Cvijanovićeva zakucala Stoltenberga, a Zapadu se i u snu priviđa – Rusija
© AP Photo / Vadim Ghirda
Pratite nas
u Bosni i Hercegovini ne postoji secesionizam već rušenje Dejtonskog sporazuma koji je doneo mir. Na tome združeno rade Bošnjaci i Amerikanci, a ne Srbi i Rusija koja se Zapadu priviđa i u snu, kaže za Sputnjik Anđelko Kozomara, politički analitičar iz Banjaluke
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg u okviru balkanske turneje posetio je BiH i tom prilikom se sastao sa sva tri člana državnog Predsedništva.
Cvijanovićeva rekla sve u lice Stoltenbergu
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović odmah posle sastanka izjavila je da je susret sa Stoltenbergom bio prilika da se iznesu stavovi i da su od njega dobili poruke da sve što se dešava u BiH treba da se reši na domaćem nivou.
Kozomara kaže da je Cvijanovićeva bila jasna što se tiče ulaska BiH u NATO.
„Ona je u lice i Stoltenbergu, i ostalim članovima predsedništva BiH rekla da Republika Srpska nije za ulazak u NATO. U neku ruku prvi čovek NATO je to i znao, ali je sada i direktno dobio potvrdu tog stava RS. To što je on optužio Rusiju da ima uticaj na ove prostore stav je koji je već duže vreme zastupljen i poznat na Zapadu i to ne treba da nas čudi jer oni očigledno i kada spavaju sanjaju Rusiju,“ kaže Kozomara.
Zapadu se priviđa Rusija
To potenciranje tzv. malignog uticaja Rusije, dodaje naš sagovornik, proističe iz činjenice da su svesni da narod RS i predsednik Milorad Dodik stoje otvoreno na strani ruske politike.
„Ali, Rusija ne koristi na ovim prostorima ni vojni ni politički uticaj i ne učestvuje u bilo kakvim smicalicama, kako to rade zapadne države širenjem netrpeljivosti među narodima u BiH. To pre svega radi Amerika i oni su svesni da Rusija nema taj uticaj na ovim prostorima koji bi njima u neku ruku i odgovarao da postoji, kako bi opravdali svoju agresivnu politiku, pre svega prema RS. Zbog toga koriste svaku priliku da lažno optuže Rusiju i njihov politički vrh za učešće u destabilizaciji BiH,“ naglašava naš sagovornik.
Zapravo se dešava suprotno, kaže Kozomara, jer BiH destabilizuje upravo Amerika i politika Bošnjaka koja je saizvršilac naredbi koje dobijaju iz američke ambasade u BiH.
Klevetanje Srba jedini doprinos
„Dakle, to što Stoltenberg i ostali zapadni lideri pričaju protiv Rusije je uobičajeno i ovde to više niko ne shvata ozbiljno. Oni su izgubili na ugledu u javnom mnjenju posebno u RS, ali i u samoj BiH jer njihova pomoć se ni u čemu ne vidi. Osim, na klevetama i osudama samo protiv jednog naroda, a to su Srbi,“ decidan je Kozomara.
To što je prvi čovek NATO rekao da neće tolerisati nikakav secesionizam u BIH, po rečima našeg sagovornika, odnosi se na RS ali kako kaže, bolje bi bilo da NATO povede u BiH računa o drugim i ozbiljnijim stvarima:
„U BiH ne postoji nikakav secesionizam, već je na delu rušenje Dejtonskog sporazuma koji je doneo mir. Ali, već se decenijama radi na razgradnji tog sporazuma, a posebno na razgradnji RS i izvlačenju nadležnosti koje je dobila Dejtonom. Ništa RS nije uradila da bi razgradila BiH već se ona razgrađuje pre svega politikom Bošnjaka i Amerike koji žele da od BiH naprave unitarnu zemlju. NATO treba da se njih čuva i da BiH sačuva od takvih namera je oni su ti koji razaraju BiH, a ne Srbi,“ napominje naš sagovornik.
NATO da se čuva od bošnjačke politike
Kozomara dodaje i da bi NATO koji je u BiH instaliran da pre svega čuva mir, trebalo da povede računa o velikom boju pripadnika terorističke grupacije Islamske države koji se nalaze na teritoriji BiH i koji bi koliko sutra mogli da izazovu neki problem ne samo u regionu već i u Evropi.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, izjavio je da je "zabrinut zbog secesionističke podele i retorike, kao i spoljnog uticaja, posebno uticaja Rusije, jer to preti da potkopa stabilnost i da oslabi reforme u BiH“.
On je kazao da saveznici snažno podržavaju suverenitet i teritorijalni integritet BiH i da im je izuzetno važno i da su predani stabilnosti i sigurnosti u ovom regionu.
Prvi čovek NATO posle BiH turneju nastavlja posetom Prištini, a zatim Beogradu, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.
