https://lat.sputnikportal.rs/20231128/novo-otkrice-mutacija-gena-moze-pomoci-u-borbi-protiv-morbidne-gojaznosti--1164357660.html
Novo otkriće: Mutacija gena može pomoći u borbi protiv morbidne gojaznosti
Novo otkriće: Mutacija gena može pomoći u borbi protiv morbidne gojaznosti
Sputnik Srbija
Naučnici s Notingam Trent univerziteta u saradnji s MRC Harvelom otkrili su da mutacija gena ZFHX3, za koju se veruje se javlja u samo četiri odsto populacije... 28.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-28T20:42+0100
2023-11-28T20:42+0100
2023-11-28T20:42+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111300/91/1113009117_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_661a44dff9d0124698fefcf95a9d3542.jpg
Istraživači su, kroz eksperimente na miševima, pronašli da mutirani gen utiče na hipotalamus, koji reguliše apetit, unos hrane, glad i žeđ, tako što deluje na funkcije ostalih gena u toj regiji mozga.Istraživanje je pokazalo da su miševi s mutacijom unosili 12 odsto manje hrane, kao i da su imali kraće telo i niže nivoe insulina i leptina, hormona koji pomaže pri regulaciji telesne težine, prenosi Skaj njuz.Takođe, miševi s nižim nivoom insulina imaju zdraviju regulaciju šećera u krvi i samim tim su manje skloni srčanim oboljenjima i dijabetesu tipa dva.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Novo otkriće: Mutacija gena može pomoći u borbi protiv morbidne gojaznosti
Naučnici s Notingam Trent univerziteta u saradnji s MRC Harvelom otkrili su da mutacija gena ZFHX3, za koju se veruje se javlja u samo četiri odsto populacije, može pomoći u borbi protiv morbidne gojaznosti.
Istraživači su, kroz eksperimente na miševima, pronašli da mutirani gen utiče na hipotalamus, koji reguliše apetit, unos hrane, glad i žeđ, tako što deluje na funkcije ostalih gena u toj regiji mozga.
"Postoji velika genetska komponenta koja se odnosi na naš apetit i rast, ali je ne razumemo u potpunosti. Ukoliko shvatimo šta se događa kod osoba koje imaju mutaciju, moći ćemo da istražimo nove potencijalne ciljeve za gubitak prekomerne težine", rekla je doktorka Rebeka Dambel, istraživač na Univerzitetu u Notingamu.
Istraživanje je pokazalo da su miševi s mutacijom unosili 12 odsto manje hrane, kao i da su imali kraće telo i niže nivoe insulina i leptina, hormona koji pomaže pri regulaciji telesne težine, prenosi Skaj njuz.
Takođe, miševi s nižim nivoom insulina imaju zdraviju regulaciju šećera u krvi i samim tim su manje skloni srčanim oboljenjima i dijabetesu tipa dva.
