su nedavno govorili o nekoj vrsti „izolacije Rusije“, sada preispituju svoju poziciju, dok se pragmatičari i dalje oslanjaju na zdrav razum. Tome u prilog ide i izjava ministra spoljnih poslova Austrije Aleksandra Šalenberga, koji je uoči sednice saveta ministara OEBS-a, rekao da Zapad ne treba da se plaši da sedne za pregovarački sto sa Rusima i da zapadne zemlje ne bi trebalo da odustaju od dijaloga sa Moskvom.
Podsetimo, organizacija ima 57 država plus 11 „partnera za saradnju”. Jedan broj njih je krajnje nezadovoljan činjenicom da EU namerava da OEBS od prostora saradnje i kolektivne bezbednosti pretvori u instrument za izolaciju Rusije, bez kojeg neće biti bezbednosti u Evroaziji.
Moskva sve ovo razume, pa ni zbog svih smicalica i peripetija oko rešavanja „logističkih problema” nije principijelno odbila putovanje i nije diskreditovala OEBS. Naprotiv, ministar Lavrov je rekao da Rusija želi da „spasi OEBS“, koji se „pretvara, u stvari, u dodatke EU i NATO-a, u čisto marginalne strukture“.
Takav pristup se objašnjava činjenicom da, za razliku od Zapada, Moskva želi dijalogom da rešava nagomilane probleme.
Lavrov je u Skoplju ocenio da se OEBS danas nalazi u jadnom stanju, a da je budućnost nejasna, podsećajući da je organizacija uništena još 1999. godine, agresijom na Jugoslaviju i otimanjem Kosova.
Na pitanje šta se može očekivati od samita OEBS-a u Skoplju Blohin kaže da ne treba očekivati neki „poseban napredak“.
„Ali čak i ako dođe do nekog proboja male su šanse da ćemo o njemu saznati brzo. Možda će biti nešto iza zatvorenih vrata, jer se iza zatvorenih vrata donose svakakve sudbonosne odluke, a tek posle izvesnog vremena i javnost za njih saznaje. Stoga, za sada nema smisla graditi bilo kakve iluzije ili nade“.
Ruski eksperti zaključuju da je putovanje Sergeja Lavrova na samit OEBS-a samo po sebi važno, jer između ostalog potvrđuje i činjenicu da „svet ne može da postoji bez Rusije“.
Države Azije, Afrike i Latinske Amerike, pa čak i neke evropske zemlje zainteresovane su za razvoj odnosa sa Rusijom, a obezbeđivanje evropske bezbednosti nemoguće je bez Rusije, ma koliko to Zapad negirao.
