Veliko takmičenje počinje u Hrvatskoj: Ko će biti grublji i nepravedniji prema Srbima
© Tanjug / Tanja Valič
Pratite nas
U Hrvatskoj je počela borba za glasove, a sa njom i takmičenje u tome ko će biti grublji i nepravičniji prema tamošnjem srpskom stanovništvu. Najnoviji predlog podrazumeva da srpska deca uče zvanični hrvatski narativ o „srpskoj agresiji“ i „hrvatskom odbrambenom ratu“ devedesetih. Uz ovaj išla su još dva, podjednako nerealna i nekreativna predloga.
Savo Štrbac, predsednik Informaciono-dokumentacionog centra „Veritas“, ove predloge ocenjuje kao „već viđene“ i neostvarljive, budući da su protivna zakonu.
„Udruga zagrebačkih dragovoljaca branitelja Vukovara“ iznela je tri tačke pred hrvatsku Vladu. Pored zahteva hrvatskom Ministarstvu nauke i obrazovanja da se u svim školama, pogotovo onim gde većina dece pripada srpskoj nacionalnoj manjini uvede jedinstven obrazovni sistem koji će ih učiti hrvatskoj verziji istorije, takođe je zatraženo od Srbije da isplati Hrvatskoj naknadu ratne štete za devedesete. Treći zahtev potražuje uvođenje krivičnog dela „Kršenje Deklaracije o Domovinskom ratu“ sa kaznom do pet godina zatvora za negiranje zvaničnog hrvatskog narativa o sukobima s kraja prošlog veka.
Štrbac govori da ništa od ovih predloga nije novo i da se ponavljaju godinama, nekad češće, nekad ređe, ali da se priča o pravima Srba u Hrvatskoj uvek vrati na tapet.
On naglašava da se „u Hrvatskoj izbori gube ili dobijaju u odnosu prema Srbima“, odnosno, da onaj ko ima žešći i grublji odnos prema srpskom stanovništvu privlači više glasača. Ovo se posebno odnosi na grupaciju veterana, kojih je u Hrvatskoj registrovano oko pola miliona, uz njihove porodice.
Srpska deca uče hrvatsku istoriju
Kad je u pitanju škola, u hrvatskoj se nastava odvija po tri modela – A, B, C. Po prvom modelu, odnosno modelu A, uči se istorija naroda kojem ta manjina pripada i ovo se, objašnjava Štrbac, ne može zabraniti, jer to garantuje hrvatski ustavni zakon o pravima manjina. Uprkos konstantnim težnjama Hrvata da se ovo pravo Srbima ukine, hrvatski zakoni morali su da se usklade sa evropskim, pa su takve težnje osuđene na propast. Međutim, iako zakonski dozvoljeno, Štrbac upozorava da se ovo pravo u praksi ne koristi često.
Relativno malo srpske dece u Hrvatskoj pohađa školu po A modelu i oni već uče zvaničnu istoriju po hrvatskoj verziji i narativu. Teško je održati se u Hrvatskoj, a da razmišljaš drugačije, govori Štrbac.
Vukovar
© AP Photo / Darko Vojinovic
„Pogrešno“ mišljenje - pet godina zatvora
Tvrdnju predsednika „Veritasa“ da je teško održati se u Hrvatskoj ukoliko ne delite „zvanično“ mišljenje potvrđuje i drugi zahtev koji podrazumeva da se kao krivično delo uvede kazna za svakoga ko negira državni narativ o ratu devedesetih. Drugim rečima, pojašnjava Štrbac, ukoliko ne kažete da se Hrvatska branila vodeći „sveti odbrambeni rat od mrskog agresora“, odnosno Srbije, mogla bi da vam bude izrečena kazna od pet godina zatvora.
Nije prvi put da čujem ovako nešto. Slušam to poslednjih trideset godina, odnosno, od završetka rata. Ovo su predlagali i mnogo veći autoriteti od ove opskurne organizacije za koju do sada nisam ni čuo. To su ranije predlagali autoriteti iz pravosuđa što je bilo daleko više zabrinjavajuće nego ovo sada.
Tabla "Za dom spremni" u Jasenovcu
© AP Photo / Darko Bandic
Obeštećenje za ratove devedesetih
Naš sagovornik objašnjava zašto zahtev za ratnim reparacijama - treći zahtev, nikada neće biti ispunjen, odnosno, zašto Srbija neće isplaćivati novac za štetu prouzrokovanu ratnim dešavanjima.
Obeštećenje koje Hrvatska traži od Srbije već je iznošeno pred Međunarodni sud pravde. Još 1999. godine, Hrvatska je podnela tužbu pred Međunarodnim sudom da je nekadašnja SRJ, a sadašnja Srbija počinila genocid nad Hrvatima u ratu devedesetih. Na ovu tužbu, stigla je kontratužba Srbije da je Hrvatska zapravo počinila genocid nad Srbima u akciji „Oluja“. Sud je doneo presudu i njome odbio i zahtev za reparaciju i optužbe obe države da je bilo genocida, govori Štrbac za Sputnjik.
Jedini sud na svetu koji može donositi ovakve presude i koji ima potrebnu nadležnost za ovakve slučajeve jeste sud Ujedinjenih nacija, odnosno pomenuti Međunarodni sud pravde. Naloge hrvatskog suda niko neće prihvatiti, srpski sud neće nikada prihvatiti ovakav tužbeni zahtev, a Međunarodni sud ih je već odbio. Štrbac smatra kako su Hrvati svesni da ovakvim zahtevima upućenim u prazno neće ništa postići, ali da nastavljaju da ih koriste kako bi pokupili simpatije hrvatskog naroda, uz poneki politički poen. On podseća da je naredna godina „super izborna“, odnosno da se izbori održavaju na tri nivoa – parlamentarni, predsednički i izbori za EU.
To se reciklira već godinama, upravo tako što se jave manje ili veće opskurne organizacije. Smatram da iza ovakve organizacije stoji Domovinski pokret. Njega od pre godinu dana vodi gradonačelnik Vukovara, Ivan Penava. On se ovih dana proslavio plakatima i pozivima povodom defilea u čast vukovarskih žrtava. Napravljen je poziv gde u sredini dominira ustaško slovo „U“ i jasno se naglašava da su dobrodošli samo oni koji poštuju „HOS“, odnosno hrvatske odbrambene snage i tradicije NDH.
Štrbac predviđa sve veću i žešću borbu povodom predstojeće vukovarske godišnjice, kao i izborne godine. Ipak, on tvrdi da ovakvi ispadi nisu novi i sve njihove varijante, već su viđene. Ostaje da se nadamo da do njihovog sprovođenja, bar u skorije vreme, neće doći.
