https://lat.sputnikportal.rs/20231120/zasto-se-planete-smanjuju-kakav-je-jedan-od-mogucih-odgovora-nauke-1164002758.html
Zašto se planete smanjuju: Kakav je jedan od mogućih odgovora nauke?
Zašto se planete smanjuju: Kakav je jedan od mogućih odgovora nauke?
Sputnik Srbija
U novoj kosmičkoj zagonetki NASA naučnici se bore sa neobičnim fenomenom: grupom planeta koja se neobjašnjivo smanjuje, potencijalno zbog radijacije. Univerzum... 20.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-20T21:50+0100
2023-11-20T21:50+0100
2023-11-20T21:50+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/14/1164003452_0:0:3177:1787_1920x0_80_0_0_c2d69ac1f74e86ef0bcb76122503a757.jpg
„Naučnici koji se bave egzoplanetama sada imaju dovoljno podataka da kažu da taj jaz nije slučajnost“, kaže Džesi Kristijansen, naučnik sa Kalteha i naučni direktor NASA arhive egzoplaneta. Njihova otkrića ukazuju na barijeru koja sprečava planete da dostignu ili održe tu specifičnu veličinu, preneo je „Biznis insajder“.Otkrivajući potencijalni odgovor, nedavno istraživanje Kristijansenove, objavljeno u časopisu „Astronomski žurnal“, predlaže da se neke takozvane sub-Neptunove egzoplanete skupljaju, odbacuju atmosferu i brzo se smanjuju do dimenzije super-Zemlje. Pokretačka snaga ovog smanjenja je zračenje koje izlazi iz jezgara planeta, primoravajući atmosferu da se rasprši u svemir.Uzrok gubitka atmosfere, nazvan „gubitak mase izazvan jezgrom“, uključuje jezgro planete koje emituje radijaciju, istiskujući njenu atmosferu tokom vremena. Dok alternativna hipoteza, fotoevaporacija, pretpostavlja da zračenje zvezde domaćina raspršuje atmosferu planete, smatra se da se to događa unutar prvih 100 miliona godina planeta. Gubitak mase izazvan jezgrom mogao bi se, međutim, desiti bliže milijarditom rođendanu planete.Da bi procenili ove hipoteze, Kristijansenova i njen tim analizirali su podatke sa penzionisanog svemirskog teleskopa Kepler, proučavajući jata zvezda starijih od 100 miliona godina. Pošto su planete obično slične starosti zvezdama domaćinima, ovi kandidati za planete bili su dovoljno stari da se podvrgnu fotoisparavanju, ali ne i dovoljno stari da dožive gubitak mase izazvan jezgrom.Iznenađujuće, većina planeta u ovim klasterima zadržala je svoje atmosfere, favorizujući gubitak mase izazvan jezgrom kao verovatnog krivca. Uprkos napretku, Kristijansenova priznaje da misterija ostaje nerešena, napominjući da istraživanja koja su u toku ukazuju na dvostruki proces gubitka mase.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Zašto se planete smanjuju: Kakav je jedan od mogućih odgovora nauke?
U novoj kosmičkoj zagonetki NASA naučnici se bore sa neobičnim fenomenom: grupom planeta koja se neobjašnjivo smanjuje, potencijalno zbog radijacije. Univerzum vrvi od raznih egzoplaneta — od gasnih giganata do „superpufova“, koji podsećaju na šećernu vunu, ali misteriozna praznina postoji u egzoplanetama koje su 1,5 do dva puta veće od Zemlje.
„Naučnici koji se bave egzoplanetama sada imaju dovoljno podataka da kažu da taj jaz nije slučajnost“, kaže Džesi Kristijansen, naučnik sa Kalteha i naučni direktor NASA arhive egzoplaneta. Njihova otkrića ukazuju na barijeru koja sprečava planete da dostignu ili održe tu specifičnu veličinu,
preneo je „Biznis insajder“.
Otkrivajući potencijalni odgovor, nedavno istraživanje Kristijansenove, objavljeno u časopisu „Astronomski žurnal“, predlaže da se neke takozvane sub-Neptunove egzoplanete skupljaju, odbacuju atmosferu i brzo se smanjuju do dimenzije super-Zemlje. Pokretačka snaga ovog smanjenja je zračenje koje izlazi iz jezgara planeta, primoravajući atmosferu da se rasprši u svemir.
Uzrok gubitka atmosfere, nazvan „gubitak mase izazvan jezgrom“, uključuje jezgro planete koje emituje radijaciju, istiskujući njenu atmosferu tokom vremena. Dok alternativna hipoteza, fotoevaporacija, pretpostavlja da zračenje zvezde domaćina raspršuje atmosferu planete, smatra se da se to događa unutar prvih 100 miliona godina planeta. Gubitak mase izazvan jezgrom mogao bi se, međutim, desiti bliže milijarditom rođendanu planete.
Da bi procenili ove hipoteze, Kristijansenova i njen tim analizirali su podatke sa penzionisanog svemirskog teleskopa Kepler, proučavajući jata zvezda starijih od 100 miliona godina. Pošto su planete obično slične starosti zvezdama domaćinima, ovi kandidati za planete bili su dovoljno stari da se podvrgnu fotoisparavanju, ali ne i dovoljno stari da dožive gubitak mase izazvan jezgrom.
Iznenađujuće, većina planeta u ovim klasterima zadržala je svoje atmosfere, favorizujući gubitak mase izazvan jezgrom kao verovatnog krivca. Uprkos napretku, Kristijansenova priznaje da misterija ostaje nerešena, napominjući da istraživanja koja su u toku ukazuju na dvostruki proces gubitka mase.
