Zoran Knežević: SANU ostaje nacionalna akademija, duboko ukorenjena u naš narod
12:21 20.11.2023 (Osveženo: 12:50 20.11.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Srpska akademija nauka i umetnosti obeležava danas 182. godine od osnovanja, a predsednik ove institucije akademik Zoran Knežević istakao je u svojoj pozdravnoj reči da SANU ostaje nacionalna akademija, duboko ukorenjena u naš narod.
Knežević je pozdravio predsednika Srbije Aleksandra Vučića, patrijarha SPC Porfirija, ministarku kulture Maju Gojković, i ostale goste svečanosti u SANU.
Knežević je, kako je napomenuo, pokušao da odgovori na pitanje koje se povremeno javlja u javnosti, a ponekad i u malicioznom kontekstu osporavanja smisla i prava Akademije na samo njeno postojanje.
Obeležavanje 182 godine od osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
„Pokušaću, dakle, da dam jedno, nužno redukovano i pojednostavljeno, viđenje uloge Akademije u savremenom društvu i jedan mogući odgovor na pitanje koje se neretko postavlja, a to je da li su nacionalne akademije zapravo anahrone institucije! Srpska akademija nauka i umetnosti, kao uostalom i većina institucija ove vrste, može se odrediti kao dom najviših stremljenja i specifičnog društvenog položaja, pri čemu mi sebe vidimo u dvostrukoj ulozi: radnoj i počasnoj“, kazao je Knežević.
Kako je u govoru poručio „ako se akademija ograniči samo na svoju reprezentativnu, počasnu ulogu, i ako se anahronim smatra takav način odavanja počasti ljudima koji su ostvarili značajne naučne i umetničke rezultate i dali važne doprinose svojoj sredini, svom narodu ili, zašto ne, celokupnoj ljudskoj zajednici, onda su i akademije valjda anahrone institucije“.
„Ako, međutim, akademije u odgovarajućem društvenom okruženju postanu centri u kojima se susreću i prelamaju aktuelni stvaralački i intelektualni potencijali i tokovi, ako deluju kao stvarne „najviše naučne i umetničke institucije“ u svom okruženju, onda ne samo da to nisu anahrone institucije, već one predstavljaju prirodni sastavni deo savremene akademske zajednice i svakog civilizovanog društva. Naravno, akademije moraju da prate zbivanja u nauci i umetnosti, pojavu novih naučnih disciplina i umetničkih pravaca, da se tim promenama, sa merom opreza, pa i poželjne konzervativnosti, postepeno ali kontinuirano prilagođavaju, kako bi uspešno odgovorile izazovima vremena“, izjavio je Knežević.
Za njega nema dileme da u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i među njenim članovima postoji jasna i puna svest o svim izazovima i teškoćama sa kojima se naša država i narod, ali i celo čovečanstvo, suočavaju u ovim izuzetno turbulentnim vremenima u kojima smo svedoci ubrzanog rastakanja do sada postojećeg sistema međunarodnih odnosa, a da se pri tom ne naslućuju čak ni obrisi nekog novog sistema koji bi nadomestio ovaj nestajući.
Obeležavanje 182 godine od osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
„SANU i njeni članovi nastoje da kroz svoje aktivnosti prepoznaju i razumeju te trendove i izazove i da ponude naučno zasnovane odgovore na niz otvorenih pitanja sa kojima se svi suočavamo: od opšte ljudskih problema klimatskih promena, zagađenja i ekološke perspektive naše planete, siromaštva i nejednakosti u razvoju, položaja i uloge malih država u svetskom poretku, do niza problema koji posebno pogađaju naš narod i našu sredinu, kao što su pitanje Kosova i Metohije, položaj našeg naroda u susednim državama, očuvanje duhovnog i materijalnog nasleđa našeg naroda, pitanja starenja naše populacije i demografske budućnosti Srbije, zdravlja i lečenja našeg stanovništva, energetske bezbednosti i izazova koje sobom nosi veštačka inteligencija, stvaranja zdrave sredine u kojoj će odrastati naši potomci...“, rekao je on.
Prema njegovim rečima „već i samo letimična analiza aktivnosti SANU u proteklom periodu pokazuje da su upravo te ključne teme dominirale u aktivnostima akademika i da je održan niz veoma značajnih i uspešnih naučnih skupova, rasprava, tribina i predavanja na kojima su ova i druga ključna pitanja razmatrana i davani predlozi za njihovo razrešavanje ili makar za pokušaje pomeranja nekih od njih sa mrtve tačke“.
„Bez pretenzija da tvrdimo da smo na sve njih uspeli da pronađemo prave odgovore, mislim da se ipak radi o značajnim aktivnostima.Na uspeh ili neuspeh Akademije u kreiranju društvene svesti, na njen manji ili veći upliv na društvene tokove, naučni i umetnički ugled, ona u najvećoj meri sama utiče, svojim radom i aktivnostima koje sprovodi, vrednostima koje promoviše i standardima koje primenjuje. Već sam u više navrata isticao da su u tom smislu u prethodnom periodu učinjeni značajni pozitivni pomaci i da je SANU postala uzorna, dobro organizovana i funkcionalna ustanova u žiži kulturnog, naučnog, umetničkog i, uopšte, intelektualnog života u srpskoj sredini. U tom okruženju je i njen autoritet neupitan, uvažava se ono što Akademija čini i šta ima da kaže; izvan njega nešto manje, a ima i onih, srećom relativno malobrojnih, pojedinaca koji njen rad kritikuju i osporavaju“, kazao je Knežević.
Kako Knežević ističe postoji poseban aspekt društvene uloge Akademije koji se, kako svedoče inicijative koje dolaze iz međunarodnih akademijskih asocijacija, odnosi na sve institucije ovog tipa u Evropi i svetu.
Obeležavanje 182 godine od osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
„Taj aspekt se se sastoji u dilemi: Da li su i u kojoj meri donosioci odluka spremni da saslušaju dobronamerne i naučno utemeljene ocene i savete svojih vrhunskih naučnika, formirane, između ostalog i kroz nacionalne akademije, ali onda i odgovornosti akademija za savete koje daju. Odnose Akademije sa državom treba uporno i pažljivo negovati i održavati, pre svega putem otvorenog i iskrenog dijaloga, odnosno preko neposredne saradnje u poslovima u kojima kompetencije Akademije mogu da budu od koristi državi i društvu. Naravno, uz uvažavanje različitosti društvenih okvira u kojima delujemo i sa primesom političke uzdržanosti koja proističe iz prirode same Akademije, odnosno potrebe da ona bude nezavisna i u službi pre svega opšteg, a ne bilo kojeg partikularnog interesa. Ono što sa izvesnošću mogu da potvrdim, to je da SANU ostaje nacionalna akademija, duboko ukorenjena u naš narod i društvo i da je spremna da pruži svaku moguću naučnu i stručnu pomoć u traženju odgovora na pomenuta, kao i sva druga značajna pitanja“, kazao je Knežević.
Prema njegovim rečima sve planirane aktivnosti se ostvaruju, Akademija normalno posluje, nema većih problema, kašnjenja ili odlaganja brojnih događaja.
Obeležavanje 182 godine od osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
„Akademija je dobro organizovana u operativnom smislu i da naše službe dobro obavljaju svoje zadatke. U tom su periodu ostvareni i neki značajni uspesi, od kojih bi ovom prilikom izdvojio nagrade dobijene na 66. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, kada je izdavačka produkcija SANU ovenčana Nagradom za izdavački poduhvat godine za monumentalno trotomno izdanje „Predsednici Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije nauka i Srpske akademije nauka i umetnosti“, uredničkim, slobodan sam da kažem, podvigom akademika Živorada Čekovića, kao i Diplomom ULUPUDS-a za doprinos istoriji umetnosti za 2023. godinu za Treći tom Rečnika likovnih umetnosti i arhitekture, uređivačkog tima na čelu sa akademikom Milanom Lojanicom“, rekao je Knežević i dodao da Akademija nastavlja da bude veoma prisutna i u naučnom okruženju, putem učešća njenih članova u brojnim radnim telima ministarstava, savetima i upravnim odborima fondova, univerziteta, fakulteta i instituta, u realizaciji naučnih projekata, međunarodnoj saradnji.
„Izvanredno dobro organizovane i posećene izložbe i koncerti u našim Galerijama, omaži istaknutim umetnicima i stvaraocima i brojni drugi umetnički sadržaji i događanja, deo su onih aktivnosti Akademije koje joj bez ikakve sumnje obezbeđuju status centra kulturnih zbivanja najvišeg ranga u našoj sredini“, kazao je Knežević.
On je poručio da nije, ni malo slučajno što je novo rukovodstvo Srpske akademije nauka i umetnosti prvu posetu uopšte u svom mandatu učinilo upravo Akademiji nauka i umjetnosti Republike Srpske, čime je nastavljena ranije uspostavljena dobra praksa redovnih susreta dvaju rukovodstava.
Obeležavanje 182 godine od osnivanja Srpske akademije nauka i umetnosti
© Sputnik / Lola Đorđević
„Članovi rukovodstva SANU boravili su u radnoj poseti Crnogorskoj akademiji nauka i umjetnosti u Podgorici, naši su predstavnici prisustvovali svečanoj akademiji povodom Dana Austrijske akademije nauka u Beču, učestvovali na sastanku akademija i univerziteta u okviru Berlinskog procesa u Tirani, na skupu akademija podunavskog regiona u Ljubljani, na skupovima i sastancima organizovanim od strane međunarodnih asocijacija posvećenih raznim temama vezanim za svetske tokove razvoja i afirmacije nauke itd. Očekuju nas posete delegacija Slovenske akademije znanosti in umjetnosti, predsednika Austrijske akademije, povereno nam je da u Beogradu organizujemo narednu konferenciju akademija podunavskog regiona. Ova živa međunarodna aktivnost rezultovala je dogovorima o konkretnim oblicima saradnje formalizovanim u okviru potpisanih sporazuma između akademija, pri čemu su usaglašeni načini i pravci daljeg razvoja naučne i umetničke saradnje i realizacije zajedničkih projekata, skupova, izložbi, koncerata i slično“, kazao je Knežević.
Predsednik SANU se osvrnuo na predstojeće izbore za nove redovne i dopisne članove Srpske akademije nauka i umetnosti.
„Oni će biti održani naredne godine, dok je ova godina bila posvećena pripremama izbora i daljem unapređenju Statutom definisanih izbornih pravila i procedura. Mislim da se za te naše procedure i kriterijume sada već sa priličnom sigurnošću može reći da su i dovoljno jasni i transparentni, dobro poznati i bar u osnovi u jednom dužem vremenskom periodu uglavnom isti, pri čemu se zasnivaju na načelu prijema onih koji to svojim naučnim ili umetničkim stvaralaštvom, ali i drugim kvalitetima, nesumnjivo zaslužuju“, kazao je Knežević.
Kako kaže, podaci o brojnom stanju članstva Akademije kažu da je manje akademika danas manje nego što ih je bilo u predvečerje prethodnih izbora.
„Akademija postaje sve starija, da se kritično smanjio broj članova u više odeljenja, da imamo nesrazmerno mali broj žena u našem članstvu, pa postaje jasno da na predstojećim izborima treba imati dovoljno i mudrosti i svesti kako bismo ovu našu dugoročno gledano nepovoljnu situaciju i trend bar počeli da popravljamo. Ne smemo, međutim, da zaboravimo da je svaki oblik pozitivne diskriminacije pri izboru novih članova u suprotnosti sa samom suštinom akademije i da neprikosnoveni kriterijum za izbor u njeno članstvo mora da bude samo i jedino naučni, odnosno umetnički doprinos kandidata“, kazao je Knežević.
Dobitnici nagrade „Medalja SANU“ akademici Vladimir Kostić i Gojko Subotić
Ovogodišnji dobitnici „Medalje SANU“ su, iz oblasti prirodnih i tehničkih nauka akademik Vladimir S. Kostić, a iz oblasti društvenih i humanističkih nauka akademik Gojko Subotić.
Članovi Predsedništva SANU, na sednici održanoj 25. oktobra, usvojili su predlog Komisije o dodeli nagrade.
Kako je rekao potpredsednik Zoran Popović u kratkom obrazloženju Komisije, nagrada akademiku Vladimiru Kostiću dodeljenja je, jer je naučni opus Kostića veoma bogat, a ključni rezultati istraživanja su publikovani u najprestižnijim svetskim časopisima iz oblasti neurologije.
Popović je rekao da je Kostić višestruko nagrađivan, a izdvaja se Oktobarska nagrada grada Beograda iz 1988. i 1994. godine.
Vladimir Kostić rođen je u Beogradu, 18. oktobra 1953. godine, srpski je neurolog, univerzitetski profesor i akademik.
Kostić je redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, akademik, a bio je predsednik SANU od 2015 godine do 2023. godine.
Potpredsednik SANU Milorad Marković rekao je da je akademiku Gojku Subotiću Komisija dodelila nagradu na osnovu vrednosti njegovog naučnog doprinosa.
Gojko Subotić rođen je u Bosanskoj Gradiški 1931. godine, srpski je istoričar umetnosti, akademik i naučni savetnik Vizantološkog instituta SANU.
Januara 1978. godine postao je direktor Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, a od oktobra 1979. godine do penzije, avgusta 1998. godine, radio je u Vizantološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti.
Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda 1981, nagrade za kulturu Vukove zadužbine 1999 i više drugih priznanja za stručni rad u službi zaštite spomenika kulture.
Sinod Srpske pravoslavne crkve dodelio mu je Orden Svetoga Save prvog reda 1998, a Nomarhion Atike sa gradom Atinom počasnu titulu Ambasadora helenizma 1999.
Gojko Subotić nakon što mu je Milorad Marković uručio rekao da mu ostaje da izrazi zahvalnost i da je posebno srećan, što je ukazana i čast akademiku Kostiću.
