https://lat.sputnikportal.rs/20231118/muslimani-globalni-jug-i-rat-u-gazi-zasto-puca-poredak-zasnovan-na-americkim-pravilima-video-1163902865.html
Muslimani, Globalni jug i rat u Gazi: Zašto puca poredak zasnovan na (američkim) pravilima /video/
Muslimani, Globalni jug i rat u Gazi: Zašto puca poredak zasnovan na (američkim) pravilima /video/
Sputnik Srbija
Prisiljeni perspektivom da čitav Pojas Gaze bude sravnjen sa zemljom, predstavnici islamskih i arapskih zemalja morali su da se sastanu da bi Izraelu uputili oštar... 18.11.2023, Sputnik Srbija
2023-11-18T22:40+0100
2023-11-18T22:40+0100
2023-11-18T22:40+0100
svet
svet
komentari i analitika
svet – politika
gaza
izraelsko-palestinski sukob
izrael
amerika
palestina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/10/1163831128_0:107:1024:682_1920x0_80_0_0_3fc5ad49b60ea915682f262835e4cceb.jpg
U Rijadu je u prošle subote, na poziv Palestine i Saudijske Arabije kao domaćina pošto iz raznih očiglednih razloga Palestina to nije u mogućnosti da bude, održan zajednički vanredni samit Organizacije islamske saradnje i Arapske lige.Rezolucija iz RijadaBili su tu, kao svojevrsni simbol propasti planova Zapada da Bliski istok trajno prekroji po svojoj meri, i predsednici Irana i Sirije Ebrahim Raisi i Bašar el Asad koji je uspešno, uz pomoć Irana i Rusije, preživeo sve pokušaje svojih arapskih suseda i njihovih inspiratora sa Zapada da ga liše života i države. Time je najavio uspostavljanje drugačijeg Bliskog istoka nego što je bilo planirano posle 11. septembra 2001. i potonjim arapskim prolećima pre više od 10 godina.Pa su u to ime okupljeni lideri arapskog i islamskog sveta, jer manje nisu ni smeli, uspeli da se dogovore o tekstu zajedničke rezolucije u kojoj su, naravno, oštro osudili ”brutalnu agresiju Izraela protiv palestinskog naroda u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali”, kao i ”humanitarnu katastrofu koju ona izaziva”. Ukazali su i da ”pravedan, trajan i sveobuhvatan mir, što je strateška opcija” – zanimljiva opaska, inače, jer bi mogla da podrazumeva i uvijenu pretnju da postoje i drugačije opcije od pomenutog mira – ”ne može da bude postignut bez okončanja izraelske okupacije i rešenja palestinskog pitanja na bazi stvaranja dve države”.Što se tiče drugih latentnih pretnji, ili upozorenja koja uz nešto truda mogu da budu shvaćena i kao pretnje, potvrđeno je i da ”Izrael, kao druge zemlje u regionu, neće uživati u bezbednosti i miru sve dok i Palestinci to ne budu mogli i dok im ne budu vraćena njihova ukradena prava”, a upućen je i poziv članicama Organizacije islamske saradnje i Arapske lige da, osim što će ”izvršiti diplomatski, politički i pravni pritisak”, ”preduzmu i sve akcije odvraćanja kako bi zaustavile zločine protiv čovečnosti koje čine kolonijalne okupacione vlasti”.Crvena linijaS tim vezi, povučena je i jedna, kako je eksplicitno navedeno, ”crvena linija”: proterivanje Palestinaca iz Pojasa Gaze i Zapadne obale, uključujući Jerusalim. Što nije nevažno, imajući u vidu da je izraelski Institut za nacionalnu bezbednost i cionističku strategiju, povezan sa vladajućom partijom Likud, posle Hamasovog napada 7. oktobra objavio plan za ”preseljenje i konačno naseljavanje u Egiptu čitave populacije Gaze”, uz obrazloženje da tekući rat predstavlja ”jedinstvenu priliku da se evakuiše ceo Pojas Gaze”, i da se onda taj ispražnjeni i razrušeni prostor kupi po ceni od 5 do 8 milijardi dolara…Uz etničko čišćenje kao mogući okidač sukoba još širih razmera i nesagledivih posledica, zanimljiva je u islamsko-arapskoj rezoluciji, zbog svojih mogućih geopolitičkih implikacija, i osuda ”duplih standarda u primeni međunarodnog prava”, uz upozorenje da ”ova dvoličnost ozbiljno potkopava kredibilitet zemalja koje štite Izrael od međunarodnog prava i stavljaju ga iznad zakona”. Naravno, to se odnosi na SAD.S druge strane, uprkos svim krupnim rečima, izuzimajući najavljeno pokretanje postupka protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde, izostale su bilo kakve konkretne mere, poput prekida svih diplomatskih odnosa sa Izraelom i uvođenja ekonomskih sankcija jevrejskoj državi, što je predlagano ali nije usvojeno.Reklo bi se da nikome i nije baš do rata, uključujući i ekonomski, ali istovremeno niko od rata ne sme ni da odustane, o čemu svedoči i konstantni sukob relativno niskog intenziteta na severnom izraelskom frontu prema libanskom Hezbolahu.Pitanje primirjaAli to ne znači da Izrael i, naročito, njegovi američki pokrovitelji, smeju da budu makar i relativno spokojni.O tome svedoče već i vesti koje objavljuje Si-En-En o pobuni bez presedana unutar administracije Džozefa Bajdena zbog rasta broja civilnih (palestinskih) žrtava – navodno, bune se čak i pojedini viši zvaničnici zbog bespogovorne američke podrške Izraelu – a stotine zaposlenih u USAID-u potpisali su i otvoreno pismo u kome traže momentalni prekid vatre. Pojedini izveštaji, inače, govore o pregovorima predstavnika CIA, Mosada i Hamasa uz posredovanje Katara o razmeni kidnapovanih Izraelaca za utamničene Palestince, uz višednevnu obustavu sukoba, što bi moglo da znači i da izraelska operacija u Gazi ipak nije onako uspešna kakvom se predstavlja.Globalni razdorPovrh toga, kao neočekivana žrtva mogao bi da padne i sam Bajden, ne na nekim stepenicama već na izborima budući da, kako je to formulisao Bi-Bi-Si, aktuelni predsednik ”gubi glasove američkih Arapa u ključnoj državi” kao što je Mičigen, što bi čak moglo da ga staje i reizbora kroz godinu dana.Ali i mnogo šire od toga. ”Međunarodna reakcija na opsadu Gaze ogolila je sve veći razdor između Zapada i Globalnog juga”, opominje čileanski diplomata i predavač na nizu prestižnih američkih univerziteta Horhe Hajne. Ujedinjene nacije su, skreće pažnju, u skoru 120 prema 14 glasale za rezoluciju o humanitarnom primirju, i ”malokad je izolacija Zapada bila toliko očigledna… Međunarodna reakcija na rat u Gazi reflektuje dublji i dugotrajni trend u svetskoj politici koji se ogleda u pucanju poretka zasnovanog na pravilima kojim dominiraju SAD.” Ukratko, iako je ”Zapad u stanju poricanja oko tektonske promene u svetskom poretku (…) Globalni jug donosi alternativu, najpre oko konflikta u Ukrajini a sad i oko Gaze. I nikakvo zapadno poricanje neće moći to da zaustavi.”Zašto se Globalni jug opet nije svrstao uz Zapad? Kakve će posledice rat u Gazi ostaviti po odnos muslimanskog sveta prema pokroviteljima Izraela? Ima li nade za mir?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, i politikolog Aleksandar Pavić.Pogledajte video:
gaza
izrael
amerika
palestina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, komentari i analitika, svet – politika, gaza, izraelsko-palestinski sukob, izrael, amerika, palestina
svet, komentari i analitika, svet – politika, gaza, izraelsko-palestinski sukob, izrael, amerika, palestina
Muslimani, Globalni jug i rat u Gazi: Zašto puca poredak zasnovan na (američkim) pravilima /video/
Prisiljeni perspektivom da čitav Pojas Gaze bude sravnjen sa zemljom, predstavnici islamskih i arapskih zemalja morali su da se sastanu da bi Izraelu uputili oštar odgovor. Sama činjenica da su uspeli da se sastanu ispostavila se kao najoštriji odgovor koji su uspeli da upute. To, međutim, ne znači da Izrael i saveznici imaju razloga da budu spokojni.
U Rijadu je u prošle subote, na poziv Palestine i Saudijske Arabije kao domaćina pošto iz raznih očiglednih razloga Palestina to nije u mogućnosti da bude, održan zajednički vanredni samit Organizacije islamske saradnje i Arapske lige.
Bili su tu, kao svojevrsni simbol propasti planova Zapada da Bliski istok trajno prekroji po svojoj meri, i predsednici Irana i Sirije Ebrahim Raisi i Bašar el Asad koji je uspešno, uz pomoć Irana i Rusije, preživeo sve pokušaje svojih arapskih suseda i njihovih inspiratora sa Zapada da ga liše života i države. Time je najavio uspostavljanje drugačijeg Bliskog istoka nego što je bilo planirano posle 11. septembra 2001. i potonjim arapskim prolećima pre više od 10 godina.
Pa su u to ime okupljeni lideri arapskog i islamskog sveta, jer manje nisu ni smeli, uspeli da se dogovore o tekstu zajedničke rezolucije u kojoj su, naravno, oštro osudili ”brutalnu agresiju Izraela protiv palestinskog naroda u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali”, kao i ”humanitarnu katastrofu koju ona izaziva”. Ukazali su i da ”pravedan, trajan i sveobuhvatan mir, što je strateška opcija” – zanimljiva opaska, inače, jer bi mogla da podrazumeva i uvijenu pretnju da postoje i drugačije opcije od pomenutog mira – ”ne može da bude postignut bez okončanja izraelske okupacije i rešenja palestinskog pitanja na bazi stvaranja dve države”.
Što se tiče drugih latentnih pretnji, ili upozorenja koja uz nešto truda mogu da budu shvaćena i kao pretnje, potvrđeno je i da ”Izrael, kao druge zemlje u regionu, neće uživati u bezbednosti i miru sve dok i Palestinci to ne budu mogli i dok im ne budu vraćena njihova ukradena prava”, a upućen je i poziv članicama Organizacije islamske saradnje i Arapske lige da, osim što će ”izvršiti diplomatski, politički i pravni pritisak”, ”preduzmu i sve akcije odvraćanja kako bi zaustavile zločine protiv čovečnosti koje čine kolonijalne okupacione vlasti”.
S tim vezi, povučena je i jedna, kako je eksplicitno navedeno, ”crvena linija”: proterivanje Palestinaca iz Pojasa Gaze i Zapadne obale, uključujući Jerusalim. Što nije nevažno, imajući u vidu da je izraelski Institut za nacionalnu bezbednost i cionističku strategiju, povezan sa vladajućom partijom Likud, posle Hamasovog napada 7. oktobra objavio plan za ”preseljenje i konačno naseljavanje u Egiptu čitave populacije Gaze”, uz obrazloženje da tekući rat predstavlja ”jedinstvenu priliku da se evakuiše ceo Pojas Gaze”, i da se onda taj ispražnjeni i razrušeni prostor kupi po ceni od 5 do 8 milijardi dolara…
Uz etničko čišćenje kao mogući okidač sukoba još širih razmera i nesagledivih posledica, zanimljiva je u islamsko-arapskoj rezoluciji, zbog svojih mogućih geopolitičkih implikacija, i osuda ”duplih standarda u primeni međunarodnog prava”, uz upozorenje da ”ova dvoličnost ozbiljno potkopava kredibilitet zemalja koje štite Izrael od međunarodnog prava i stavljaju ga iznad zakona”. Naravno, to se odnosi na SAD.
S druge strane, uprkos svim krupnim rečima, izuzimajući najavljeno pokretanje postupka protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde, izostale su bilo kakve konkretne mere, poput prekida svih diplomatskih odnosa sa Izraelom i uvođenja ekonomskih sankcija jevrejskoj državi, što je predlagano ali nije usvojeno.
Reklo bi se da nikome i nije baš do rata, uključujući i ekonomski, ali istovremeno niko od rata ne sme ni da odustane, o čemu svedoči i konstantni sukob relativno niskog intenziteta na severnom izraelskom frontu prema libanskom Hezbolahu.
Ali to ne znači da Izrael i, naročito, njegovi američki pokrovitelji, smeju da budu makar i relativno spokojni.
O tome svedoče već i vesti koje objavljuje Si-En-En o pobuni bez presedana unutar administracije Džozefa Bajdena zbog rasta broja civilnih (palestinskih) žrtava – navodno, bune se čak i pojedini viši zvaničnici zbog bespogovorne američke podrške Izraelu – a stotine zaposlenih u USAID-u potpisali su i otvoreno pismo u kome traže momentalni prekid vatre. Pojedini izveštaji, inače, govore o pregovorima predstavnika CIA, Mosada i Hamasa uz posredovanje Katara o razmeni kidnapovanih Izraelaca za utamničene Palestince, uz višednevnu obustavu sukoba, što bi moglo da znači i da izraelska operacija u Gazi ipak nije onako uspešna kakvom se predstavlja.
Povrh toga, kao neočekivana žrtva mogao bi da padne i sam Bajden, ne na nekim stepenicama već na izborima budući da, kako je to formulisao Bi-Bi-Si, aktuelni predsednik ”gubi glasove američkih Arapa u ključnoj državi” kao što je Mičigen, što bi čak moglo da ga staje i reizbora kroz godinu dana.
Ali i mnogo šire od toga. ”Međunarodna reakcija na opsadu Gaze ogolila je sve veći razdor između Zapada i Globalnog juga”, opominje čileanski diplomata i predavač na nizu prestižnih američkih univerziteta Horhe Hajne. Ujedinjene nacije su, skreće pažnju, u skoru 120 prema 14 glasale za rezoluciju o humanitarnom primirju, i ”malokad je izolacija Zapada bila toliko očigledna… Međunarodna reakcija na rat u Gazi reflektuje dublji i dugotrajni trend u svetskoj politici koji se ogleda u pucanju poretka zasnovanog na pravilima kojim dominiraju SAD.” Ukratko, iako je ”Zapad u stanju poricanja oko tektonske promene u svetskom poretku (…) Globalni jug donosi alternativu, najpre oko konflikta u Ukrajini a sad i oko Gaze. I nikakvo zapadno poricanje neće moći to da zaustavi.”
Zašto se Globalni jug opet nije svrstao uz Zapad? Kakve će posledice rat u Gazi ostaviti po odnos muslimanskog sveta prema pokroviteljima Izraela? Ima li nade za mir?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” razgovarali Borislav Korkodelović, dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu, i politikolog Aleksandar Pavić.
