Za put do uspeha zaslužne tkalje sa Peštera: Tapiserije Jagode Buić i danas su svetska atrakcija
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej savremene umetnosti/Bojana Janjić
Pratite nas
Izložba „Esencijalnost niti” umetnice Jagode Buić, na kojoj je predstavljen deo stvaralaštva jedne od ključnih umetničkih pojava druge polovine 20. veka na jugoslovenskom prostoru, otvorena je 23. novembra u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Stvaralaštvo ove multimedijalne umetnice koje obuhvata i pozorišnu i filmsku scenografiju i kostimografiju ostalo je prepoznatljivo pre svega po tapiseriji: ona je bila i ostala najznačajnije polje delovanja Jagode Buić.
„Tapiserija je šezdesetih godina prošlog veka kao disciplina bila skrajnuta, pogotovo u Jugoslaviji. Nije imala vidljivost, ni autentičan umetnički izraz. Predstavljala je izatkanu sliku i njome su se uglavnom bavili likovni umetnici koji su već imali ostvarene karijere na slikarskom planu pa su tkalje radile po njihovom nacrtu, a oni su to izlagali na zidu kao sliku. Jagoda je tapiseriju uvela u korpus savremene likovne umetnosti“, kaže za Sputnjik kustoskinja izložbe Svetlana Mitić.
Tapiserija kao samostalno umetničko delo
Svojim neposrednim delovanjem u polju tapiserija Jagoda Buić je oslobodila tapiseriju njene tradicionalne uloge podređene ili prateće likovne discipline, dodelivši joj samostalnost i autentičnost posebnog umetničkog medija.
„Jagoda je redefinisala tapiseriju i od izatkane zidne slike napravila samostalno umetničko delo. Njene prve tapiserije dobijaju dozu reljefnosti, da bi kasnije uvođenjem proreza, okaca bila narušena osnovna ideja da tapiserija donosi atmosferu doma, topline, ušuškanosti. Jagoda poništava tu njenu ulogu otvaranjem proreza i zid dobija aktivnu ulogu kao likovni element. Kasnije izlazi u prostor, odvaja se od zida i tada nastaju njene takozvane prostorne tapiserije, odnosno prostorne instalacije od tapiserija“, kaže Svetlana Mitić.
Slovenski val
Radikalno drugačije shvatanje tapiserije prihvaćeno je i na međunarodnoj umetničkoj sceni, posebno nakon Bijenala u Sao Paulu 1967, gde je Jagoda Buić prepoznata kao jedan od najznačajnijih autora na izložbi.
Jagoda Buić, Monolog II, 1964, detalj
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej savremene umetnosti/Bojana Janjić
Zajedno sa Magdalenom Abakanovič, sa kojom je povremeno i izlagala, Jagoda Buić je označena kao protagonista „slovenskog vala” u tapiseriji, što je označavalo specifičan slovenski senzibilitet utemeljen na folklornoj tradiciji slovenskih naroda, vezan za upotrebu određenih prirodnih materijala.
„Jagoda nije smatrala da se njen rad oslanja na folklor već više na podneblje koje je prepuno arhetipskog i koje u sebi nosi neko izvorno značenje. Zato njene tapiserije imaju sposobnost univerzalnog jezika i komunikacije. Tapiserije koje je doneo 'slovenski val' bile su radikalno drugačije od evropske tradicije, od recimo francuske tapiserije 17. i 18. veka koje su rađene prefinjenim svilenim koncem. Jagoda Buić radi rustični oblik, koji odiše muškom snagom, što kritika u prvom redu ističe budući da je tapiserija bila tradicionalno vezana za žene“, naglašava Mitić.
Susret sa pešterskim tkaljama
Za njen umetnički razvoj bio je značajan susret sa lokalnim pešterskim tkaljama 1972. godine:
„Za nju, koja je dolazila iz potpuno drugačije sredine, susret sa vrsnim tkaljama koje je veoma poštovala i volela, bio je značajan. Upotreba vune tek ošišanih ovaca i drugih prirodnih materijala dovešće do velikih kompozicija originalanog i samosvojnog izraza. Ona sama je isticala tu saradnju sa tkaljama kao nešto veoma važno. Taj element arhetipskog se ispoljava i u vidu ogromnih dimenzija njenih radova. “
Tapiserija danas doživljava renesansu, posebno u svetu.
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej savremene umetnosti/Bojana Janjić
Na izložbi u Muzeju savremene umetnosti, pored tapiserija iz zbirke Muzeja savremene umetnosti, prikazane su tapiserije i crteži nastali u periodu od 1962. do 1977. koji su za ovu priliku pozajmljeni iz Muzeja primenjene umetnosti, Palate Srbije, firme Internacional CG u stečaju, Muzeja grada Beograda…
„Izloženo je 11 tapiserija. Četiri su iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti – 'Monolog', 'Izabela', 'Vertikala' i 'Crni trag'. Tapiserija iz Muzeja primenjene umetnosti pod nazivom 'Fešta' predstavlja prelaz od zidnih ka prostornim, a imamo i dve velike zidne tapiserije iz 1977. godine – 'Ritam 79' nastale spajanjem dinamičkih krugova u kompiziciuju od deset metara u prirodnoj boji vune. Izložena je i rana tapiseriju 'Reminsencija na Dubrovnik' pozajmljena iz Palate Srbija. To je prva tapiserija koju je ona izložila i sadrži sećanje na Dubrovnik koji je nosila u srcu čitavog života. Živela je između Dubrovnika, Pariza, Venecije i kasnije Vašingtona. Kretala se po čitavom svetu, ali njeno srce je pripadalo Dubrovniku“, navodi kustoskinja.
Jagoda Buić, Kompozicija, 1976.
© Foto : Sputnjiku ustupio Muzej savremene umetnosti/Bojana Janjić
Renesansa tapiserija
Mitić kaže da je Jagoda Buić sama postavljala izložbe prema prostoru koji joj je ponuđen, tako da njene tapiserije nemaju uvek fiksiran oblik već kako umetnica želi u tom trenutku.
„Tapiserija danas doživljava renesansu, posebno u svetu. U londonskoj Tejt galeriji je nedavno bila velika izložba Magdalene Abakanovič i tapiserija je jako prisutna možda i više u svetu nego kod nas, pogotovo na način na koji je Jagoda radila, otkrivajući njenu multimedijalnost, reagovanje na prostor. Iako njene tapiserije otkrivaju estetiku vremena u kome je stvarala, njen izraz je potpuno savremen“, smatra Mitić.
Dela Jagode Buić danas se nalaze u mnogim javnim i privatnim umetničkim zbirkama u Njujorku, Parizu, Sao Paulu, San Francisku, Vašingtonu, Dubrovniku, Splitu, Zagrebu, Beogradu, Zenici, a izložba u Muzeju savremene umetnosti biće otvorena do 26. februara 2024. godine.
